Knjiga fraza

bs Prošlost 2   »   uk Минулий час 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [вісімдесят два]

82 [visimdesyat dva]

Минулий час 2

Mynulyy̆ chas 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? Ти--у-и--------ат---а---у---идкої--о-о-о--? Т_ м____ в________ м_____ ш______ д________ Т- м-с-в в-к-и-а-и м-ш-н- ш-и-к-ї д-п-м-г-? ------------------------------------------- Ти мусив викликати машину швидкої допомоги? 0
Ty-mus-- ---ly-a-y ---hyn- s-vy--o---dopo--hy? T_ m____ v________ m______ s_______ d________ T- m-s-v v-k-y-a-y m-s-y-u s-v-d-o-̈ d-p-m-h-? ---------------------------------------------- Ty musyv vyklykaty mashynu shvydkoï dopomohy?
Jesi li morao / morala zvati doktora? Т---у-и--в--л--ат- ---ар-? Т_ м____ в________ л______ Т- м-с-в в-к-и-а-и л-к-р-? -------------------------- Ти мусив викликати лікаря? 0
Ty m--y- vy-----t---ika--a? T_ m____ v________ l_______ T- m-s-v v-k-y-a-y l-k-r-a- --------------------------- Ty musyv vyklykaty likarya?
Jesi li morao / morala zvati policiju? Ти --сив-ви-л--а---п-лі--ю? Т_ м____ в________ п_______ Т- м-с-в в-к-и-а-и п-л-ц-ю- --------------------------- Ти мусив викликати поліцію? 0
T--mus-v---k---at--po-it--yu? T_ m____ v________ p_________ T- m-s-v v-k-y-a-y p-l-t-i-u- ----------------------------- Ty musyv vyklykaty politsiyu?
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. Ч- має-- ----о--р те--фону? Я що-но---го---в /--ала. Ч_ м____ В_ н____ т________ Я щ____ й___ м__ / м____ Ч- м-є-е В- н-м-р т-л-ф-н-? Я щ-й-о й-г- м-в / м-л-. ---------------------------------------------------- Чи маєте Ви номер телефону? Я щойно його мав / мала. 0
C-y--a------- n-me- -e-----u------------n--y-o---mav-/--al-. C__ m_____ V_ n____ t________ Y_ s_______ y̆___ m__ / m____ C-y m-y-t- V- n-m-r t-l-f-n-? Y- s-c-o-̆-o y-o-o m-v / m-l-. ------------------------------------------------------------ Chy mayete Vy nomer telefonu? YA shchoy̆no y̆oho mav / mala.
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. Чи маєте -и ------- Я-щ---о -ї --- --ма-а. Ч_ м____ В_ а______ Я щ____ ї_ м__ / м____ Ч- м-є-е В- а-р-с-? Я щ-й-о ї- м-в / м-л-. ------------------------------------------ Чи маєте Ви адресу? Я щойно її мав / мала. 0
C-y ma-e-- -y--dr--u? Y- -h------- i-ï ma- - -a-a. C__ m_____ V_ a______ Y_ s_______ ï_ m__ / m____ C-y m-y-t- V- a-r-s-? Y- s-c-o-̆-o i-i- m-v / m-l-. --------------------------------------------------- Chy mayete Vy adresu? YA shchoy̆no ïï mav / mala.
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. Ч---а----Ви ма-у м-с-а- Я-щ-й----ї-м-в-- ----. Ч_ м____ В_ м___ м_____ Я щ____ ї_ м__ / м____ Ч- м-є-е В- м-п- м-с-а- Я щ-й-о ї- м-в / м-л-. ---------------------------------------------- Чи маєте Ви мапу міста? Я щойно її мав / мала. 0
C-y --yete----m-pu -is----Y- s-c--y̆no ï---m-v / -a--. C__ m_____ V_ m___ m_____ Y_ s_______ ï_ m__ / m____ C-y m-y-t- V- m-p- m-s-a- Y- s-c-o-̆-o i-i- m-v / m-l-. ------------------------------------------------------- Chy mayete Vy mapu mista? YA shchoy̆no ïï mav / mala.
