Zbirka izraza

hr Postavljanje pitanja 1   »   ti ሕቶታት ምሕታት 1

62 [šezdeset i dva]

Postavljanje pitanja 1

Postavljanje pitanja 1

62 [ሱሳንክልተን]

62 [susanikiliteni]

ሕቶታት ምሕታት 1

[ḥitotati miḥitati 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski tigrinja igra Više
učiti ተ--ረ-ኣ--ዐ ተ___ ኣ___ ተ-ሃ- ኣ-ን- --------- ተመሃረ ኣጽንዐ 0
te--h--e ats-i---ā t_______ a________ t-m-h-r- a-s-i-i-ā ------------------ temehare ats’ini‘ā
Uče li učenici puno? እቶም-ቆ-- ብዙሕ-ድ-ም--ጽን-? እ__ ቆ__ ብ__ ድ__ ዘ____ እ-ም ቆ-ዑ ብ-ሕ ድ-ም ዘ-ን-? --------------------- እቶም ቆልዑ ብዙሕ ድዮም ዘጽንዑ? 0
i---- -’-l-‘--b---ḥi --yo---z-t--in-‘-? i____ k______ b_____ d_____ z__________ i-o-i k-o-i-u b-z-h-i d-y-m- z-t-’-n-‘-? ---------------------------------------- itomi k’oli‘u bizuḥi diyomi zets’ini‘u?
Ne, oni uče malo. ኣይኮኑን፣-ቅ---እ-- --ን-። ኣ_____ ቅ__ እ__ ዘ____ ኣ-ኮ-ን- ቅ-ብ እ-ም ዘ-ን-። -------------------- ኣይኮኑን፣ ቅሩብ እዮም ዘጽንዑ። 0
a--kon--i፣---i---i -yo---zet-’-n-‘u። a_________ k______ i____ z__________ a-i-o-u-i- k-i-u-i i-o-i z-t-’-n-‘-። ------------------------------------ ayikonuni፣ k’irubi iyomi zets’ini‘u።
pitati ሓቶታት ሓ___ ሓ-ታ- ---- ሓቶታት 0
ḥ-tota-i ḥ_______ h-a-o-a-i --------- ḥatotati
Pitate li često učitelja? ን-----ብ----ዜ---ም -ሓቱ-? ን____ ብ__ ግ_ ዲ__ ት____ ን-ም-ር ብ-ሕ ግ- ዲ-ም ት-ቱ-? ---------------------- ንመምህር ብዙሕ ግዜ ዲኹም ትሓቱዎ? 0
n-me-ih-ri -----̣--g-zē d-h-umi t----t-wo? n_________ b_____ g___ d_____ t________ n-m-m-h-r- b-z-h-i g-z- d-h-u-i t-h-a-u-o- ------------------------------------------ nimemihiri bizuḥi gizē dīẖumi tiḥatuwo?
Ne, ne pitam ga često. ኣ--ን-ን- ብ----- -ይ-ቶ- -የ። ኣ______ ብ__ ግ_ ኣ____ እ__ ኣ-ኮ-ኩ-፣ ብ-ሕ ግ- ኣ-ሓ-ን እ-። ------------------------ ኣይኮንኩን፣ ብዙሕ ግዜ ኣይሓቶን እየ። 0
ayikon--u-i፣ --z---i-g-z- a-iḥa-on-----። a___________ b_____ g___ a________ i___ a-i-o-i-u-i- b-z-h-i g-z- a-i-̣-t-n- i-e- ----------------------------------------- ayikonikuni፣ bizuḥi gizē ayiḥatoni iye።
odgovoriti መልሲ መ__ መ-ሲ --- መልሲ 0
me-isī m_____ m-l-s- ------ melisī
Odgovorite, molim Vas. መ---በ--ም። መ__ በ____ መ-ሱ በ-ኹ-። --------- መልሱ በጃኹም። 0
m-lisu-bejah-u--። m_____ b________ m-l-s- b-j-h-u-i- ----------------- melisu bejaẖumi።
Odgovaram. ኣ- -ም--። ኣ_ እ____ ኣ- እ-ል-። -------- ኣነ እምልሽ። 0
a-e-imi---hi። a__ i________ a-e i-i-i-h-። ------------- ane imilishi።
raditi ሰራሕ ሰ__ ሰ-ሕ --- ሰራሕ 0
ser-h-i s_____ s-r-h-i ------- seraḥi
Radi li on upravo? ንሱ-ይሰር- ድዩ ዘሎ? ን_ ይ___ ድ_ ዘ__ ን- ይ-ር- ድ- ዘ-? -------------- ንሱ ይሰርሕ ድዩ ዘሎ? 0
nis--y--e-ih-i--iyu-zel-? n___ y_______ d___ z____ n-s- y-s-r-h-i d-y- z-l-? ------------------------- nisu yiseriḥi diyu zelo?
Da, on upravo radi. እ-----ር--እ----። እ__ ይ___ እ_ ዘ__ እ-፣ ይ-ር- እ- ዘ-። --------------- እወ፣ ይሰርሕ እዩ ዘሎ። 0
i--፣--i-eri-----yu---lo። i___ y_______ i__ z____ i-e- y-s-r-h-i i-u z-l-። ------------------------ iwe፣ yiseriḥi iyu zelo።
dolaziti ም-ጽእ ም___ ም-ጽ- ---- ምምጽእ 0
m---t--i-i m_________ m-m-t-’-’- ---------- mimits’i’i
Dolazite li? ት------? ት__ ዲ___ ት-ጹ ዲ-ም- -------- ትመጹ ዲኹም? 0
tim----- -ī-̱---? t_______ d______ t-m-t-’- d-h-u-i- ----------------- timets’u dīẖumi?
Da, dolazimo odmah. እወ፣-ንመ-እ--ሎ-። እ__ ን___ ኣ___ እ-፣ ን-ጽ- ኣ-ና- ------------- እወ፣ ንመጽእ ኣሎና። 0
iwe፣ n-m-ts’-’--a-ona። i___ n_________ a_____ i-e- n-m-t-’-’- a-o-a- ---------------------- iwe፣ nimets’i’i alona።
stanovati ም--ጥ ም___ ም-ማ- ---- ምቕማጥ 0
mi-̱’i-at’i m_________ m-k-’-m-t-i ----------- miḵ’imat’i
Stanujete li u Berlinu? ኣ- በርሊ- ------መጡ? ኣ_ በ___ ዲ__ ት____ ኣ- በ-ሊ- ዲ-ም ት-መ-? ----------------- ኣብ በርሊን ዲኹም ትቕመጡ? 0
ab- be-ilīn- d-ẖu-i t-ḵ’---t--? a__ b_______ d_____ t__________ a-i b-r-l-n- d-h-u-i t-k-’-m-t-u- --------------------------------- abi berilīni dīẖumi tiḵ’imet’u?
Da, stanujem u Berlinu. እ---------በ--ን--ቕመጥ። እ__ ኣ_ ኣ_ በ___ ዝ____ እ-፣ ኣ- ኣ- በ-ሊ- ዝ-መ-። -------------------- እወ፣ ኣነ ኣብ በርሊን ዝቕመጥ። 0
i-e- a-e-a-- ---i-ī------̱-----’-። i___ a__ a__ b_______ z__________ i-e- a-e a-i b-r-l-n- z-k-’-m-t-i- ---------------------------------- iwe፣ ane abi berilīni ziḵ’imet’i።

