Zbirka izraza

hr Raditi   »   sk Práca

55 [pedeset i pet]

Raditi

Raditi

55 [päťdesiatpäť]

Práca

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski slovački igra Više
Što ste po zanimanju? A----át- p-vol-ni-? A__ m___ p_________ A-é m-t- p-v-l-n-e- ------------------- Aké máte povolanie? 0
Moj muž je liječnik po zanimanju. Môj-m---j- --v-l-ní- lek-r. M__ m__ j_ p________ l_____ M-j m-ž j- p-v-l-n-m l-k-r- --------------------------- Môj muž je povolaním lekár. 0
Radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. P--c--em --- --r-v-t---se---------o----č-- úv--ok. P_______ a__ z________ s_____ n_ p________ ú______ P-a-u-e- a-o z-r-v-t-á s-s-r- n- p-l-v-č-ý ú-ä-o-. -------------------------------------------------- Pracujem ako zdravotná sestra na polovičný úväzok. 0
Uskoro ćemo dobiti mirovinu. Čoskor- d-s--ne-e dô---d-k. Č______ d________ d________ Č-s-o-o d-s-a-e-e d-c-o-o-. --------------------------- Čoskoro dostaneme dôchodok. 0
Ali porezi su visoki. Ale da-e -----so--. A__ d___ s_ v______ A-e d-n- s- v-s-k-. ------------------- Ale dane sú vysoké. 0
I zdravstveno osiguranje je skupo. A-z-ra--t-- p--ste-i- ---v--o--. A z________ p________ j_ v______ A z-r-v-t-é p-i-t-n-e j- v-s-k-. -------------------------------- A zdravotné poistenie je vysoké. 0
Što želiš jednom postati? Č----- si-r-z -h--l--yť? Č__ b_ s_ r__ c____ b___ Č-m b- s- r-z c-c-l b-ť- ------------------------ Čím by si raz chcel byť? 0
Želim biti inženjer. C-cel--y som b---------er-m. C____ b_ s__ b__ i__________ C-c-l b- s-m b-ť i-ž-n-e-o-. ---------------------------- Chcel by som byť inžinierom. 0
Želim studirati na sveučilištu. C-c-m--t-dovať n----i----ite. C____ š_______ n_ u__________ C-c-m š-u-o-a- n- u-i-e-z-t-. ----------------------------- Chcem študovať na univerzite. 0
Ja sam pripravnik. So--p--k------. S__ p__________ S-m p-a-t-k-n-. --------------- Som praktikant. 0
Ne zarađujem puno. Ne-ar--a--v---. N________ v____ N-z-r-b-m v-ľ-. --------------- Nezarábam veľa. 0
Odrađujem pripravnički staž u inozemstvu. Pr-xuj-m-v-z--r-n---. P_______ v z_________ P-a-u-e- v z-h-a-i-í- --------------------- Praxujem v zahraničí. 0
Ovo je moj šef. Tot------ô----f. T___ j_ m__ š___ T-t- j- m-j š-f- ---------------- Toto je môj šéf. 0
Imam drage kolege. M---mi-ých-k-leg-v. M__ m_____ k_______ M-m m-l-c- k-l-g-v- ------------------- Mám milých kolegov. 0
U podne uvijek idemo u kantinu. N-po-udn-e-ide-- -žd- do-j-d-ln-. N_________ i____ v___ d_ j_______ N-p-l-d-i- i-e-e v-d- d- j-d-l-e- --------------------------------- Napoludnie ideme vždy do jedálne. 0
Tražim radno mjesto. H-adám---á--. H_____ p_____ H-a-á- p-á-u- ------------- Hľadám prácu. 0
Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. Už -ok-s-- --------na--. U_ r__ s__ n____________ U- r-k s-m n-z-m-s-n-n-. ------------------------ Už rok som nezamestnaný. 0
U ovoj zemlji ima previše nezaposlenih. V --jt--kr--ine -e--eľ-i---ľa--eza--st---ých. V t____ k______ j_ v____ v___ n______________ V t-j-o k-a-i-e j- v-ľ-i v-ľ- n-z-m-s-n-n-c-. --------------------------------------------- V tejto krajine je veľmi veľa nezamestnaných. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + slovački (1-100) MP3 slovački (1-100)
Video nije pronađen!

Pamćenju je potreban jezik

Većina ljudi se sjeća svog prvog dana u školi. Međutim, ne sjećaju se više onog što se desilo prije. Svoje prve godine života se gotovo uopće ne sjećamo. Zašto je to tako? Zašto se ne možemo sjetiti onog što smo proživjeli kao bebe? Razlog tomu leži u našem razvoju. Jezik i pamćenje razvijaju se otprilike u isto vrijeme. Kako bismo se nečega mogli sjetiti potreban nam je jezik. Odnosno, potrebne su nam riječi za ono što smo proživjeli. Znanstvenici su proveli različita ispitivanja s djecom. Pritom su došli do zanimljivog otkrića. Čim djeca nauče govoriti, zaborave sve što se desilo prije toga. Početak jezika je ujedno i početak pamćenja. Djeca nauče jako puno u svoje prve tri godine. Svakoga dana doživljavaju nove stvari. U tim godinama dolaze također do mnogo važnih otkrića. Pa ipak sve to nestane. Psiholozi taj fenomen nazivaju infantilnom amnezijom. Ostaju samo one stvari za koje djeca imaju naziv. Autobiografsko pamćenje pohranjuje osobna iskustva. Ono funkcionira kao dnevnik. U njemu se sprema sve što je važno za naš život. Na taj način autobiografsko pamćenje oblikuje naš identitet. No njegov razvitak ovisi o usvajanju materinjeg jezika. Svoje pamćenje možemo jedino aktivirati svojim jezikom. Naravno da stvari koje smo doživjeli kao dijete nikad potpuno ne nestanu. One su pohranjene negdje u našem mozgu. Samo ih se više ne možemo sjetiti... - Zaista šteta, zar ne?