Knjiga fraza

bs Aktivnosti na godišnjem odmoru   »   sr Активности на годишњем одмору

48 [četrdeset i osam]

Aktivnosti na godišnjem odmoru

Aktivnosti na godišnjem odmoru

48 [четрдесет и осам]

48 [četrdeset i osam]

Активности на годишњем одмору

[Aktivnosti na godišnjem odmoru]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski srpski Igra Više
Je li plaža čista? Ј---и п--ж--ч--та? Ј_ л_ п____ ч_____ Ј- л- п-а-а ч-с-а- ------------------ Је ли плажа чиста? 0
Je-l- --a-a --s-a? J_ l_ p____ č_____ J- l- p-a-a č-s-a- ------------------ Je li plaža čista?
Može li se tamo kupati? М-ж--ли--е--а-о ку-ати? М___ л_ с_ т___ к______ М-ж- л- с- т-м- к-п-т-? ----------------------- Може ли се тамо купати? 0
M--e li-se -amo-k-----? M___ l_ s_ t___ k______ M-ž- l- s- t-m- k-p-t-? ----------------------- Može li se tamo kupati?
Nije li opasno tamo se kupati? Н--- -и-опа--- та---------а--? Н___ л_ о_____ т___ с_ к______ Н-ј- л- о-а-н- т-м- с- к-п-т-? ------------------------------ Није ли опасно тамо се купати? 0
N-j---i-o-a--- tamo -- -up--i? N___ l_ o_____ t___ s_ k______ N-j- l- o-a-n- t-m- s- k-p-t-? ------------------------------ Nije li opasno tamo se kupati?
Može li se ovdje iznajmiti suncobran? М----ли-с--овде-изн-јм-ти су-цо--а-? М___ л_ с_ о___ и________ с_________ М-ж- л- с- о-д- и-н-ј-и-и с-н-о-р-н- ------------------------------------ Може ли се овде изнајмити сунцобран? 0
Može--i -e--vde -znajm--i--unc-b--n? M___ l_ s_ o___ i________ s_________ M-ž- l- s- o-d- i-n-j-i-i s-n-o-r-n- ------------------------------------ Može li se ovde iznajmiti suncobran?
Može li se ovdje iznajmiti ležaljka? Мо-е-л- се-овде-из--ј--т- лежаљ--? М___ л_ с_ о___ и________ л_______ М-ж- л- с- о-д- и-н-ј-и-и л-ж-љ-а- ---------------------------------- Може ли се овде изнајмити лежаљка? 0
M-že--- -e ovd--izn--m--- -eža-j--? M___ l_ s_ o___ i________ l________ M-ž- l- s- o-d- i-n-j-i-i l-ž-l-k-? ----------------------------------- Može li se ovde iznajmiti ležaljka?
Može li se ovdje iznajmiti čamac? Мо-е -и се овд--и---јмити ч-мац? М___ л_ с_ о___ и________ ч_____ М-ж- л- с- о-д- и-н-ј-и-и ч-м-ц- -------------------------------- Може ли се овде изнајмити чамац? 0
Može--i -e -vd---zn-jmi-i ---a-? M___ l_ s_ o___ i________ č_____ M-ž- l- s- o-d- i-n-j-i-i č-m-c- -------------------------------- Može li se ovde iznajmiti čamac?
Ja bih rado surfao / surfala. Ја --- ра-- с-рф-о /--урф-ла. Ј_ б__ р___ с_____ / с_______ Ј- б-х р-д- с-р-а- / с-р-а-а- ----------------------------- Ја бих радо сурфао / сурфала. 0
Ja -ih-r--o-s--f---/-su-f---. J_ b__ r___ s_____ / s_______ J- b-h r-d- s-r-a- / s-r-a-a- ----------------------------- Ja bih rado surfao / surfala.
Ja bih rado ronio / ronila. Ја-б-х ра-- --ни- /-ронила. Ј_ б__ р___ р____ / р______ Ј- б-х р-д- р-н-о / р-н-л-. --------------------------- Ја бих радо ронио / ронила. 0
Ja --h---d- ---io / r-ni-a. J_ b__ r___ r____ / r______ J- b-h r-d- r-n-o / r-n-l-. --------------------------- Ja bih rado ronio / ronila.
Ja bih rado skijao / skijala na vodi. Ја-б-- ---- ---јао-/ с--ј-л- -а-во-и. Ј_ б__ р___ с_____ / с______ н_ в____ Ј- б-х р-д- с-и-а- / с-и-а-а н- в-д-. ------------------------------------- Ја бих радо скијао / скијала на води. 0
