Knjiga fraza

bs Upoznati   »   fa ‫آشنا شدن‬

3 [tri]

Upoznati

Upoznati

‫3 [سه]‬

3 [se]

‫آشنا شدن‬

[âshenâ shodan]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski perzijski Igra Više
Zdravo! ‫س-ا-‬ ‫سلام‬ ‫-ل-م- ------ ‫سلام‬ 0
s-lâ-! salâm! s-l-m- ------ salâm!
Dobar dan! ‫ر---ب--ر-‬ ‫روز بخیر!‬ ‫-و- ب-ی-!- ----------- ‫روز بخیر!‬ 0
ru--b----a-r! ruz be khair! r-z b- k-a-r- ------------- ruz be khair!
Kako ste? / Kako si? ‫---ت چطو--- ---طو--‬ ‫حالت چطوره؟ / چطوری‬ ‫-ا-ت چ-و-ه- / چ-و-ی- --------------------- ‫حالت چطوره؟ / چطوری‬ 0
h-l-t che---e? hâlet chetore? h-l-t c-e-o-e- -------------- hâlet chetore?
Jeste li Vi iz Evrope? ‫-ما--ز--ر--- -ی--یید؟ ‬ ‫شما از اروپا می-آیید؟ ‬ ‫-م- ا- ا-و-ا م-‌-ی-د- ‬ ------------------------ ‫شما از اروپا می‌آیید؟ ‬ 0
shomâ--z --up--m--â-i-? shomâ az orupâ mi-âyid? s-o-â a- o-u-â m---y-d- ----------------------- shomâ az orupâ mi-âyid?
Jeste li Vi iz Amerike? ‫ش-- -ز--م-ی-ا --‌آی--؟‬ ‫شما از امریکا می-آیید؟‬ ‫-م- ا- ا-ر-ک- م-‌-ی-د-‬ ------------------------ ‫شما از امریکا می‌آیید؟‬ 0
sh--â -z --r--- -i-----? shomâ az âmrikâ mi-âyid? s-o-â a- â-r-k- m---y-d- ------------------------ shomâ az âmrikâ mi-âyid?
Jeste li Vi iz Azije? ‫-ما از --ی- -ی‌آ----‬ ‫شما از آسیا می-آیید؟‬ ‫-م- ا- آ-ی- م-‌-ی-د-‬ ---------------------- ‫شما از آسیا می‌آیید؟‬ 0
s-o-â-az-â-i---i--yid? shomâ az âsiâ mi-âyid? s-o-â a- â-i- m---y-d- ---------------------- shomâ az âsiâ mi-âyid?
U kojem hotelu ste smješteni? ‫در-کدا----ل--قامت د-ر-د؟‬ ‫در کدام هتل اقامت دارید؟‬ ‫-ر ک-ا- ه-ل ا-ا-ت د-ر-د-‬ -------------------------- ‫در کدام هتل اقامت دارید؟‬ 0
da--k-d-m--o-e--egh--a- dârid? dar kodâm hotel eghâmat dârid? d-r k-d-m h-t-l e-h-m-t d-r-d- ------------------------------ dar kodâm hotel eghâmat dârid?
Koliko dugo ste već ovdje? ‫چقد- ا- ا-ام-ت-ن در --نجا-م--گذرد؟‬ ‫چقدر از اقامتتان در اینجا می-گذرد؟‬ ‫-ق-ر ا- ا-ا-ت-ا- د- ا-ن-ا م-‌-ذ-د-‬ ------------------------------------ ‫چقدر از اقامتتان در اینجا می‌گذرد؟‬ 0
ch--mo-----az --hâm-t--tân dar----â-m---z--ad? che moddat az eghâmate-tân dar injâ migozarad? c-e m-d-a- a- e-h-m-t---â- d-r i-j- m-g-z-r-d- ---------------------------------------------- che moddat az eghâmate-tân dar injâ migozarad?
Koliko dugo ostajete? ‫-ق-- این-ا----ما----‬ ‫چقدر اینجا می-مانید؟‬ ‫-ق-ر ا-ن-ا م-‌-ا-ی-؟- ---------------------- ‫چقدر اینجا می‌مانید؟‬ 0
che --ddat i-jâ-mi-âni-? che moddat injâ mimânid? c-e m-d-a- i-j- m-m-n-d- ------------------------ che moddat injâ mimânid?
Dopada li Vam se ovdje? ‫-ز-اینجا ---ت-ن م--آی--‬ ‫از اینجا خوشتان می-آید؟‬ ‫-ز ا-ن-ا خ-ش-ا- م-‌-ی-؟- ------------------------- ‫از اینجا خوشتان می‌آید؟‬ 0
