आद-ी ना- -हा -ै -र म---कुर- --ा है
आ__ ना_ र_ है औ_ मु___ र_ है
आ-म- न-च र-ा ह- औ- म-स-क-र- र-ा ह-
----------------------------------
आदमी नाच रहा है और मुस्कुरा रहा है 0 a-d---- --ach rah--h-i -u-----kura--a-----ia______ n____ r___ h__ a__ m______ r___ h__a-d-m-e n-a-h r-h- h-i a-r m-s-u-a r-h- h-i-------------------------------------------aadamee naach raha hai aur muskura raha hai
उस----ा-ो- --ं--- छड़- है
उ__ हा_ में ए_ छ_ है
उ-क- ह-थ-ं म-ं ए- छ-ी ह-
------------------------
उसके हाथों में एक छड़ी है 0 u-a-e -aat-on -e----k -h----e haiu____ h______ m___ e_ c______ h__u-a-e h-a-h-n m-i- e- c-h-d-e h-i---------------------------------usake haathon mein ek chhadee hai
जा-े-----मय है औ- काफ़--ठ----है
जा_ का स__ है औ_ का_ ठ__ है
ज-ड़- क- स-य ह- औ- क-फ़- ठ-्- ह-
------------------------------
जाड़े का समय है और काफ़ी ठण्ड है 0 j--de-k- sama- --- aur-k--f-e--hand -aij____ k_ s____ h__ a__ k_____ t____ h__j-a-e k- s-m-y h-i a-r k-a-e- t-a-d h-i---------------------------------------jaade ka samay hai aur kaafee thand hai
ट-ँ--- -- मज-बूत हैं
टाँ_ भी म___ हैं
ट-ँ-े- भ- म-़-ू- ह-ं
--------------------
टाँगें भी मज़बूत हैं 0 ta--gen--h-e-ma--b-ot---int______ b___ m_______ h___t-a-g-n b-e- m-z-b-o- h-i---------------------------taangen bhee mazaboot hain
यह-----ि-------है
य_ ए_ हि_____ है
य- ए- ह-म-म-न- ह-
-----------------
यह एक हिम-मानव है 0 ya- -k-him--a-nav-h-iy__ e_ h_________ h__y-h e- h-m-m-a-a- h-i---------------------yah ek him-maanav hai
यह-एक-हि----नव है
य_ ए_ हि_____ है
य- ए- ह-म-म-न- ह-
-----------------
यह एक हिम-मानव है 0 y-h e---im--aanav haiy__ e_ h_________ h__y-h e- h-m-m-a-a- h-i---------------------yah ek him-maanav hai
Moderne jezike mogu analizirati lingvisti.
Pritom koriste različite metode.
Međutim, kako su govorili ljudi prije više tisuća godina?
Puno je teže odgovoriti na to pitanje.
Znanstvenici se svejedno time bave godinama.
Žele istražiti kako se prije govorilo.
Pritom pokušavaju rekonstruirati stare jezične oblike.
Američki znanstvenici su upravo došli do zanimljivog otkrića.
Analizirali su preko 2.000 jezika.
Pritom su posebice ispitivali rečenično ustrojstvo.
Rezultati njihovog istraživanja bili su jako zanimljivi.
Gotovo polovica jezika je imala S-O-G red riječi u rečenici.
To znači da je vrijedio princip subjekt-objekt-glagol.
Više od 700 jezika slijedi S-G-O model.
I oko 160 jezika funkcionira po sistemu G-S-O.
G-O-S model se koristi u oko 40 jezika.
120 jezika imaju mješovite oblike.
S druge strane O-G-S i O-S-G su znantno rjeđi sistemi.
Dakle, većina ispitanih jezika koristi S-O-G princip.
Tu, primjerice, spadaju perzijski, japanski i turski jezik.
Većina živih jezika slijedi S-G-O model.
Danas u indoeuropskoj porodici jezika prevladava to rečenično ustrojstvo.
Istraživači smatraju da se prije govorilo po S-O-G modelu.
Na tom su se sistemu temeljili svi jezici.
Međutim, tada su se jezici razgranali.
Još uvijek se ne zna kako se to desilo.
Promjena rečeničnog ustrojstva je morala imati neki razlog.
Budući da u evoluciji nadvlada samo ono što ima prednosti...