Knjiga fraza

bs U gradu   »   de In der Stadt

25 [dvadeset i pet]

U gradu

U gradu

25 [fünfundzwanzig]

In der Stadt

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski njemački Igra Više
Htio / htjela bih do željezničke stanice. Ic- -ö-h-e-zum Ba--ho-. I__ m_____ z__ B_______ I-h m-c-t- z-m B-h-h-f- ----------------------- Ich möchte zum Bahnhof. 0
Htio / htjela bih do aerodroma. I-h--öchte--um F-u-h---n. I__ m_____ z__ F_________ I-h m-c-t- z-m F-u-h-f-n- ------------------------- Ich möchte zum Flughafen. 0
Htio / htjela bih do centra grada. Ich ---h-e in--Stadt---tru-. I__ m_____ i__ S____________ I-h m-c-t- i-s S-a-t-e-t-u-. ---------------------------- Ich möchte ins Stadtzentrum. 0
Kako da dođem do željezničke stanice? W---ko-m------z-m Bah--of? W__ k____ i__ z__ B_______ W-e k-m-e i-h z-m B-h-h-f- -------------------------- Wie komme ich zum Bahnhof? 0
Kako da dođem do aerodroma? Wie-ko-me ic- z-- F--gh-fe-? W__ k____ i__ z__ F_________ W-e k-m-e i-h z-m F-u-h-f-n- ---------------------------- Wie komme ich zum Flughafen? 0
Kako da dođem do centra grada? W------me--c------S------n-ru-? W__ k____ i__ i__ S____________ W-e k-m-e i-h i-s S-a-t-e-t-u-? ------------------------------- Wie komme ich ins Stadtzentrum? 0
Trebam taksi. Ich -rau-he---n-Ta-i. I__ b______ e__ T____ I-h b-a-c-e e-n T-x-. --------------------- Ich brauche ein Taxi. 0
Trebam plan grada. Ic- b--------in-- Sta-tpla-. I__ b______ e____ S_________ I-h b-a-c-e e-n-n S-a-t-l-n- ---------------------------- Ich brauche einen Stadtplan. 0
Trebam hotel. Ich-b-a---e ----H--el. I__ b______ e__ H_____ I-h b-a-c-e e-n H-t-l- ---------------------- Ich brauche ein Hotel. 0
Htio / htjela bih iznajmiti auto. Ic- -ö-h-e ein-A-t--m--te-. I__ m_____ e__ A___ m______ I-h m-c-t- e-n A-t- m-e-e-. --------------------------- Ich möchte ein Auto mieten. 0
Ovdje je moja kreditna kartica. H----ist-----e-Kr-ditk-r-e. H___ i__ m____ K___________ H-e- i-t m-i-e K-e-i-k-r-e- --------------------------- Hier ist meine Kreditkarte. 0
Ovdje je moja vozačka dozvola. Hier--st m-in-------s-hei-. H___ i__ m___ F____________ H-e- i-t m-i- F-h-e-s-h-i-. --------------------------- Hier ist mein Führerschein. 0
Šta se ima vidjeti u gradu? Was-gi-t -- -n de- -ta----- sehe-? W__ g___ e_ i_ d__ S____ z_ s_____ W-s g-b- e- i- d-r S-a-t z- s-h-n- ---------------------------------- Was gibt es in der Stadt zu sehen? 0
Idite u stari grad. Geh-- -i- i- ----A-ts--d-. G____ S__ i_ d__ A________ G-h-n S-e i- d-e A-t-t-d-. -------------------------- Gehen Sie in die Altstadt. 0
Napravite obilazak grada. M--h-n S-- ei---S-a--r--d--hrt. M_____ S__ e___ S______________ M-c-e- S-e e-n- S-a-t-u-d-a-r-. ------------------------------- Machen Sie eine Stadtrundfahrt. 0
Idite do luke. G---n-----z-m Ha---. G____ S__ z__ H_____ G-h-n S-e z-m H-f-n- -------------------- Gehen Sie zum Hafen. 0
Napravite obilazak luke. M----n-Si- -i---Ha-en---d-ahr-. M_____ S__ e___ H______________ M-c-e- S-e e-n- H-f-n-u-d-a-r-. ------------------------------- Machen Sie eine Hafenrundfahrt. 0
Koje još znamenitosti postoje? W--c-- S--e-----d---ei----g-b-----auße--e- n-ch? W_____ S_________________ g___ e_ a_______ n____ W-l-h- S-h-n-w-r-i-k-i-e- g-b- e- a-ß-r-e- n-c-? ------------------------------------------------ Welche Sehenswürdigkeiten gibt es außerdem noch? 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + njemački (1-100) MP3 njemački (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Slavenski jezici

Slavenski jezik je maternji jezik 300 miliona ljudi. Slavenski jezici spadaju u indoevropske jezike. Postoji oko 20 slavenskih jezika. Najznačajniji među njima je ruski jezik. Više od 150 miliona ljudi govori ruski kao maternji jezik. Zatim slijede poljski i ukrajinski s više od 50 miliona govornika. Slavenski jezici su u lingvistici podijeljeni u različite skupine. Dijele se na zapadnoslavenske, istočnoslavenske i južnoslavenske jezike. Zapadnoslavenski jezici su poljski, češki i slovački. Ruski, ukrajinski i bjeloruski spadaju u istočnoslavenske jezike. Južnoslavenski jezici su srpski, hrvatski i bugarski. Osim navedenih postoji još mnogo drugih slavenskih jezika. No njih govori relativno mali broj ljudi. Slavenski jezici potječu od zajedničkog protojezika. Pojedinačni jezici su se od istog razvili relativno kasno. Stoga su mlađi od germanskih i romanskih jezika. Velik dio vokabulara slavenskih jezika je sličan. Za to je zaslužno njihovo relativno kasno odvajanje. S naučnog gledišta slavenski jezici su konzervativni. Što znači da sadrže još mnogo starih jezičnih struktura. Drugi indoevropski jezici su izgubili te stare oblike. Slavenski jezici su stoga jako zanimljivi za istraživanje. Njihovim istraživanjem mogu se izvući zaključci o prijašnjim jezicima. Na taj se način istražitelji nadaju da će rekonstruirati indoevropski. Slavenske jezike karakterizira malo samoglasnika. Osim toga, imaju mnogo zvukova koji se u drugim jezicima ne pojavljuju. Zapadni Evropljani imaju zbog toga često poteškoća s izgovorom. Ali ne brinite – sve će biti u redu! Na poljskom: Wszystko będzie dobrze!
Da li ste to znali?
Hrvatski je južnoslavenski jezik. U bliskom je srodstvu sa srpskim, bosanskim i crnogorskim jezikom. Govornici ovih jezika mogu se bez problema međusobno sporazumijevati. Puno jezikoslovaca su stoga mišljenja da hrvatski uopće nije poseban jezik. Posmatraju ga kao jednu od puno inačica srpskohrvatskog. Oko 7 miliona ljudi u svijetu govori hrvatski. Jezik koristi latinska slova. Uključujući neke posebne znakove, hrvatska abeceda ima ukupno 30 slova. Pravopis striktno slijedi izgovor riječi. To važi i za riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Akcent riječi hrvatskog jezika je melodijski. To znači da je kod naglaska odlučujuća visina slogova. Gramatika ima sedam padeža i nije baš uvijek sasvim jednostavna. Isplati se, međutim, naučiti hrvatski jezik. Hrvatska je predivna zemlja za odmor!