Zbirka izraza

hr Zavisne rečenice sa li   »   hu Mellékmondatok: vajon - “e” kérdőszóval

93 [devedeset i tri]

Zavisne rečenice sa li

Zavisne rečenice sa li

93 [kilencvenhárom]

Mellékmondatok: vajon - “e” kérdőszóval

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski mađarski igra Više
Ne znam da li on mene voli. N---t--om,-vaj---sze--t--. N__ t_____ v____ s________ N-m t-d-m- v-j-n s-e-e---. -------------------------- Nem tudom, vajon szeret-e. 0
Ne znam da li će se on vratiti. N-m t--o-- --jo-------aj-n--. N__ t_____ v____ v___________ N-m t-d-m- v-j-n v-s-z-j-n-e- ----------------------------- Nem tudom, vajon visszajön-e. 0
Ne znam da li će me nazvati. Ne---udo-,-----n-----í--e. N__ t_____ v____ f________ N-m t-d-m- v-j-n f-l-í---. -------------------------- Nem tudom, vajon felhív-e. 0
Da li on mene ipak voli? Va-o- sze----e----em? V____ s_______ e_____ V-j-n s-e-e--- e-g-m- --------------------- Vajon szeret-e engem? 0
Da li će se on ipak vratiti? V-j----i--zaj----? V____ v___________ V-j-n v-s-z-j-n-e- ------------------ Vajon visszajön-e? 0
Da li će me on ipak nazvati? Vajon---lh-----eng--? V____ f_______ e_____ V-j-n f-l-í--- e-g-m- --------------------- Vajon felhív-e engem? 0
Pitam se da li on misli na mene. A--n -űnő--m, vajo- -o-dol-- --m? A___ t_______ v____ g_______ r___ A-o- t-n-d-m- v-j-n g-n-o--- r-m- --------------------------------- Azon tűnődöm, vajon gondol-e rám? 0
Pitam se da li on ima drugu. A-o----n-dö-,-----n ----e--alakij-? A___ t_______ v____ v____ v________ A-o- t-n-d-m- v-j-n v-n-e v-l-k-j-? ----------------------------------- Azon tűnődöm, vajon van-e valakije? 0
Pitam se da li on laže. A-on-tűn----, va-o- ---ud----? A___ t_______ v____ h_________ A-o- t-n-d-m- v-j-n h-z-d-k-e- ------------------------------ Azon tűnődöm, vajon hazudik-e? 0
Misli li on ipak na mene? V-jo- --n-o--- r--? V____ g_______ r___ V-j-n g-n-o--- r-m- ------------------- Vajon gondol-e rám? 0
Ima li on ipak neku drugu? V--on--an-------k--e? V____ v____ v________ V-j-n v-n-e v-l-k-j-? --------------------- Vajon van-e valakije? 0
Govori li on ipak istinu? V-jo---z--gazs-go- m-nd-a-e? V____ a_ i________ m________ V-j-n a- i-a-s-g-t m-n-j---? ---------------------------- Vajon az igazságot mondja-e? 0
Nisam sigurna voli li on mene zaista. Kétel---em---ajo- való-a- -e-v---- --g-m. K__________ v____ v______ k_______ e_____ K-t-l-e-e-, v-j-n v-l-b-n k-d-e--- e-g-m- ----------------------------------------- Kételkedem, vajon valóban kedvel-e engem. 0
Nisam sigurna hoće li mi on pisati. Ké-----d----v-jo------ ne--m. K__________ v____ í___ n_____ K-t-l-e-e-, v-j-n í--- n-k-m- ----------------------------- Kételkedem, vajon ír-e nekem. 0
Nisam sigurna ho će li me on oženiti. Kételk-d-m- -aj---e-ve---- ---e--gü-. K__________ v____ e_______ f_________ K-t-l-e-e-, v-j-n e-v-s--- f-l-s-g-l- ------------------------------------- Kételkedem, vajon elvesz-e feleségül. 0
Da li on mene stvarno voli? Vajo----ny--g k--v-l--? V____ t______ k________ V-j-n t-n-l-g k-d-e---? ----------------------- Vajon tényleg kedvel-e? 0
Da li će mi ipak pisati? V--o- ír-e -ek-m? V____ í___ n_____ V-j-n í--- n-k-m- ----------------- Vajon ír-e nekem? 0
Da li će me ipak oženiti? Vaj-- el--s--- --l-ség--? V____ e_______ f_________ V-j-n e-v-s--- f-l-s-g-l- ------------------------- Vajon elvesz-e feleségül? 0

Kako mozak uči gramatiku?

Svoj materinji jezik počinjemo učiti kao bebe. To se dešava potpuno automatski. Mi to ne primjećujemo. Prilikom učenja naš mozak mora puno raditi. Na primjer, dok učimo gramatiku, on ima jako puno posla. Svaki dan čuje nove stvari. Stalno dobija nova impulse. Međutim, mozak ne može obraditi svaki impuls pojedinačno. Mora se ponašati ekonomično. Zato se orijentira na pravilnosti. Mozak pamti ono što često čuje. On registrira koliko često se neka stvar ponavlja. Iz tih primjera zatim izvlači gramatičko pravilo. Djeca znaju da li je neka rečenica točna ili netočna. Međutim, ne znaju zašto je to tako. Njihov mozak poznaje pravila iako ih nije učio. Odrasli drugačije uče jezike. Oni već poznaju strukturu svog materinjeg jezika. One je temelj za nova gramatička pravila. Odraslima je za učenje potrebna nastava. Mozak ima utvrđen sustav prilikom učenja gramatike. To je recimo vidljivo na imenicama i glagolima. Oni se pohranjuju u različitа područja mozga. Prilikom njihove obrade aktiviraju se različiti dijelovi mozga. Nadalje, jednostavna pravila se uče na drugačiji način od složenih. Kod složenih pravila više moždanih područja radi skupa. Još nije istraženo na koji točno način mozak uči gramatiku. No zna se da teoretski može naučiti svaku gramatiku...