Zbirka izraza

hr Postavljanje pitanja 1   »   el Θέτω ερωτήσεις 1

62 [šezdeset i dva]

Postavljanje pitanja 1

Postavljanje pitanja 1

62 [εξήντα δύο]

62 [exḗnta dýo]

Θέτω ερωτήσεις 1

Thétō erōtḗseis 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski grčki igra Više
učiti δ--βά-ω δ______ δ-α-ά-ω ------- διαβάζω 0
di---zō d______ d-a-á-ō ------- diabázō
Uče li učenici puno? Οι μαθ--έ- -ι-βάζ-υν--ο-ύ; Ο_ μ______ δ________ π____ Ο- μ-θ-τ-ς δ-α-ά-ο-ν π-λ-; -------------------------- Οι μαθητές διαβάζουν πολύ; 0
Oi-----ē--s-dia--zo-n-pol-? O_ m_______ d________ p____ O- m-t-ē-é- d-a-á-o-n p-l-? --------------------------- Oi mathētés diabázoun polý?
Ne, oni uče malo. Όχ-, -ι-β-ζου------. Ό___ δ________ λ____ Ό-ι- δ-α-ά-ο-ν λ-γ-. -------------------- Όχι, διαβάζουν λίγο. 0
Ó-hi,-diabáz-u- -í-o. Ó____ d________ l____ Ó-h-, d-a-á-o-n l-g-. --------------------- Óchi, diabázoun lígo.
pitati ρω--ω ρ____ ρ-τ-ω ----- ρωτάω 0
rōtáō r____ r-t-ō ----- rōtáō
Pitate li često učitelja? Ρ-τά----υ-νά-τ-ν-δά-κ-λο; Ρ_____ σ____ τ__ δ_______ Ρ-τ-τ- σ-χ-ά τ-ν δ-σ-α-ο- ------------------------- Ρωτάτε συχνά τον δάσκαλο; 0
Rō-á-- s--hn---on--á----o? R_____ s_____ t__ d_______ R-t-t- s-c-n- t-n d-s-a-o- -------------------------- Rōtáte sychná ton dáskalo?
Ne, ne pitam ga često. Όχ-,-δεν -ο--ρ-τά- σ-χ--. Ό___ δ__ τ__ ρ____ σ_____ Ό-ι- δ-ν τ-ν ρ-τ-ω σ-χ-ά- ------------------------- Όχι, δεν τον ρωτάω συχνά. 0
Ó---, --n to- ---áō s-chná. Ó____ d__ t__ r____ s______ Ó-h-, d-n t-n r-t-ō s-c-n-. --------------------------- Óchi, den ton rōtáō sychná.
odgovoriti απ--τ-ω α______ α-α-τ-ω ------- απαντάω 0
a-ant-ō a______ a-a-t-ō ------- apantáō
Odgovorite, molim Vas. Απ--τήστε--α-ακαλ-. Α________ π________ Α-α-τ-σ-ε π-ρ-κ-λ-. ------------------- Απαντήστε παρακαλώ. 0
A-ant-ste pa-aka--. A________ p________ A-a-t-s-e p-r-k-l-. ------------------- Apantḗste parakalṓ.
Odgovaram. Α-α-τά-. Α_______ Α-α-τ-ω- -------- Απαντάω. 0
A-a--áō. A_______ A-a-t-ō- -------- Apantáō.
raditi δουλ--ω δ______ δ-υ-ε-ω ------- δουλεύω 0
do-l-úō d______ d-u-e-ō ------- douleúō
Radi li on upravo? (--τό-----υλε-ει τ---; (______ Δ_______ τ____ (-υ-ό-) Δ-υ-ε-ε- τ-ρ-; ---------------------- (Αυτός) Δουλεύει τώρα; 0
(--t--) D---eúe- --ra? (______ D_______ t____ (-u-ó-) D-u-e-e- t-r-? ---------------------- (Autós) Douleúei tṓra?
Da, on upravo radi. Ν----δ-υλεύε--τώ--. Ν___ δ_______ τ____ Ν-ι- δ-υ-ε-ε- τ-ρ-. ------------------- Ναι, δουλεύει τώρα. 0
N-i, -o-leú-----r-. N___ d_______ t____ N-i- d-u-e-e- t-r-. ------------------- Nai, douleúei tṓra.
dolaziti έρ-ο-αι έ______ έ-χ-μ-ι ------- έρχομαι 0
é--h-mai é_______ é-c-o-a- -------- érchomai
Dolazite li? Έρχεστ-; Έ_______ Έ-χ-σ-ε- -------- Έρχεστε; 0
É--h-s--? É________ É-c-e-t-? --------- Ércheste?
Da, dolazimo odmah. Ν-ι, ερχ--αστ- αμέσω-. Ν___ ε________ α______ Ν-ι- ε-χ-μ-σ-ε α-έ-ω-. ---------------------- Ναι, ερχόμαστε αμέσως. 0
Na--------m--t- -m---s. N___ e_________ a______ N-i- e-c-ó-a-t- a-é-ō-. ----------------------- Nai, erchómaste amésōs.
stanovati μ-νω μ___ μ-ν- ---- μένω 0
m--ō m___ m-n- ---- ménō
Stanujete li u Berlinu? Μένετε-σ---Βερο--νο; Μ_____ σ__ Β________ Μ-ν-τ- σ-ο Β-ρ-λ-ν-; -------------------- Μένετε στο Βερολίνο; 0
Mé-e-e st--Be-olín-? M_____ s__ B________ M-n-t- s-o B-r-l-n-? -------------------- Ménete sto Berolíno?
Da, stanujem u Berlinu. Ναι,---ν------Β--ο-ίν-. Ν___ μ___ σ__ Β________ Ν-ι- μ-ν- σ-ο Β-ρ-λ-ν-. ----------------------- Ναι, μένω στο Βερολίνο. 0
Nai- ---ō -t--B-r----o. N___ m___ s__ B________ N-i- m-n- s-o B-r-l-n-. ----------------------- Nai, ménō sto Berolíno.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + grčki (1-100) MP3 grčki (1-100)
Video nije pronađen!

