Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   mk Вчера – денес – утре

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [десет]

10 [dyesyet]

Вчера – денес – утре

[Vchyera – dyenyes – ootrye]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Јуче је била субота. В--р- беше -аб--а. Вчера беше сабота. В-е-а б-ш- с-б-т-. ------------------ Вчера беше сабота. 0
V----ra--yes-y---a-o--. Vchyera byeshye sabota. V-h-e-a b-e-h-e s-b-t-. ----------------------- Vchyera byeshye sabota.
Јуче сам био / била у биоскопу. Вче-----в -- к--о. Вчера бев во кино. В-е-а б-в в- к-н-. ------------------ Вчера бев во кино. 0
V------ -ye---- -i--. Vchyera byev vo kino. V-h-e-a b-e- v- k-n-. --------------------- Vchyera byev vo kino.
Филм је био интересантан. Ф--м--------ин-е-ес-н. Филмот беше интересен. Ф-л-о- б-ш- и-т-р-с-н- ---------------------- Филмот беше интересен. 0
Fi-m---b-eshye-i----r---ye-. Filmot byeshye intyeryesyen. F-l-o- b-e-h-e i-t-e-y-s-e-. ---------------------------- Filmot byeshye intyeryesyen.
Данас је недеља. Д-н-- е-недела. Денес е недела. Д-н-с е н-д-л-. --------------- Денес е недела. 0
Dyen-es -e --e-y-la. Dyenyes ye nyedyela. D-e-y-s y- n-e-y-l-. -------------------- Dyenyes ye nyedyela.
Данас не радим. Д-нес--е -аботам. Денес не работам. Д-н-с н- р-б-т-м- ----------------- Денес не работам. 0
Dy--ye----- -abot--. Dyenyes nye rabotam. D-e-y-s n-e r-b-t-m- -------------------- Dyenyes nye rabotam.
Остајем код куће. Ј-с--с-анув-- д-ма. Јас останувам дома. Ј-с о-т-н-в-м д-м-. ------------------- Јас останувам дома. 0
Јa- o----o-v---dom-. Јas ostanoovam doma. Ј-s o-t-n-o-a- d-m-. -------------------- Јas ostanoovam doma.
Сутра је понедељак. Утре-е--о-е-елник. Утре е понеделник. У-р- е п-н-д-л-и-. ------------------ Утре е понеделник. 0
Ootr----e p-nye-yeln-k. Ootrye ye ponyedyelnik. O-t-y- y- p-n-e-y-l-i-. ----------------------- Ootrye ye ponyedyelnik.
Сутра поново радим. Јас ут-е---в-о--о---б-там. Јас утре повторно работам. Ј-с у-р- п-в-о-н- р-б-т-м- -------------------------- Јас утре повторно работам. 0
Јa--oo-----p-vt-r-- r-b--a-. Јas ootrye povtorno rabotam. Ј-s o-t-y- p-v-o-n- r-b-t-m- ---------------------------- Јas ootrye povtorno rabotam.
Ја радим у бироу. Ј-с -а---а-----к----л-р-ј-. Јас работам во канцеларија. Ј-с р-б-т-м в- к-н-е-а-и-а- --------------------------- Јас работам во канцеларија. 0
Ј-----bo----vo -an-z-elari--. Јas rabotam vo kantzyelariјa. Ј-s r-b-t-m v- k-n-z-e-a-i-a- ----------------------------- Јas rabotam vo kantzyelariјa.
Ко је то? К-- е----? Кој е ова? К-ј е о-а- ---------- Кој е ова? 0
Ko- ---o--? Koј ye ova? K-ј y- o-a- ----------- Koј ye ova?
То је Петaр. Ова е -ет-р. Ова е Петар. О-а е П-т-р- ------------ Ова е Петар. 0
O----e -y-ta-. Ova ye Pyetar. O-a y- P-e-a-. -------------- Ova ye Pyetar.
Петар је студент. Пе--р-- с--д-н-. Петар е студент. П-т-р е с-у-е-т- ---------------- Петар е студент. 0
P-eta-------oo-y--t. Pyetar ye stoodyent. P-e-a- y- s-o-d-e-t- -------------------- Pyetar ye stoodyent.
Ко је то? Ко- --о--? Кој е ова? К-ј е о-а- ---------- Кој е ова? 0
Koј y- o-a? Koј ye ova? K-ј y- o-a- ----------- Koј ye ova?
То је Марта. О-а ---а--а. Ова е Марта. О-а е М-р-а- ------------ Ова е Марта. 0
Ova ---M-rt-. Ova ye Marta. O-a y- M-r-a- ------------- Ova ye Marta.
Марта је секретарица. М---- е--ек----р-а. Марта е секретарка. М-р-а е с-к-е-а-к-. ------------------- Марта е секретарка. 0
M--ta ye -y-krye-a--a. Marta ye syekryetarka. M-r-a y- s-e-r-e-a-k-. ---------------------- Marta ye syekryetarka.
Петар и Марта су пријатељи. П--а- и Ма-та-с- прија-ел-. Петар и Марта се пријатели. П-т-р и М-р-а с- п-и-а-е-и- --------------------------- Петар и Марта се пријатели. 0
P-eta- - --r-a -y---ri--tye-i. Pyetar i Marta sye priјatyeli. P-e-a- i M-r-a s-e p-i-a-y-l-. ------------------------------ Pyetar i Marta sye priјatyeli.
Петар је Мартин пријатељ. П-т-р --пр-ј-т-ло- -а---рта. Петар е пријателот на Марта. П-т-р е п-и-а-е-о- н- М-р-а- ---------------------------- Петар е пријателот на Марта. 0
P---a--ye--riј--ye-------M-r-a. Pyetar ye priјatyelot na Marta. P-e-a- y- p-i-a-y-l-t n- M-r-a- ------------------------------- Pyetar ye priјatyelot na Marta.
Марта је Петрова пријатељица. Ма-та -----ј-т---а-а н---е-ар. Марта е пријателката на Петар. М-р-а е п-и-а-е-к-т- н- П-т-р- ------------------------------ Марта е пријателката на Петар. 0
M---a -e -riјatye-k-----a-P-etar. Marta ye priјatyelkata na Pyetar. M-r-a y- p-i-a-y-l-a-a n- P-e-a-. --------------------------------- Marta ye priјatyelkata na Pyetar.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!