Zbirka izraza

hr U banci   »   et Pangas

60 [šezdeset]

U banci

U banci

60 [kuuskümmend]

Pangas

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski estonski igra Više
Želim otvoriti račun. Ma so-v-ks kon-o---va-a. M_ s______ k_____ a_____ M- s-o-i-s k-n-o- a-a-a- ------------------------ Ma sooviks kontot avada. 0
Tu je moja putovnica. Siin -- -u p---. S___ o_ m_ p____ S-i- o- m- p-s-. ---------------- Siin on mu pass. 0
A ovdje je moja adresa. Ja s-in--n----a---es-. J_ s___ o_ m_ a_______ J- s-i- o- m- a-d-e-s- ---------------------- Ja siin on mu aadress. 0
Želim uplatiti novac na moj račun. M-----v-ksin -ma-k--t-l--r---------. M_ s________ o__ k______ r___ k_____ M- s-o-i-s-n o-a k-n-o-e r-h- k-n-a- ------------------------------------ Ma sooviksin oma kontole raha kanda. 0
Želim podići novac sa svojeg računa. Ma-s--v--s-n --a kon-olt r--a v----. M_ s________ o__ k______ r___ v_____ M- s-o-i-s-n o-a k-n-o-t r-h- v-t-a- ------------------------------------ Ma sooviksin oma kontolt raha võtta. 0
Želim uzeti izvadak sa računa. Ma-s-o--k----ko-to-ä---võ--t. M_ s________ k_______________ M- s-o-i-s-n k-n-o-ä-j-v-t-t- ----------------------------- Ma sooviksin kontoväljavõtet. 0
Želim unovčiti putnički ček. M----o-ik-in --is---ekki r-ha---------da. M_ s________ r__________ r_____ v________ M- s-o-i-s-n r-i-i-š-k-i r-h-k- v-h-t-d-. ----------------------------------------- Ma sooviksin reisitšekki rahaks vahetada. 0
Kolike su pristojbe? Kui-kõ--e- ---t--u-? K__ k_____ o_ t_____ K-i k-r-e- o- t-s-d- -------------------- Kui kõrged on tasud? 0
Gdje moram potpisati? K-hu -a al-a---r--t-ma--e-n? K___ m_ a___ k________ p____ K-h- m- a-l- k-r-u-a-a p-a-? ---------------------------- Kuhu ma alla kirjutama pean? 0
Očekujem doznaku iz Njemačke. M- --t-- p--gaü-e--n--t-Sa-s-m-alt. M_ o____ p_____________ S__________ M- o-t-n p-n-a-l-k-n-e- S-k-a-a-l-. ----------------------------------- Ma ootan pangaülekannet Saksamaalt. 0
Tu je moj broj računa. Sii---n mu -o--on-----. S___ o_ m_ k___________ S-i- o- m- k-n-o-u-b-r- ----------------------- Siin on mu kontonumber. 0
Je li novac stigao? K-s r-h--on -aabu---? K__ r___ o_ s________ K-s r-h- o- s-a-u-u-? --------------------- Kas raha on saabunud? 0
Želim promijeniti ovaj novac. Ma-soo--ks se-----ah- va-e-ad-. M_ s______ s____ r___ v________ M- s-o-i-s s-l-e r-h- v-h-t-d-. ------------------------------- Ma sooviks selle raha vahetada. 0
Trebam američke dolare. Mul--- v--a -S- d-l-a--i-. M__ o_ v___ U__ d_________ M-l o- v-j- U-A d-l-a-e-d- -------------------------- Mul on vaja USA dollareid. 0
Molim Vas, dajte mi sitne novčanice. P---n andke mul-----i-es--d----ü--e. P____ a____ m____ v________ k_______ P-l-n a-d-e m-l-e v-i-e-e-d k-p-ü-e- ------------------------------------ Palun andke mulle väikeseid kupüüre. 0
Postoji li ovdje bankomat? Kas-siin-on -ul-r--a-ut--aa--? K__ s___ o_ s_________________ K-s s-i- o- s-l-r-h-a-t-m-a-i- ------------------------------ Kas siin on sularahaautomaati? 0
Koliko se novca može podići? Kui pa--- ra----õi- ---ja-v-t-a? K__ p____ r___ v___ v____ v_____ K-i p-l-u r-h- v-i- v-l-a v-t-a- -------------------------------- Kui palju raha võib välja võtta? 0
Koje se kreditne kartice mogu koristiti? M-ll--ei- k-e-i-------- s--- --in---su-a-a? M________ k____________ s___ s___ k________ M-l-i-e-d k-e-i-t-a-r-e s-a- s-i- k-s-t-d-? ------------------------------------------- Milliseid krediitkaarte saab siin kasutada? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + estonski (1-100) MP3 estonski (1-100)
Video nije pronađen!

Postoji li univerzalna gramatika?

Dok učimo jezik, učimo i njegovu gramatiku. Kod djece koja uče materinji jezik to se dešava automatski. Oni ne primjećuju da je njihov mozak naučio mnogo različitih pravila. No ipak od početka ispravno nauče svoj materinji jezik. Budući da postoji mnogo jezika, postoji i mnogo gramatika. Međutim, postoji li i univerzalna gramatika? Znanost se već dugo bavi tim pitanjem. Nova istraživanja bi mogla imati odgovor na njega. Istraživači mozga su došli do zanimljivog otkrića. Dali su ispitanicima da uče gramatička pravila. Ti ispitanici su bili učenici jezika. Učili su japanski i talijanski jezik. Polovica gramatičkih pravila bila je izmišljena. Međutim, ispitanici to nisu znali. Učenicima su nakon učenja prezentirane rečenice. Ispitanici su morali procijeniti da li su rečenice bile ispravne. Dok su rješavali zadatke, mozak im je bio podvrgnut analizi. To znači da su istraživači mjerili moždanu aktivnost. Tako su mogli ispitati kako je mozak reagirao na rečenice. I čini se da naš mozak prepoznaje gramatiku! Pri obradi jezika aktivna su određena područja mozga. Tu spada i Brocino područje. Nalazi se u lijevom velikom mozgu. Ono je bilo jako aktivno prilikom obrade stvarnih gramatička pravila. Aktivnost je znatno opala pri obradi izmišljenih pravila. Stoga može biti da svi gramatički sistemi imaju istu osnovu. Svi oni bi pratili iste principe. I ti principi bi nam bili urođeni...