J- bih r-d--skij---- sk--a-a-na --d-. J_ b__ r___ s_____ / s______ n_ v____ J- b-h r-d- s-i-a- / s-i-a-a n- v-d-. ------------------------------------- Ja bih rado skijao / skijala na vodi.
Može li se iznajmiti daska za surfanje? М-----и с---знајми-и--------а с--ф-њ-? М___ л_ с_ и________ д____ з_ с_______ М-ж- л- с- и-н-ј-и-и д-с-а з- с-р-а-е- -------------------------------------- Може ли се изнајмити даска за сурфање? 0
Mož- l- -- iznajm--- -as-a ---s----nje? M___ l_ s_ i________ d____ z_ s________ M-ž- l- s- i-n-j-i-i d-s-a z- s-r-a-j-? --------------------------------------- Može li se iznajmiti daska za surfanje?
Može li se iznajmiti oprema za ronjenje? Мо-- -и се --н--м-т- оп---а-----оњење? М___ л_ с_ и________ о_____ з_ р______ М-ж- л- с- и-н-ј-и-и о-р-м- з- р-њ-њ-? -------------------------------------- Може ли се изнајмити опрема за роњење? 0
M--e -i-s----n-jm-t- o-r-ma--a r-nje-j-? M___ l_ s_ i________ o_____ z_ r________ M-ž- l- s- i-n-j-i-i o-r-m- z- r-n-e-j-? ---------------------------------------- Može li se iznajmiti oprema za ronjenje?
Mogu li se iznajmiti vodene skije? Могу л- се--з-а--ити -о-ене-с--ј-? М___ л_ с_ и________ в_____ с_____ М-г- л- с- и-н-ј-и-и в-д-н- с-и-е- ---------------------------------- Могу ли се изнајмити водене скије? 0
M--u-l--se-iz-----ti-vod-----k-j-? M___ l_ s_ i________ v_____ s_____ M-g- l- s- i-n-j-i-i v-d-n- s-i-e- ---------------------------------- Mogu li se iznajmiti vodene skije?
Ja sam tek početnik. Ја---м-т-к -о------. Ј_ с__ т__ п________ Ј- с-м т-к п-ч-т-и-. -------------------- Ја сам тек почетник. 0
Ja--am t---p-č-----. J_ s__ t__ p________ J- s-m t-k p-č-t-i-. -------------------- Ja sam tek početnik.
Ja sam prosječno dobar / dobra. Ј- сам-прос-ч-о -об-р / до-р-. Ј_ с__ п_______ д____ / д_____ Ј- с-м п-о-е-н- д-б-р / д-б-а- ------------------------------ Ја сам просечно добар / добра. 0
J---am ------no d-bar-/-do-ra. J_ s__ p_______ d____ / d_____ J- s-m p-o-e-n- d-b-r / d-b-a- ------------------------------ Ja sam prosečno dobar / dobra.
Snalazim se već s tim. С--лазим----в-- с-тим. С_______ с_ в__ с т___ С-а-а-и- с- в-ћ с т-м- ---------------------- Сналазим се већ с тим. 0
S-a---im s- ---́ - --m. S_______ s_ v__ s t___ S-a-a-i- s- v-c- s t-m- ----------------------- Snalazim se već s tim.
Gdje je ski lift? Где је с---лиф-? Г__ ј_ с__ л____ Г-е ј- с-и л-ф-? ---------------- Где је ски лифт? 0
G-- -e--k- lift? G__ j_ s__ l____ G-e j- s-i l-f-? ---------------- Gde je ski lift?
Imaš li sa sobom skije? Имаш-ли ---собом-с-и--? И___ л_ с_ с____ с_____ И-а- л- с- с-б-м с-и-е- ----------------------- Имаш ли са собом скије? 0
I--š--- sa-sobo- sk-je? I___ l_ s_ s____ s_____ I-a- l- s- s-b-m s-i-e- ----------------------- Imaš li sa sobom skije?
Imaš li obuću za skijanje tu? Имаш л- об-ћ---а--ки--њ- -у? И___ л_ о____ з_ с______ т__ И-а- л- о-у-у з- с-и-а-е т-? ---------------------------- Имаш ли обућу за скијање ту? 0
I--š li--buc-u z- --ij-n-e-t-? I___ l_ o____ z_ s_______ t__ I-a- l- o-u-́- z- s-i-a-j- t-? ------------------------------ Imaš li obuću za skijanje tu?

