Frasario

it Nella natura   »   sr У природи

26 [ventisei]

Nella natura

Nella natura

26 [двадесет и шест]

26 [dvadeset i šest]

У природи

[U prirodi]

Scegli come vuoi vedere la traduzione:   
Italiano Serbo Suono di più
Vedi quella torre lì? Ви--ш -- там- ---у? Видиш ли тамо кулу? В-д-ш л- т-м- к-л-? ------------------- Видиш ли тамо кулу? 0
V---š-l--ta-o--ulu? Vidiš li tamo kulu? V-d-š l- t-m- k-l-? ------------------- Vidiš li tamo kulu?
Vedi quella montagna lì? В-д----и -а---плани--? Видиш ли тамо планину? В-д-ш л- т-м- п-а-и-у- ---------------------- Видиш ли тамо планину? 0
Vid-š l--------l----u? Vidiš li tamo planinu? V-d-š l- t-m- p-a-i-u- ---------------------- Vidiš li tamo planinu?
Vedi quel villaggio lì? В-д-ш ли-т--- се--? Видиш ли тамо село? В-д-ш л- т-м- с-л-? ------------------- Видиш ли тамо село? 0
Vidi- l- t-mo selo? Vidiš li tamo selo? V-d-š l- t-m- s-l-? ------------------- Vidiš li tamo selo?
Vedi quel fiume lì? В-ди---и -а-----к-? Видиш ли тамо реку? В-д-ш л- т-м- р-к-? ------------------- Видиш ли тамо реку? 0
V-di- l- t--o reku? Vidiš li tamo reku? V-d-š l- t-m- r-k-? ------------------- Vidiš li tamo reku?
Vedi quel ponte lì? В-д----и--а----ост? Видиш ли тамо мост? В-д-ш л- т-м- м-с-? ------------------- Видиш ли тамо мост? 0
Vid-- li t--- ---t? Vidiš li tamo most? V-d-š l- t-m- m-s-? ------------------- Vidiš li tamo most?
Vedi quel lago lì? В-ди- ли--ам----зеро? Видиш ли тамо језеро? В-д-ш л- т-м- ј-з-р-? --------------------- Видиш ли тамо језеро? 0
V-d-š--- -----je-e--? Vidiš li tamo jezero? V-d-š l- t-m- j-z-r-? --------------------- Vidiš li tamo jezero?
Questo uccello qui mi piace. Он- п--ца---м--м---е---иђ-. Она птица тамо ми се свиђа. О-а п-и-а т-м- м- с- с-и-а- --------------------------- Она птица тамо ми се свиђа. 0
O-- pti---ta---m- se-s-iđa. Ona ptica tamo mi se sviđa. O-a p-i-a t-m- m- s- s-i-a- --------------------------- Ona ptica tamo mi se sviđa.
Quest’albero qui mi piace. Он--др-о т--о ми се --иђа. Оно дрво тамо ми се свиђа. О-о д-в- т-м- м- с- с-и-а- -------------------------- Оно дрво тамо ми се свиђа. 0
On---r-o-t-m- -i--e-s-iđa. Ono drvo tamo mi se sviđa. O-o d-v- t-m- m- s- s-i-a- -------------------------- Ono drvo tamo mi se sviđa.
Questa pietra qui mi piace. О-ај -ам---овде ми -- -в-ђ-. Овај камен овде ми се свиђа. О-а- к-м-н о-д- м- с- с-и-а- ---------------------------- Овај камен овде ми се свиђа. 0
Ova- k-men--v-- m---- -v-đa. Ovaj kamen ovde mi se sviđa. O-a- k-m-n o-d- m- s- s-i-a- ---------------------------- Ovaj kamen ovde mi se sviđa.
Questo parco qui mi piace. О-ај пар- тамо м- -е -в--а. Онај парк тамо ми се свиђа. О-а- п-р- т-м- м- с- с-и-а- --------------------------- Онај парк тамо ми се свиђа. 0
Onaj -a-k---m- m---- -v-đa. Onaj park tamo mi se sviđa. O-a- p-r- t-m- m- s- s-i-a- --------------------------- Onaj park tamo mi se sviđa.
Questo giardino qui mi piace. Он-- --- та-о-----е--в---. Онај врт тамо ми се свиђа. О-а- в-т т-м- м- с- с-и-а- -------------------------- Онај врт тамо ми се свиђа. 0
O-a--v-t-t----m- --------. Onaj vrt tamo mi se sviđa. O-a- v-t t-m- m- s- s-i-a- -------------------------- Onaj vrt tamo mi se sviđa.
Questo fiore qui mi piace. О-ај-цве- ---е-ми с- ----а. Овај цвет овде ми се свиђа. О-а- ц-е- о-д- м- с- с-и-а- --------------------------- Овај цвет овде ми се свиђа. 0
Ov----vet-o-de--i s---vi--. Ovaj cvet ovde mi se sviđa. O-a- c-e- o-d- m- s- s-i-a- --------------------------- Ovaj cvet ovde mi se sviđa.
Lo trovo carino. Ми--им д- -----по. Мислим да је лепо. М-с-и- д- ј- л-п-. ------------------ Мислим да је лепо. 0
M--lim-d- ---le--. Mislim da je lepo. M-s-i- d- j- l-p-. ------------------ Mislim da je lepo.
Lo trovo interessante. М-с--м--а--- -нтер---нт--. Мислим да је интересантно. М-с-и- д- ј- и-т-р-с-н-н-. -------------------------- Мислим да је интересантно. 0
Mis-im d- je i--e----n--o. Mislim da je interesantno. M-s-i- d- j- i-t-r-s-n-n-. -------------------------- Mislim da je interesantno.
Lo trovo meraviglioso. М-с-и- да-ј- -релепо. Мислим да је прелепо. М-с-и- д- ј- п-е-е-о- --------------------- Мислим да је прелепо. 0
Mis-im ---j- p---epo. Mislim da je prelepo. M-s-i- d- j- p-e-e-o- --------------------- Mislim da je prelepo.
Lo trovo brutto. Мис--м--а------ж-о. Мислим да је ружно. М-с-и- д- ј- р-ж-о- ------------------- Мислим да је ружно. 0
Mi--i- -a----r-žn-. Mislim da je ružno. M-s-i- d- j- r-ž-o- ------------------- Mislim da je ružno.
Lo trovo noioso. Мислим-да ј- д-с-д--. Мислим да је досадно. М-с-и- д- ј- д-с-д-о- --------------------- Мислим да је досадно. 0
M-sl-m--a--e-d------. Mislim da je dosadno. M-s-i- d- j- d-s-d-o- --------------------- Mislim da je dosadno.
Lo trovo orribile. М-с-----а-ј- с--аш-о. Мислим да је страшно. М-с-и- д- ј- с-р-ш-о- --------------------- Мислим да је страшно. 0
M-slim -a-j- -trašno. Mislim da je strašno. M-s-i- d- j- s-r-š-o- --------------------- Mislim da je strašno.