a--i-jâ-k--sh-t-n m---y-yad? az injâ khoshetân mi-ây-yad? a- i-j- k-o-h-t-n m---y-y-d- ---------------------------- az injâ khoshetân mi-ây-yad?
Jeste li ovdje na godišnjem odmoru? ‫-ر----س--ر---ینج- ه--ی-؟-/-در--عطیلات-هس----‬ ‫برای مسافرت اینجا هستید؟ / در تعطیلات هستید؟‬ ‫-ر-ی م-ا-ر- ا-ن-ا ه-ت-د- / د- ت-ط-ل-ت ه-ت-د-‬ ---------------------------------------------- ‫برای مسافرت اینجا هستید؟ / در تعطیلات هستید؟‬ 0
b---y- m---f--a--i-j--has--d? barâye mosâferat injâ hastid? b-r-y- m-s-f-r-t i-j- h-s-i-? ----------------------------- barâye mosâferat injâ hastid?
Posjetite me jednom! ‫س-ی به من -ز-ید!‬ ‫سری به من بزنید!‬ ‫-ر- ب- م- ب-ن-د-‬ ------------------ ‫سری به من بزنید!‬ 0
s-r--be-m-n--ezanid sari be man bezanid s-r- b- m-n b-z-n-d ------------------- sari be man bezanid
Ovo je moja adresa. ‫-----د----- ----‬ ‫این آدرس من است.‬ ‫-ی- آ-ر- م- ا-ت-‬ ------------------ ‫این آدرس من است.‬ 0
in-â-r-s- ma- -st. in âdrese man ast. i- â-r-s- m-n a-t- ------------------ in âdrese man ast.
Hoćemo li se sutra vidjeti? ‫ف-د--هم---ر را -ی------؟‬ ‫فردا همدیگر را می-بینیم؟‬ ‫-ر-ا ه-د-گ- ر- م-‌-ی-ی-؟- -------------------------- ‫فردا همدیگر را می‌بینیم؟‬ 0
f-r-â-h-m -igar-râ-mibinim? fardâ ham digar râ mibinim? f-r-â h-m d-g-r r- m-b-n-m- --------------------------- fardâ ham digar râ mibinim?
Žao mi je, imam već sutra nešto dogovoreno. ‫-تا-فم،--ن -ا--د-ر-.‬ ‫متاسفم، من کار دارم.‬ ‫-ت-س-م- م- ک-ر د-ر-.- ---------------------- ‫متاسفم، من کار دارم.‬ 0
mota-a-e-am, ma- kâ--d--am. mota-asefam, man kâr dâram. m-t---s-f-m- m-n k-r d-r-m- --------------------------- mota-asefam, man kâr dâram.
Ćao! / Zbogom! ‫خ-اح--ظ!‬ ‫خداحافظ!‬ ‫-د-ح-ف-!- ---------- ‫خداحافظ!‬ 0
k--dâ --f--! khodâ hâfez! k-o-â h-f-z- ------------ khodâ hâfez!
Doviđenja! ‫خ-ا ---د--!‬ ‫خدا نگهدار!‬ ‫-د- ن-ه-ا-!- ------------- ‫خدا نگهدار!‬ 0
k--d---egah--r! khodâ negahdâr! k-o-â n-g-h-â-! --------------- khodâ negahdâr!
Do uskoro! ‫ت--بعد-‬ ‫تا بعد!‬ ‫-ا ب-د-‬ --------- ‫تا بعد!‬ 0
tâ--a-ad! tâ ba-ad! t- b---d- --------- tâ ba-ad!

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz istoriju je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio da dešifrira abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti hiljadama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Da li ste to znali?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 miliona ljudi to je maternji jezik. Više od 140 miliona od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 miliona govornika u Indiji. Ostale grupe govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika na svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo da radi što više ljudi!