Tko želi govoriti, mora pisati!

Učenje stranih jezika nije uvijek jednostavno. Učenicima je u početku posebno teško govoriti. Mnogi se ne usude oblikovati rečenice na novom jeziku. Previše se boje pravljenja grešaka. Za takve učenike pisanje može biti dobro rješenje. Jer tko želi naučiti dobro govoriti, morao bi što više pisati! Pisanje nam pomaže u prilagođavanju na novi jezik. To ima mnogo razloga. Pisanje funkcionira drugačije od govorenja. To je puno složeniji proces. Kod pisanja duže razmišljamo o izboru riječi. Na taj način naš mozak radi intenzivnije s novim jezikom. Također smo kod pisanja puno opušteniji. Na naš odgovor nitko ne čeka. Tako se naš strah od stranog jezika lagano smanjuje. Osim toga, pisanje potiče našu kreativnost. Osjećamo se slobodnijima te se više igramo s novim jezikom. Pisanje nam daje više vremena od govorenja. A također podupire naše pamćenje! Međutim, najveća prednost pisanja je njegov distancirani oblik. To znači da možemo pomno pratiti ishod svog jezika. Sve vidimo jasno ispred sebe. Na taj način možemo sami ispravljati svoje greške i pritom učiti. Sadržaj pisanja na novom jeziku u principu nije važan. Važno je samo redovito oblikovati rečenice u pisanom obliku. Onaj tko želi vježbati, neka potraži prijatelja za dopisivanje iz inozemstva. Nakon nekog vremena će se s njim i osobno upoznati. Vidjet ćete: Tada će govorenje biti mnogo jednostavnije!