Scarica MP3 (.zip File)

Le lingue ed i proverbi

Ogni lingua ha i suoi proverbi, che rappresentano una parte essenziale dell’identità nazionale. Essi esprimono i valori e le norme di un paese. Sono piuttosto conosciuti ed hanno una forma invariata; in genere, sono brevi e concisi. Spesso si utilizzano anche in combinazione con metafore e possono avere una connotazione poetica. Molti dei proverbi vengono usati per dare consigli, per ammonire o esprimere apertamente una critica. Molto spesso i proverbi usano degli stereotipi cioè la visione condivisa di un altro popolo o di un paese. I proverbi hanno una tradizione lunghissima. Già Aristotele ne elogiava il valore filosofico; nella retorica e nella letteratura costituiscono importanti mezzi espressivi e stilistici. La cosa interessante è che sono sempre attuali e, per questo, un’intera branca della linguistica si concentra sul loro studio. Molti proverbi esistono in parecchie lingue e presentano delle affinità lessicali; quindi, in diverse lingue si utilizzano le stesse parole. Can che abbaia non morde, Perro que ladra no muerde. (IT-ES) Altri proverbi offrono affinità semantiche, lo stesso contenuto viene reso con altre parole: Appeler un chat un chat, dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) I proverbi ci aiutano, quindi, a comprendere meglio gli altri popoli e le loro culture. E’ interessante che si utilizzino in tutto il mondo, per esprimere i “grandi” temi della vita umana e le esperienze universali. I proverbi ci dicono che siamo tutti uguali e non importa quale lingua parliamo.                        
Lo sapevate?
Il lettone appartiene al gruppo orientale delle lingue baltiche. E' parlato da oltre 2 milioni di persone. Ha una stretta parentela linguistica con il lituano. Ciononostante, le due lingue non presentano molte similitudini. Può accadere che un lituano e un lettone comunichino tra loro in russo. La struttura del lettone è anche meno arcaica rispetto a quella del lituano. Nelle poesie e nei canti tradizionali si presentano ancora elementi arcaicizzanti. Essi mostrano tra l'altro la parentela linguistica esistente fra lettone e latino. Il lessico ha una formazione assai interessante. Comprende molte parole mutuate da altre lingue. Tra queste, il tedesco, lo svedese, il russo o l'inglese. Alcune parole sono state coniate solo di recente. Prima mancavano del tutto. Nella forma scritta il lettone usa l'alfabeto latino e l'accento cade sulla prima sillaba. La grammatica presenta molte particolarità, che non esistono in altre lingue. Le sue regole, però, sono sempre chiare e lampanti.