Zbirka izraza

hr U restoranu 4   »   sv På restaurangen 4

32 [trideset i dva]

U restoranu 4

U restoranu 4

32 [trettiotvå]

På restaurangen 4

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski švedski igra Više
Jedanput pomfrit s kečapom. En p---es fr-tes-me- -etchu-. E_ p_____ f_____ m__ k_______ E- p-m-e- f-i-e- m-d k-t-h-p- ----------------------------- En pommes frites med ketchup. 0
I dvaput s majonezom. Oc--två m-d----o-nä-. O__ t__ m__ m________ O-h t-å m-d m-j-n-ä-. --------------------- Och två med majonnäs. 0
I triput prženu kobasicu sa senfom. Och tre----kta -o-var-med s----. O__ t__ s_____ k_____ m__ s_____ O-h t-e s-e-t- k-r-a- m-d s-n-p- -------------------------------- Och tre stekta korvar med senap. 0
Kakvo povrće imate? Vad-har n- -ö--g-----k-r? V__ h__ n_ f__ g_________ V-d h-r n- f-r g-ö-s-k-r- ------------------------- Vad har ni för grönsaker? 0
Imate li graha? H-r-ni-bönor? H__ n_ b_____ H-r n- b-n-r- ------------- Har ni bönor? 0
Imate li cvjetače? Ha- ni blomk--? H__ n_ b_______ H-r n- b-o-k-l- --------------- Har ni blomkål? 0
Ja rado jedem kukuruz. J-g-ä--r gärna --js. J__ ä___ g____ m____ J-g ä-e- g-r-a m-j-. -------------------- Jag äter gärna majs. 0
Ja rado jedem krastavce. J-- ä--r --r---g--ka. J__ ä___ g____ g_____ J-g ä-e- g-r-a g-r-a- --------------------- Jag äter gärna gurka. 0
Ja rado jedem rajčice. Jag---e- g--na tomate-. J__ ä___ g____ t_______ J-g ä-e- g-r-a t-m-t-r- ----------------------- Jag äter gärna tomater. 0
Jedete li i Vi rado poriluk? Ä-e--ni -ckså----na-pu-j--ö-? Ä___ n_ o____ g____ p________ Ä-e- n- o-k-å g-r-a p-r-o-ö-? ----------------------------- Äter ni också gärna purjolök? 0
Jedete li Vi rado i kiseli kupus? Ä--r--i oc-så g--na-s-rkå-? Ä___ n_ o____ g____ s______ Ä-e- n- o-k-å g-r-a s-r-å-? --------------------------- Äter ni också gärna surkål? 0
Jedete li Vi rado i leću? Äte- ----ck---g--na-li--e-? Ä___ n_ o____ g____ l______ Ä-e- n- o-k-å g-r-a l-n-e-? --------------------------- Äter ni också gärna linser? 0
Jedeš li i ti rado mrkvu? Ä-er -u--ck-- g--na morötter? Ä___ d_ o____ g____ m________ Ä-e- d- o-k-å g-r-a m-r-t-e-? ----------------------------- Äter du också gärna morötter? 0
Jedeš li i ti rado brokulu? Ä-e- -- --ks--gä-na-b--cco-i? Ä___ d_ o____ g____ b________ Ä-e- d- o-k-å g-r-a b-o-c-l-? ----------------------------- Äter du också gärna broccoli? 0
Jedeš li i ti rado papriku? Ä-er -- oc-så--------ap-i-a? Ä___ d_ o____ g____ p_______ Ä-e- d- o-k-å g-r-a p-p-i-a- ---------------------------- Äter du också gärna paprika? 0
Ja ne volim luk. Ja---yc-er----- -m l--. J__ t_____ i___ o_ l___ J-g t-c-e- i-t- o- l-k- ----------------------- Jag tycker inte om lök. 0
Ja ne volim masline. Jag---c--r inte-o---l-ve-. J__ t_____ i___ o_ o______ J-g t-c-e- i-t- o- o-i-e-. -------------------------- Jag tycker inte om oliver. 0
Ja ne volim gljive. J-g t--ker -n-e -----amp. J__ t_____ i___ o_ s_____ J-g t-c-e- i-t- o- s-a-p- ------------------------- Jag tycker inte om svamp. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + švedski (1-100) MP3 švedski (1-100)
Video nije pronađen!

Tonalni jezici

Većina govornih jezika u svijetu su tonalni jezici. Kod tonalnih jezika najvažnija je visina tona. Ona određuje značenje riječi i slogova. Stoga je ton usko vezan za riječ. Većina govornih jezika u Aziji su tonalni jezici. Na primjer, među njih spadaju kineski, tajlandski i vijetnamski jezik. U Africi također postoje različiti tonalni jezici. Većina starosjedilačkih jezika Amerike su takođe tonalni jezici. Indoeuropski jezici većinom sadrže tonske elemente. To se, primjerice, odnosi na švedski ili srpski jezik. Visina tona varira u pojedinim jezicima. U kineskom jeziku se razabiru četiri različita tona. Stoga slog ma može imati četiri značenja. To su majka , konoplja, konj i psovati. Zanimljivo je da tonski jezici utječu i na naš sluh. To su pokazala istraživanja o apsolutnom sluhu. Apsolutni sluh je sposobnost točnog identificiranja slušanih tonova. Apsolutni sluh je rijetka pojava u Europi i Sjevernoj Americi. Ima ga manje od 1 na 10.000 osoba. Kod izvornih govornika kineskog jezika situacija je drugačija. Ovdje tu sposobnost ima 9 puta više ljudi. Svi smo imali tu posebnu sposobnost kao mala djeca. Ona nam je zapravo potrebna da bismo naučili ispravno govoriti. Nažalost, kasnije ju većina ljudi izgubi. Visina tonova je naravno važna i u glazbi. To posebno vrijedi za kulture u kojima se govori tonalni jezik. Moraju se točno pridržavati melodije. Inače iz lijepe ljubavne pjesme ispada besmislena pjesmica!
Dali si znao?
Pandžapski jezik spada u indoiranske jezike. On je materinski jezik oko 130 milijuna ljudi. Većina živi u Pakistanu. Ali pandžapski se govori i u saveznoj državi Pendžab. U Pakistanu se pandžapski skoro nikako ne koristi kao pisani jezik. U Indiji je to drukčije, jer jezik tamo ima službeni status. U pandžapskom se koristi vlastito pismo. I ima vrlo dugu književnu tradiciju… Nađeni su tekstovi stari skoro 1000 godina. I s fonološke točke gledišta je pendžapski veoma interesantan. To je tonski jezik. U tonskim jezicima visina naglašenog sloga mijenja njihovo značenje. U pandžapskom naglašeni slog može imati tri različite visine tona. Za indoevropske jezike je to veoma neobično. Zato to čini pandžapski uzbudljivijim!