Zbirka izraza

hr Sređivanje potrepština   »   hu Vásárolni

51 [pedeset i jedan]

Sređivanje potrepština

Sređivanje potrepština

51 [ötvenegy]

Vásárolni

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski mađarski igra Više
Hoću u knjižnicu. Kö--v----- -ka-o- -e---. K_________ a_____ m_____ K-n-v-á-b- a-a-o- m-n-i- ------------------------ Könyvtárba akarok menni. 0
Hoću u knjižaru. K-n--e-b---b- ak-r-k ---ni. K____________ a_____ m_____ K-n-v-s-o-t-a a-a-o- m-n-i- --------------------------- Könyvesboltba akarok menni. 0
Hoću do kioska. Eg- új----s---déhoz--ka--k --n--. E__ ú______ b______ a_____ m_____ E-y ú-s-g-s b-d-h-z a-a-o- m-n-i- --------------------------------- Egy újságos bódéhoz akarok menni. 0
Hoću posuditi knjigu. Egy -öny-et-a-a--- k-l--ön---i. E__ k______ a_____ k___________ E-y k-n-v-t a-a-o- k-l-s-n-z-i- ------------------------------- Egy könyvet akarok kölcsönözni. 0
Hoću kupiti knjigu. Eg-----y-e- a---ok--ásáro-n-. E__ k______ a_____ v_________ E-y k-n-v-t a-a-o- v-s-r-l-i- ----------------------------- Egy könyvet akarok vásárolni. 0
Hoću kupiti novine. E---újs-got--k-r---v---i. E__ ú______ a_____ v_____ E-y ú-s-g-t a-a-o- v-n-i- ------------------------- Egy újságot akarok venni. 0
Hoću u knjižnicu da posudim knjigu. A kön-vt-r----kar-k-me---- --gy-eg- kö--v----ö--s-nözzek. A k_________ a_____ m_____ h___ e__ k______ k____________ A k-n-v-á-b- a-a-o- m-n-i- h-g- e-y k-n-v-t k-l-s-n-z-e-. --------------------------------------------------------- A könyvtárba akarok menni, hogy egy könyvet kölcsönözzek. 0
Hoću u knjižaru da kupim knjigu. A---n-ve----t-a--ka----m-nni,-h-gy --- -ön-vet--ásár-lj--. A k____________ a_____ m_____ h___ e__ k______ v__________ A k-n-v-s-o-t-a a-a-o- m-n-i- h-g- e-y k-n-v-t v-s-r-l-a-. ---------------------------------------------------------- A könyvesboltba akarok menni, hogy egy könyvet vásároljak. 0
Hoću ići do kioska da kupim novine. A--új--g-s-bó---------rok--e-ni, -------y------o------e-. A_ ú______ b______ a_____ m_____ h___ e__ ú______ v______ A- ú-s-g-s b-d-h-z a-a-o- m-n-i- h-g- e-y ú-s-g-t v-g-e-. --------------------------------------------------------- Az újságos bódéhoz akarok menni, hogy egy újságot vegyek. 0
Hoću kod optičara. Op-i-u---z-a--r-k-m-n--. O_________ a_____ m_____ O-t-k-s-o- a-a-o- m-n-i- ------------------------ Optikushoz akarok menni. 0
Hoću u supermarket. Az ---h-z-a-ak-rok --n-i. A_ á_______ a_____ m_____ A- á-u-á-b- a-a-o- m-n-i- ------------------------- Az áruházba akarok menni. 0
Hoću kod pekara. A p--s-g-e --aro--men-i. A p_______ a_____ m_____ A p-k-é-b- a-a-o- m-n-i- ------------------------ A pékségbe akarok menni. 0
Hoću kupiti naočale. E-- s-e----ge--a--r-k ven--. E__ s_________ a_____ v_____ E-y s-e-ü-e-e- a-a-o- v-n-i- ---------------------------- Egy szemüveget akarok venni. 0
Hoću kupiti voće i povrće. Gy-m--c-öt--s-zöl-sé--- -ka-o---ásá-o-n-. G_________ é_ z________ a_____ v_________ G-ü-ö-c-ö- é- z-l-s-g-t a-a-o- v-s-r-l-i- ----------------------------------------- Gyümölcsöt és zöldséget akarok vásárolni. 0
Hoću kupiti žemlje i kruh. Zs--l-t-és--e--e-et a-ar---v--á-----. Z______ é_ k_______ a_____ v_________ Z-e-l-t é- k-n-e-e- a-a-o- v-s-r-l-i- ------------------------------------- Zsemlét és kenyeret akarok vásárolni. 0
Hoću do optičara da kupim naočale. A ----ku-h-- -k--o--me-ni---ogy--e-ye- e---szemüv-ge-. A o_________ a_____ m_____ h___ v_____ e__ s__________ A o-t-k-s-o- a-a-o- m-n-i- h-g- v-g-e- e-y s-e-ü-e-e-. ------------------------------------------------------ A optikushoz akarok menni, hogy vegyek egy szemüveget. 0
Hoću do supermarketa da kupim voće i povrće. A- -r--ázb- ----ok---nni,----y gy-mö-c-ö- és --ldséget v--á-o----. A_ á_______ a_____ m_____ h___ g_________ é_ z________ v__________ A- á-u-á-b- a-a-o- m-n-i- h-g- g-ü-ö-c-ö- é- z-l-s-g-t v-s-r-l-a-. ------------------------------------------------------------------ Az áruházba akarok menni, hogy gyümölcsöt és zöldséget vásároljak. 0
Hoću do pekara da kupim žemlje i kruh. A-p---ég----ka--k me--i----g- zse-lé--és --nyere--v------ja-. A p_______ a_____ m_____ h___ z______ é_ k_______ v__________ A p-k-é-b- a-a-o- m-n-i- h-g- z-e-l-t é- k-n-e-e- v-s-r-l-a-. ------------------------------------------------------------- A pékségbe akarok menni, hogy zsemlét és kenyeret vásároljak. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + mađarski (1-100) MP3 mađarski (1-100)
Video nije pronađen!

