Zbirka izraza

hr nešto željeti   »   ha son wani abu

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

70 [sabain]

son wani abu

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski hausa igra Više
Želite li pušiti? K-n------u-sh- -a--? K___ s_ k_ s__ t____ K-n- s- k- s-a t-b-? -------------------- Kuna so ku sha taba? 0
Želite li plesati? k--a s- -a----r--a? k___ s_ k_ y_ r____ k-n- s- k- y- r-w-? ------------------- kana so ka yi rawa? 0
Želite li se šetati? Ko m---an ta-a ka-a-? K_ m_ d__ t___ k_____ K- m- d-n t-k- k-d-n- --------------------- Ko mu dan taka kadan? 0
Želim pušiti. In---- ---sha--a-a I__ s_ i_ s__ t___ I-a s- i- s-a t-b- ------------------ Ina so in sha taba 0
Želiš li cigaretu? k------n --b-? k___ s__ t____ k-n- s-n t-b-? -------------- kana son taba? 0
On želi vatru. Ya-a--o- w-ta. Y___ s__ w____ Y-n- s-n w-t-. -------------- Yana son wuta. 0
Želim nešto piti. I-a--- -- sha I__ s_ i_ s__ I-a s- i- s-a ------------- Ina so in sha 0
Želim nešto jesti. Ina-s--in-c- w--i-a--. I__ s_ i_ c_ w___ a___ I-a s- i- c- w-n- a-u- ---------------------- Ina so in ci wani abu. 0
Želim se malo odmoriti. In- -o -n h---. I__ s_ i_ h____ I-a s- i- h-t-. --------------- Ina so in huta. 0
Želim Vas nešto pitati. I----- -n-ta--aye-k---ani-abu. I__ s_ i_ t______ k_ w___ a___ I-a s- i- t-m-a-e k- w-n- a-u- ------------------------------ Ina so in tambaye ku wani abu. 0
Želim Vas nešto zamoliti. I---so--n-ta--ay- -- wa-- a--. I__ s_ i_ t______ k_ w___ a___ I-a s- i- t-m-a-e k- w-n- a-u- ------------------------------ Ina so in tambaye ku wani abu. 0
Želim Vas na nešto pozvati. In- -- in g-yy-ce-ku---w--w-n-----. I__ s_ i_ g______ k_ z___ w___ a___ I-a s- i- g-y-a-e k- z-w- w-n- a-u- ----------------------------------- Ina so in gayyace ku zuwa wani abu. 0
Šta želite, molim? me----- -o don-A-lah m_ k___ s_ d__ A____ m- k-k- s- d-n A-l-h -------------------- me kuke so don Allah 0
Želite li kavu? Kun---o-k------k---? K___ s_ k_ s__ k____ K-n- s- k- s-a k-f-? -------------------- Kuna so ku sha kofi? 0
Ili želite radije čaj? K- ----w--m-c- k- s----o--? K_ k_ g_______ k_ s__ k____ K- k- g-a-m-c- k- s-a k-f-? --------------------------- Ko ka gwammace ka sha kofi? 0
Želimo se voziti kući. M-n- -o mu koma g-d-. M___ s_ m_ k___ g____ M-n- s- m- k-m- g-d-. --------------------- Muna so mu koma gida. 0
Želite li taksi? ku-- -o- -a-i k___ s__ t___ k-n- s-n t-s- ------------- kuna son tasi 0
Oni žele telefonirati. K--a--o---i----r-. K___ s__ y__ k____ K-n- s-n y-n k-r-. ------------------ Kuna son yin kira. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hausa (1-100)
Video nije pronađen!

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Budući da različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanjima. Neuroznanstvenici ispitivali su različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičnih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezične žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezične poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji točno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.