Zbirka izraza

hr U banci   »   lt Banke

60 [šezdeset]

U banci

U banci

60 [šešiasdešimt]

Banke

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski litvanski igra Više
Želim otvoriti račun. Nor----- ati-a------ą---i-ą. N_______ a________ s________ N-r-č-a- a-i-a-y-i s-s-a-t-. ---------------------------- Norėčiau atidaryti sąskaitą. 0
Tu je moja putovnica. Š--i -ano p--a-. Š___ m___ p_____ Š-a- m-n- p-s-s- ---------------- Štai mano pasas. 0
A ovdje je moja adresa. I- --ai m-n-----e-a-. I_ š___ m___ a_______ I- š-a- m-n- a-r-s-s- --------------------- Ir štai mano adresas. 0
Želim uplatiti novac na moj račun. N--ėčia- į-o-ėti-p-n--- - -a-o---sk-i--. N_______ į______ p_____ į s___ s________ N-r-č-a- į-o-ė-i p-n-g- į s-v- s-s-a-t-. ---------------------------------------- Norėčiau įmokėti pinigų į savo sąskaitą. 0
Želim podići novac sa svojeg računa. Norė---- --siim-i pini-- i- ---o s-ska--os. N_______ n_______ p_____ i_ s___ s_________ N-r-č-a- n-s-i-t- p-n-g- i- s-v- s-s-a-t-s- ------------------------------------------- Norėčiau nusiimti pinigų iš savo sąskaitos. 0
Želim uzeti izvadak sa računa. No--čia--g-uti-iš--šą--- --s-a-to-. N_______ g____ i_____ i_ s_________ N-r-č-a- g-u-i i-r-š- i- s-s-a-t-s- ----------------------------------- Norėčiau gauti išrašą iš sąskaitos. 0
Želim unovčiti putnički ček. Norė--a----p----- k-l---ės ---ius. N_______ i_______ k_______ č______ N-r-č-a- i-p-r-t- k-l-o-ė- č-k-u-. ---------------------------------- Norėčiau išpirkti kelionės čekius. 0
Kolike su pristojbe? K-k---yra --ke-č--i? K____ y__ m_________ K-k-e y-a m-k-s-i-i- -------------------- Kokie yra mokesčiai? 0
Gdje moram potpisati? Ku---an -as-rašyti? K__ m__ p__________ K-r m-n p-s-r-š-t-? ------------------- Kur man pasirašyti? 0
Očekujem doznaku iz Njemačke. (Aš- lau-i- pi-ig----rv-d-mo iš -oki-t-jo-. (___ l_____ p_____ p________ i_ V__________ (-š- l-u-i- p-n-g- p-r-e-i-o i- V-k-e-i-o-. ------------------------------------------- (Aš) laukiu pinigų pervedimo iš Vokietijos. 0
Tu je moj broj računa. Štai -a-o --sk---os--ume-is. Š___ m___ s________ n_______ Š-a- m-n- s-s-a-t-s n-m-r-s- ---------------------------- Štai mano sąskaitos numeris. 0
Je li novac stigao? A- --n---i-pe-v---i? A_ p______ p________ A- p-n-g-i p-r-e-t-? -------------------- Ar pinigai pervesti? 0
Želim promijeniti ovaj novac. (--)-nor-č--u i-sik----- --u---p-nigu-. (___ n_______ i_________ š____ p_______ (-š- n-r-č-a- i-s-k-i-t- š-u-s p-n-g-s- --------------------------------------- (Aš) norėčiau išsikeisti šiuos pinigus. 0
Trebam američke dolare. Man-r-i--a--mer-ko- --le--ų. M__ r_____ A_______ d_______ M-n r-i-i- A-e-i-o- d-l-r-ų- ---------------------------- Man reikia Amerikos dolerių. 0
Molim Vas, dajte mi sitne novčanice. P--š-- du-ti --n s-u-k-o--s -u--ū--mi-. P_____ d____ m__ s_________ k__________ P-a-o- d-o-i m-n s-u-k-o-i- k-p-ū-o-i-. --------------------------------------- Prašom duoti man smulkiomis kupiūromis. 0
Postoji li ovdje bankomat? A----a-y-----n-omat-s? A_ č__ y__ b__________ A- č-a y-a b-n-o-a-a-? ---------------------- Ar čia yra bankomatas? 0
Koliko se novca može podići? Kiek -inig- --l----pa-i---i? K___ p_____ g_____ p________ K-e- p-n-g- g-l-m- p-s-i-t-? ---------------------------- Kiek pinigų galima pasiimti? 0
Koje se kreditne kartice mogu koristiti? K-k-om-- ----i-o------l-m---ga-im- nau---is? K_______ k______ k_________ g_____ n________ K-k-o-i- k-e-i-o k-r-e-ė-i- g-l-m- n-u-o-i-? -------------------------------------------- Kokiomis kredito kortelėmis galima naudotis? 0

Postoji li univerzalna gramatika?

Dok učimo jezik, učimo i njegovu gramatiku. Kod djece koja uče materinji jezik to se dešava automatski. Oni ne primjećuju da je njihov mozak naučio mnogo različitih pravila. No ipak od početka ispravno nauče svoj materinji jezik. Budući da postoji mnogo jezika, postoji i mnogo gramatika. Međutim, postoji li i univerzalna gramatika? Znanost se već dugo bavi tim pitanjem. Nova istraživanja bi mogla imati odgovor na njega. Istraživači mozga su došli do zanimljivog otkrića. Dali su ispitanicima da uče gramatička pravila. Ti ispitanici su bili učenici jezika. Učili su japanski i talijanski jezik. Polovica gramatičkih pravila bila je izmišljena. Međutim, ispitanici to nisu znali. Učenicima su nakon učenja prezentirane rečenice. Ispitanici su morali procijeniti da li su rečenice bile ispravne. Dok su rješavali zadatke, mozak im je bio podvrgnut analizi. To znači da su istraživači mjerili moždanu aktivnost. Tako su mogli ispitati kako je mozak reagirao na rečenice. I čini se da naš mozak prepoznaje gramatiku! Pri obradi jezika aktivna su određena područja mozga. Tu spada i Brocino područje. Nalazi se u lijevom velikom mozgu. Ono je bilo jako aktivno prilikom obrade stvarnih gramatička pravila. Aktivnost je znatno opala pri obradi izmišljenih pravila. Stoga može biti da svi gramatički sistemi imaju istu osnovu. Svi oni bi pratili iste principe. I ti principi bi nam bili urođeni...