Jezik slika

Jedna njemačka poslovica kaže: Slika govori više od hiljadu riječi. To znači da se slike često mogu brže razumjeti od govora. Slike također mogu brže prenositi emocije. Stoga se u reklamama koristi jako puno slika. Slike funkcioniraju drugačije od jezika. Pokazuju nam više stvari paralelno i djeluju cjelovito. To znači da cijela slika ima određeni učinak. U jeziku je potrebno više riječi. Međutim, slike i jezik idu jedno s drugim. Da bi se opisala slika, potreban nam je jezik. S druge strane, mnogi su tekstovi razumljivi tek kroz slike. Povezanost slike i jezika istražuju lingvisti. Međutim, postavlja se pitanje da li slike predstavljaju jedan zaseban jezik. Kada se nešto snimi, možemo gledati slike. Međutim, poruka filma nije konkretna. Da bi slika funkcionirala kao jezik, mora biti konkretna. Što manje pokazuje, tim je poruka jasnija. Dobar primjer za to su piktogrami. Piktogrami su jednostavni i jednoznačni slikovni znakovi. Zamjenjuju verbalni jezik te kao takvi predstavljaju oblik vizuelne komunikacije. Na primjer, svi znaju kako izgleda piktogram za zabranu pušenja. Na njemu je prikazana prekrižena cigareta. Slike globalizacijom postaju sve važnije. Jezik slika se takođe mora naučiti. On nije razumljiv u cijelom svijetu iako mnogi tako misle. Pošto naša kultura utječe na razumijevanje slika. Ono što vidimo zavisi od mnogo različitih čimbenika. Dakle, neki ljudi ne vide cigaretu, već samo tamne linije.
Da li ste to znali?
Turski spada u porodicu oko 40 turkijskih jezika. Najveća srodnost turskog je s azerbejdžanskim jezikom. To je maternji ili drugi jezik za više od 80 miliona ljudi. Oni prvenstveno žive u Turskoj i na Balkanu. Iseljenici su donijeli turski i u Evropu, Ameriku i Australiju. I na turski su utjecali drugi jezici. U jezičkom fondu se prije svega nalaze riječi iz arapskog i francuskog. Puno različitih dijalekata je odlika turskog jezika. Istanbulski dijalekt se pri tome smatra osnovom današnjeg književnog jezika. Gramatika poznaje ukupno šest padeža. Karakteristika turskog je takođe aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatički oblici izražavaju sufiksima. Redoslijed tih nastavaka je tačno utvrđen, iako ih može biti mnogo. Ovaj princip razlikuje turski od indogermanskih jezika.