Da li je došao na vrijeme? On nije mogao doći na vrijeme. Ч- --ий---------ча--о- -і--м-г з--р--а-ис-. Ч_ п______ в__ в______ В__ м__ з___________ Ч- п-и-ш-в в-н в-а-н-? В-н м-г з-т-и-а-и-ь- ------------------------------------------- Чи прийшов він вчасно? Він міг затриматись. 0
Ch---r-y--h-v--in---has--- --------z--ryma-y-ʹ. C__ p_______ v__ v_______ V__ m__ z___________ C-y p-y-̆-h-v v-n v-h-s-o- V-n m-h z-t-y-a-y-ʹ- ----------------------------------------------- Chy pryy̆shov vin vchasno? Vin mih zatrymatysʹ.
Je li pronašao put? On nije mogao pronaći put. Ч--з--йш---він --ро-у? В-н не-зна-шо--д--ог-. Ч_ з______ в__ д______ В__ н_ з______ д______ Ч- з-а-ш-в в-н д-р-г-? В-н н- з-а-ш-в д-р-г-. --------------------------------------------- Чи знайшов він дорогу? Він не знайшов дорогу. 0
Chy zn--̆s-ov -----o-o--? Vi---e -n--̆s-ov-------. C__ z_______ v__ d______ V__ n_ z_______ d______ C-y z-a-̆-h-v v-n d-r-h-? V-n n- z-a-̆-h-v d-r-h-. -------------------------------------------------- Chy znay̆shov vin dorohu? Vin ne znay̆shov dorohu.
Da li te je on razumio? On me nije mogao razumjeti. Ч--зроз--і----- -ебе- --н не--роз-мі---ен-. Ч_ з_______ в__ т____ В__ н_ з_______ м____ Ч- з-о-у-і- в-н т-б-? В-н н- з-о-у-і- м-н-. ------------------------------------------- Чи зрозумів він тебе? Він не зрозумів мене. 0
C----ro---i- ----teb----i--n- z-----iv mene. C__ z_______ v__ t____ V__ n_ z_______ m____ C-y z-o-u-i- v-n t-b-? V-n n- z-o-u-i- m-n-. -------------------------------------------- Chy zrozumiv vin tebe? Vin ne zrozumiv mene.
Zašto nisi mogao / mogla doći na vrijeme? Чо-у ----а-і------? Ч___ т_ з__________ Ч-м- т- з-п-з-и-с-? ------------------- Чому ти запізнився? 0
C--m---y-zap--ny-s-a? C____ t_ z___________ C-o-u t- z-p-z-y-s-a- --------------------- Chomu ty zapiznyvsya?
Zašto nisi mogao / mogla pronaći put? Чому ---не--н--ш-- д--ог-? Ч___ т_ н_ з______ д______ Ч-м- т- н- з-а-ш-в д-р-г-? -------------------------- Чому ти не знайшов дорогу? 0
C---- ty -e zn--̆sho- --r-hu? C____ t_ n_ z_______ d______ C-o-u t- n- z-a-̆-h-v d-r-h-? ----------------------------- Chomu ty ne znay̆shov dorohu?
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? Ч----ти-не-зро--мі---ого? Ч___ т_ н_ з_______ й____ Ч-м- т- н- з-о-у-і- й-г-? ------------------------- Чому ти не зрозумів його? 0
C-om- t- ne zr-zum-v ---h-? C____ t_ n_ z_______ y̆____ C-o-u t- n- z-o-u-i- y-o-o- --------------------------- Chomu ty ne zrozumiv y̆oho?
Ja nisam mogao / mogla doći na vrijeme, jer nije bilo autobusa. Я--е-м-- - -о------ий-и-вч--но- т--у-щ- ----зд------н-й а-т-бу-. Я н_ м__ / м____ п_____ в______ т___ щ_ н_ ї____ ж_____ а_______ Я н- м-г / м-г-а п-и-т- в-а-н-, т-м- щ- н- ї-д-в ж-д-и- а-т-б-с- ---------------------------------------------------------------- Я не міг / могла прийти вчасно, тому що не їздив жодний автобус. 0
Y--n- mih---m-hla -ryy̆ty-vc--sno, --m- shch- n----z--v----d--y̆ a-to--s. Y_ n_ m__ / m____ p_____ v_______ t___ s____ n_ ï____ z______ a_______ Y- n- m-h / m-h-a p-y-̆-y v-h-s-o- t-m- s-c-o n- i-z-y- z-o-n-y- a-t-b-s- ------------------------------------------------------------------------- YA ne mih / mohla pryy̆ty vchasno, tomu shcho ne ïzdyv zhodnyy̆ avtobus.