Manjinski jezici u Europi

U Europi se govori mnogo različitih jezika. Većina njih spada u indoeuropske jezike. Osim velikih nacionalnih jezika postoji još mnogo malih jezika. To su jezici nacionalnih manjina. Manjinski jezici razlikuju se od službenih jezika. Međutim, to nisu dijalekti. Manjinski jezici nisu jezici imigranata. Manjinski jezici su uvijek etnički određeni. To znači da su to jezici određenih etničkih skupina. U Europi postoje manjinski jezici u skoro svakoj zemlji. U Europskoj uniji postoji oko 40 jezika. Neki se manjinski jezici govore samo u jednoj zemlji. Tu, primjerice, spada lužičkosrspki jezik u Njemačkoj. Romski se, s druge strane, govori u mnogim europskim zemljama. Manjinski jezici imaju poseban status. Pošto se govore samo u relativno malim skupinama. Te skupine si ne mogu priuštiti izgradnju vlastitih škola. Također im je teško objavljivati vlastitu literaturu. Tako mnogim manjinskim jezicima prijeti izumiranje. Europska unija želi zaštiti manjinske jezike. Budući da je svaki jezik važan dio neke kulture ili identiteta. Neki narodi nemaju svoju zemlju te postoje samo kao manjina. Postoji puno programa i projekata koji su namijenjeni poticanju njihovog jezika. Na taj se način želi očuvati kultura manjih etničkih skupina. No ipak će neki manjinski jezici uskoro nestati. Među njima je i livski jezik koji se govori u jednoj od latvijskih pokrajina. Ostalo je oko 20 izvornih govornika livijskog jezika. Time je livijski najmanji europski jezik...
Dali si znao?
Urdu spada u porodicu indoiranskih jezika. Govori se u Pakistanu i u nekoliko indijskih saveznih država. Urdu je materinskii jezik oko 60 milijuna ljudi. U Pakistanu je to nacionalni jezik. I u Indiji je priznat kao jedan od 22 službena jezika zemlje. Urdu je u uskom srodstvu s hindu jezikom. Zapravo su oba jezika samo dva sociolekta hindustanskog jezika. On je nastao početkom 13. stoljeća u sjevernoj Indiji iz različitih jezika. Urdu i Hindu se danas smatraju kao dva jezika naovisna jedan od drugog. Govornici ovih jezika se, međutim, bez problema međusobno razumiju. Ono što se jasno razlikuje su znakovni sistemi. Urdu koristi jednu varijantu perzijsko-arapske abecede a hindu ne. Kao književni jezik je urdu od izuzetnog značaja. Koristi se često i u velikim filmskim produkcijama. Učite urdu jer je to ključ za kulturu južne Azije!