Tko želi govoriti, mora pisati!

Učenje stranih jezika nije uvijek jednostavno. Učenicima je u početku posebno teško govoriti. Mnogi se ne usude oblikovati rečenice na novom jeziku. Previše se boje pravljenja grešaka. Za takve učenike pisanje može biti dobro rješenje. Jer tko želi naučiti dobro govoriti, morao bi što više pisati! Pisanje nam pomaže u prilagođavanju na novi jezik. To ima mnogo razloga. Pisanje funkcionira drugačije od govorenja. To je puno složeniji proces. Kod pisanja duže razmišljamo o izboru riječi. Na taj način naš mozak radi intenzivnije s novim jezikom. Također smo kod pisanja puno opušteniji. Na naš odgovor nitko ne čeka. Tako se naš strah od stranog jezika lagano smanjuje. Osim toga, pisanje potiče našu kreativnost. Osjećamo se slobodnijima te se više igramo s novim jezikom. Pisanje nam daje više vremena od govorenja. A također podupire naše pamćenje! Međutim, najveća prednost pisanja je njegov distancirani oblik. To znači da možemo pomno pratiti ishod svog jezika. Sve vidimo jasno ispred sebe. Na taj način možemo sami ispravljati svoje greške i pritom učiti. Sadržaj pisanja na novom jeziku u principu nije važan. Važno je samo redovito oblikovati rečenice u pisanom obliku. Onaj tko želi vježbati, neka potraži prijatelja za dopisivanje iz inozemstva. Nakon nekog vremena će se s njim i osobno upoznati. Vidjet ćete: Tada će govorenje biti mnogo jednostavnije!