Ja nisam mogao / mogla pronaći put, jer nisam imao plan grada. Я-не міг-- ------з--й-и д--огу---о-у що-- -е м-- - ---а м-п- -іс-а. Я н_ м__ / м____ з_____ д______ т___ щ_ я н_ м__ / м___ м___ м_____ Я н- м-г / м-г-а з-а-т- д-р-г-, т-м- щ- я н- м-в / м-л- м-п- м-с-а- ------------------------------------------------------------------- Я не міг / могла знайти дорогу, тому що я не мав / мала мапи міста. 0
Y---- -i--/--o-la ---y-ty---r--u,-tom- shc-o----ne m-- ---a-a -apy--i---. Y_ n_ m__ / m____ z_____ d______ t___ s____ y_ n_ m__ / m___ m___ m_____ Y- n- m-h / m-h-a z-a-̆-y d-r-h-, t-m- s-c-o y- n- m-v / m-l- m-p- m-s-a- ------------------------------------------------------------------------- YA ne mih / mohla znay̆ty dorohu, tomu shcho ya ne mav / mala mapy mista.
Ja ga nisam mogao / mogla razumjeti, jer je muzika bila preglasna. Я не--і----мо-л- -ого----з--і----тому-що м----- бу---з-на--- г-ч-а. Я н_ м__ / м____ й___ з_________ т___ щ_ м_____ б___ з______ г_____ Я н- м-г / м-г-а й-г- з-о-у-і-и- т-м- щ- м-з-к- б-л- з-н-д-о г-ч-а- ------------------------------------------------------------------- Я не міг / могла його зрозуміти, тому що музика була занадто гучна. 0
Y--ne-m-- / m---a-y-oh- z--z-mit-, tom---h----m--y---b-l- z---dt- h-c-n-. Y_ n_ m__ / m____ y̆___ z_________ t___ s____ m_____ b___ z______ h______ Y- n- m-h / m-h-a y-o-o z-o-u-i-y- t-m- s-c-o m-z-k- b-l- z-n-d-o h-c-n-. ------------------------------------------------------------------------- YA ne mih / mohla y̆oho zrozumity, tomu shcho muzyka bula zanadto huchna.
Ja sam morao / morala uzeti taksi. Я -ов---- --в - по----а бу---у-ят- т--с-. Я п______ б__ / п______ б___ у____ т_____ Я п-в-н-н б-в / п-в-н-а б-л- у-я-и т-к-і- ----------------------------------------- Я повинен був / повинна була узяти таксі. 0
YA--ov---n b-- / p----na -ul-----a-y --ksi. Y_ p______ b__ / p______ b___ u_____ t_____ Y- p-v-n-n b-v / p-v-n-a b-l- u-y-t- t-k-i- ------------------------------------------- YA povynen buv / povynna bula uzyaty taksi.
Ja sam morao / morala kupiti plan grada. Я пови-е--бу--/-п-в-нна-б-л- к--ити--а-у мі---. Я п______ б__ / п______ б___ к_____ м___ м_____ Я п-в-н-н б-в / п-в-н-а б-л- к-п-т- м-п- м-с-а- ----------------------------------------------- Я повинен був / повинна була купити мапу міста. 0
Y- pov------uv-/ -o---n- bul- --py-y ma-u--i---. Y_ p______ b__ / p______ b___ k_____ m___ m_____ Y- p-v-n-n b-v / p-v-n-a b-l- k-p-t- m-p- m-s-a- ------------------------------------------------ YA povynen buv / povynna bula kupyty mapu mista.
Ja sam morao / morala isključiti radio. Я по--н-- -ув-/ по---на --ла ---кну-- -----. Я п______ б__ / п______ б___ в_______ р_____ Я п-в-н-н б-в / п-в-н-а б-л- в-м-н-т- р-д-о- -------------------------------------------- Я повинен був / повинна була вимкнути радіо. 0
YA po----n -u--/ -o-y--- -u-- --mkn-t- -a---. Y_ p______ b__ / p______ b___ v_______ r_____ Y- p-v-n-n b-v / p-v-n-a b-l- v-m-n-t- r-d-o- --------------------------------------------- YA povynen buv / povynna bula vymknuty radio.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + ukrajinski (1-100) MP3 ukrajinski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Strane jezike je bolje učiti u inostranstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inostranstvu. To zna svako tko je već bio na jezičkom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inostranstvu takođe uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao maternji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Grupa ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inostranstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te grupe, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni da se koriste novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inostranstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku maternjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezičko putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!