Zbirka izraza

hr Osobe   »   hi व्यक्ति

1 [jedan]

Osobe

Osobe

१ [एक]

1 [ek]

व्यक्ति

vyakti

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski hindu igra Više
ja मैं मैं म-ं --- मैं 0
m--n m___ m-i- ---- main
ja i ti म----- -ुम मैं औ_ तु_ म-ं औ- त-म ---------- मैं और तुम 0
mai----r---m m___ a__ t__ m-i- a-r t-m ------------ main aur tum
nas dvoje ह- -ोनों ह_ दो_ ह- द-न-ं -------- हम दोनों 0
h-m-donon h__ d____ h-m d-n-n --------- ham donon
on व- व_ व- -- वह 0
vah v__ v-h --- vah
on i ona वह--र--ह व_ औ_ व_ व- औ- व- -------- वह और वह 0
va---ur vah v__ a__ v__ v-h a-r v-h ----------- vah aur vah
njih dvoje वे ---ों वे दो_ व- द-न-ं -------- वे दोनों 0
v- -o-on v_ d____ v- d-n-n -------- ve donon
muškarac पु-ुष पु__ प-र-ष ----- पुरुष 0
purush p_____ p-r-s- ------ purush
žena स-त-री स्__ स-त-र- ------ स्त्री 0
str-e s____ s-r-e ----- stree
dijete बच-चा ब__ ब-्-ा ----- बच्चा 0
b---c-a b______ b-c-c-a ------- bachcha
jedna obitelj पर--ार प___ प-ि-ा- ------ परिवार 0
p---v--r p_______ p-r-v-a- -------- parivaar
moja obitelj मेरा-प---ार मे_ प___ म-र- प-ि-ा- ----------- मेरा परिवार 0
me-a -ar---ar m___ p_______ m-r- p-r-v-a- ------------- mera parivaar
Moja obitelj je ovdje. मे-ा--रि-ार-य-ा- है मे_ प___ य_ है म-र- प-ि-ा- य-ा- ह- ------------------- मेरा परिवार यहाँ है 0
mer--p-r--a-r ---aan --i m___ p_______ y_____ h__ m-r- p-r-v-a- y-h-a- h-i ------------------------ mera parivaar yahaan hai
Ja sam ovdje. मै- -ह-- --ँ मैं य_ हूँ म-ं य-ा- ह-ँ ------------ मैं यहाँ हूँ 0
ma-n yahaa----on m___ y_____ h___ m-i- y-h-a- h-o- ---------------- main yahaan hoon
Ti si ovdje. त-- --ा---ो तु_ य_ हो त-म य-ा- ह- ----------- तुम यहाँ हो 0
t-m-ya-aa---o t__ y_____ h_ t-m y-h-a- h- ------------- tum yahaan ho
On je ovdje i ona je ovdje. व- -ह----- और-व---ह---है व_ य_ है औ_ व_ य_ है व- य-ा- ह- औ- व- य-ा- ह- ------------------------ वह यहाँ है और वह यहाँ है 0
v-----h-an-ha- au---a- -ah-a--h-i v__ y_____ h__ a__ v__ y_____ h__ v-h y-h-a- h-i a-r v-h y-h-a- h-i --------------------------------- vah yahaan hai aur vah yahaan hai
Mi smo ovdje. ह--य--ँ हैं ह_ य_ हैं ह- य-ा- ह-ं ----------- हम यहाँ हैं 0
h---ya-a-----in h__ y_____ h___ h-m y-h-a- h-i- --------------- ham yahaan hain
Vi ste ovdje. त-म ---यह-ँ -ो तु_ स_ य_ हो त-म स- य-ा- ह- -------------- तुम सब यहाँ हो 0
t-m--a-------n ho t__ s__ y_____ h_ t-m s-b y-h-a- h- ----------------- tum sab yahaan ho
Oni su svi ovdje. व- -- --ा--ह-ं वे स_ य_ हैं व- स- य-ा- ह-ं -------------- वे सब यहाँ हैं 0
v--sab-y-h-an--ain v_ s__ y_____ h___ v- s-b y-h-a- h-i- ------------------ ve sab yahaan hain

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + hindu (1-100) MP3 hindu (1-100)
Video nije pronađen!

Jezicima protiv Alzheimera

Tko želi ostati oštrouman trebao bi učiti jezike. Jezične vještine štite od demencije. Brojne znastvene studije su to potvrdile. Starost učenika pritom ne igra nikakvu ulogu. Jedino je važno da se mozak redovito vježba. Učenjem riječi aktiviraju se različita područja mozga. Ta područja kontroliraju važne kognitivne procese. Stoga su višejezični govornici pažljiviji. Oni posjeduju i veću sposobnost koncentracije. No višejezičnost ima još više prednosti. Višejezični govornici donose bolje odluke. Brže dolaze do nekog zaključka. To se dešava zbog toga jer je njihov mozak naučio birati. Njihov mozak uvijek zna najmanje dvije riječi za jednu stvar. Svaka od tih riječi predstavlja mogući izbor. Višejezični govornici stoga stalno moraju donositi odluke. Njihov mozak je uvježban birati između više stvari. Taj trening ne potiče samo centar za govor. Mnoga područja mozga profitiraju od višejezičnosti. Jezične vještine također predstavljaju i bolju kognitivnu kontrolu. Naravno, demencija se ne može spriječiti jezičnim vještinama. Ipak, bolest sporije napreduje kod višejezičnih govornika. Čini se da se njihov mozak bolje nosi s posljedicama. Simptomi demencije se slabije manifestiraju kod onih koji uče jezike. Zbunjenost i zaboravljivost su slabije izražene. Stoga i mladi i stari imaju jednako velike koristi od učenja jezika. I: sa svakim novim jezikom lakše je naučiti sljedeći jezik. Stoga bismo svi trebali posezati za rječnicima umjesto za lijekovima!
Dali si znao?
Albanski spada u indogermanske jezike. Ali nije u srodstvu ni s jednim drugim jezikom iz ove jezičke skupine. Još se ne zna kako je točno albanski nastao. Danas se ovim jezikom uglavnom govori u Albaniji i na Kosovu. Za oko 6 milijuna ljudi to je materinski jezik. Albanski se dijeli na dva velika dijalekta. Rijeka Škumbin je linija razdvajanja između sjevernog i južnoj narječja. U nekim točkama se ova dva narječja značajno međusobno razlikuju. Pisani albanski jezik je stvoren tek u 20. stoljeću. Albanski jezik koristi latinična slova. Gramatika liči djelimice gramatici grčkog i rumunjskog jezika. Mogu se naći i paralele u južnoslavenskim jezicima. Sve ove sličnosti su sigurno rezultat kontakata između govornika ovih jezika. Tko se zanima za jezike, trebao bi obvezno učiti albanski! To je odista jedinstven jezik!