आ----नाच -----ै -र मु---ु-ा रह- -ै
आ__ ना_ र_ है औ_ मु___ र_ है
आ-म- न-च र-ा ह- औ- म-स-क-र- र-ा ह-
----------------------------------
आदमी नाच रहा है और मुस्कुरा रहा है 0 aad-me- ----h----a-hai a-r-mu-kura-ra-a--aia______ n____ r___ h__ a__ m______ r___ h__a-d-m-e n-a-h r-h- h-i a-r m-s-u-a r-h- h-i-------------------------------------------aadamee naach raha hai aur muskura raha hai
उस-े -ा--- -े--ए--छड़- है
उ__ हा_ में ए_ छ_ है
उ-क- ह-थ-ं म-ं ए- छ-ी ह-
------------------------
उसके हाथों में एक छड़ी है 0 u--ke h-a-hon -ei--e- -hh-----haiu____ h______ m___ e_ c______ h__u-a-e h-a-h-n m-i- e- c-h-d-e h-i---------------------------------usake haathon mein ek chhadee hai
ज-ड़े-का--म--है-औ----फ़ी--ण-ड-है
जा_ का स__ है औ_ का_ ठ__ है
ज-ड़- क- स-य ह- औ- क-फ़- ठ-्- ह-
------------------------------
जाड़े का समय है और काफ़ी ठण्ड है 0 jaad- k--s---- --i a----aaf-e thand h-ij____ k_ s____ h__ a__ k_____ t____ h__j-a-e k- s-m-y h-i a-r k-a-e- t-a-d h-i---------------------------------------jaade ka samay hai aur kaafee thand hai
यह -- ------न---ै
य_ ए_ हि_____ है
य- ए- ह-म-म-न- ह-
-----------------
यह एक हिम-मानव है 0 ya-------m-maana- -aiy__ e_ h_________ h__y-h e- h-m-m-a-a- h-i---------------------yah ek him-maanav hai
ल-कि- -स- ---द----ी--लग-र-- है
ले__ उ_ स__ न_ ल_ र_ है
ल-क-न उ-े स-्-ी न-ी- ल- र-ी ह-
------------------------------
लेकिन उसे सर्दी नहीं लग रही है 0 le--n---e---rde- ----n-l-g ---ee---il____ u__ s_____ n____ l__ r____ h__l-k-n u-e s-r-e- n-h-n l-g r-h-e h-i------------------------------------lekin use sardee nahin lag rahee hai
य---क हि----नव -ै
य_ ए_ हि_____ है
य- ए- ह-म-म-न- ह-
-----------------
यह एक हिम-मानव है 0 ya---- hi---a--av --iy__ e_ h_________ h__y-h e- h-m-m-a-a- h-i---------------------yah ek him-maanav hai
Moderne jezike mogu analizirati lingvisti.
Pritom koriste različite metode.
Međutim, kako su govorili ljudi prije više hiljada godina?
Puno je teže odgovoriti na to pitanje.
Naučnici se svejedno time bave godinama.
Žele istražiti kako se prije govorilo.
Pritom pokušavaju rekonstruirati stare jezičke oblike.
Američki naučnici su upravo došli do zanimljivog otkrića.
Analizirali su preko 2.000 jezika.
Pritom su posebno ispitivali rečenično ustrojstvo.
Rezultati njihovog istraživanja bili su jako zanimljivi.
Gotovo polovina jezika je imala S-O-G red riječi u rečenici.
To znači da je vrijedio princip subjekt-objekt-glagol.
Više od 700 jezika slijedi S-G-O model.
I oko 160 jezika funkcionira po sistemu G-S-O.
G-O-S model se koristi u oko 40 jezika.
120 jezika imaju mješovite oblike.
S druge strane O-G-S i O-S-G su znantno rjeđi sistemi.
Dakle, većina ispitanih jezika koristi S-O-G princip.
Tu, na primjer, spadaju perzijski, japanski i turski jezik.
Većina živih jezika slijedi S-G-O model.
Danas u indoevropskoj porodici jezika prevladava to rečenično ustrojstvo.
Istraživači smatraju da se prije govorilo po S-O-G modelu.
Na tom su se sistemu temeljili svi jezici.
Međutim, tada su se jezici razgranali.
Još uvijek se ne zna kako se to desilo.
Promjena rečeničnog ustrojstva je morala imati neki razlog.
Jer u evoluciji prevlada samo ono što ima prednosti...