Knjiga fraza

bs Prošlost 2   »   uz Past tense 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [sakson ikki]

Past tense 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski uzbečki Igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? Tez --rd-- c--qi-------iz-kerak ---m-? Tez yordam chaqirishingiz kerak edimi? T-z y-r-a- c-a-i-i-h-n-i- k-r-k e-i-i- -------------------------------------- Tez yordam chaqirishingiz kerak edimi? 0
Jesi li morao / morala zvati doktora? Si- shi-o--r-- ch-q-ri--i-g-- ke-ak-edimi? Siz shifokorni chaqirishingiz kerak edimi? S-z s-i-o-o-n- c-a-i-i-h-n-i- k-r-k e-i-i- ------------------------------------------ Siz shifokorni chaqirishingiz kerak edimi? 0
Jesi li morao / morala zvati policiju? P--i-siy-n---haq----- --rak-id-? Politsiyani chaqirish kerakmidi? P-l-t-i-a-i c-a-i-i-h k-r-k-i-i- -------------------------------- Politsiyani chaqirish kerakmidi? 0
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. te--fo-----er----z --rmi-M------l-r--or e-i. telefon nomeringiz bormi Menda ular bor edi. t-l-f-n n-m-r-n-i- b-r-i M-n-a u-a- b-r e-i- -------------------------------------------- telefon nomeringiz bormi Menda ular bor edi. 0
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. Manz-l b---i- ------ul----or e--. Manzil bormi? Menda ular bor edi. M-n-i- b-r-i- M-n-a u-a- b-r e-i- --------------------------------- Manzil bormi? Menda ular bor edi. 0
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. Siz-a -----r -a--t--- borm-- ----a-s-u-ch-ki ----e-i. Sizda shahar xaritasi bormi? Menda shunchaki bor edi. S-z-a s-a-a- x-r-t-s- b-r-i- M-n-a s-u-c-a-i b-r e-i- ----------------------------------------------------- Sizda shahar xaritasi bormi? Menda shunchaki bor edi. 0
Da li je došao na vrijeme? On nije mogao doći na vrijeme. U-o- vaq-----k-l--mi--U-oz v-q--d- kela--l----. U oz vaqtida keldimi? U oz vaqtida kela olmadi. U o- v-q-i-a k-l-i-i- U o- v-q-i-a k-l- o-m-d-. ----------------------------------------------- U oz vaqtida keldimi? U oz vaqtida kela olmadi. 0
Je li pronašao put? On nije mogao pronaći put. U yo--i -------? U y-l -------m-di. U yolni topdimi? U yol topa olmadi. U y-l-i t-p-i-i- U y-l t-p- o-m-d-. ----------------------------------- U yolni topdimi? U yol topa olmadi. 0
Da li te je on razumio? On me nije mogao razumjeti. u-s--n----s--n--mi U ---i-tu-huno-m-d-. u sizni tushundimi U meni tushunolmadi. u s-z-i t-s-u-d-m- U m-n- t-s-u-o-m-d-. --------------------------------------- u sizni tushundimi U meni tushunolmadi. 0
Zašto nisi mogao / mogla doći na vrijeme? Ne-a -----qti-a k-la--l-ad---iz? Nega oz vaqtida kela olmadingiz? N-g- o- v-q-i-a k-l- o-m-d-n-i-? -------------------------------- Nega oz vaqtida kela olmadingiz? 0
Zašto nisi mogao / mogla pronaći put? N--a--ol-i-t--a o--------z? Nega yolni topa olmadingiz? N-g- y-l-i t-p- o-m-d-n-i-? --------------------------- Nega yolni topa olmadingiz? 0
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? N--a -ni --s-un-l-ad-n-? Nega uni tushunolmading? N-g- u-i t-s-u-o-m-d-n-? ------------------------ Nega uni tushunolmading? 0
Ja nisam mogao / mogla doći na vrijeme, jer nije bilo autobusa. A--o-us----qligi uc----o-- vaqt-d------ ----dim. Avtobus yo‘qligi uchun o‘z vaqtida kela olmadim. A-t-b-s y-‘-l-g- u-h-n o-z v-q-i-a k-l- o-m-d-m- ------------------------------------------------ Avtobus yo‘qligi uchun o‘z vaqtida kela olmadim. 0
Ja nisam mogao / mogla pronaći put, jer nisam imao plan grada. M-- --------- -lmad--,-chunk- --nd--x-r-t- ---q -di. Men yo‘l topa olmadim, chunki menda xarita yo‘q edi. M-n y-‘- t-p- o-m-d-m- c-u-k- m-n-a x-r-t- y-‘- e-i- ---------------------------------------------------- Men yo‘l topa olmadim, chunki menda xarita yo‘q edi. 0
Ja ga nisam mogao / mogla razumjeti, jer je muzika bila preglasna. M-- uni t--hu-------m- ------ ---iq-----a -----d-e--. Men uni tushunolmadim, chunki musiqa juda baland edi. M-n u-i t-s-u-o-m-d-m- c-u-k- m-s-q- j-d- b-l-n- e-i- ----------------------------------------------------- Men uni tushunolmadim, chunki musiqa juda baland edi. 0
Ja sam morao / morala uzeti taksi. Men--aksi-o------ -era- --i. Men taksi olishim kerak edi. M-n t-k-i o-i-h-m k-r-k e-i- ---------------------------- Men taksi olishim kerak edi. 0
Ja sam morao / morala kupiti plan grada. Men shahar xa-i-as----s-t-b-----h-m k--ak---i. Men shahar xaritasini sotib olishim kerak edi. M-n s-a-a- x-r-t-s-n- s-t-b o-i-h-m k-r-k e-i- ---------------------------------------------- Men shahar xaritasini sotib olishim kerak edi. 0
Ja sam morao / morala isključiti radio. Men-r-dioni--c---i------a--u- --ld--. Men radioni ochirishga majbur boldim. M-n r-d-o-i o-h-r-s-g- m-j-u- b-l-i-. ------------------------------------- Men radioni ochirishga majbur boldim. 0

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Strane jezike je bolje učiti u inostranstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inostranstvu. To zna svako tko je već bio na jezičkom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inostranstvu takođe uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao maternji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Grupa ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inostranstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te grupe, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni da se koriste novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inostranstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku maternjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezičko putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!