Рјечник

sr Упознати   »   da Lære at kende

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [tre]

Lære at kende

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Здраво! Hej! H___ H-j- ---- Hej! 0
Добар дан! G-----! G______ G-d-a-! ------- Goddag! 0
Како сте? / Како си? Hv---a- g-- de-? H______ g__ d___ H-o-d-n g-r d-t- ---------------- Hvordan går det? 0
Јесте ли Ви из Европе? K--mer-d--f-- Eur-pa? K_____ d_ f__ E______ K-m-e- d- f-a E-r-p-? --------------------- Kommer du fra Europa? 0
Јесте ли Ви из Америке? Kom-er -u -r- A--r--a? K_____ d_ f__ A_______ K-m-e- d- f-a A-e-i-a- ---------------------- Kommer du fra Amerika? 0
Јесте ли Ви из Азије? K---e- du---a-Asie-? K_____ d_ f__ A_____ K-m-e- d- f-a A-i-n- -------------------- Kommer du fra Asien? 0
У којем хотелу сте смештени? Hv----t -o-e--bor----p-? H______ h____ b__ d_ p__ H-i-k-t h-t-l b-r d- p-? ------------------------ Hvilket hotel bor du på? 0
Колико дуго сте већ овде? Hvo- læ--e--a--du væ-e----r? H___ l____ h__ d_ v____ h___ H-o- l-n-e h-r d- v-r-t h-r- ---------------------------- Hvor længe har du været her? 0
Колико дуго остајете? Hvor ---ge-b-i--r--u? H___ l____ b_____ d__ H-o- l-n-e b-i-e- d-? --------------------- Hvor længe bliver du? 0
Допада ли Вам се овде? S--e- -u -o-t -m -t----? S____ d_ g___ o_ s______ S-n-s d- g-d- o- s-e-e-? ------------------------ Synes du godt om stedet? 0
Јесте ли овде на годишњем одмору? Er--u---r-p--f--i-? E_ d_ h__ p_ f_____ E- d- h-r p- f-r-e- ------------------- Er du her på ferie? 0
Посетите ме једном! D- ---ve-kom-----il -- --søg- -ig. D_ e_ v________ t__ a_ b_____ m___ D- e- v-l-o-m-n t-l a- b-s-g- m-g- ---------------------------------- Du er velkommen til at besøge mig. 0
Ово је моја адреса. H-r--r m----dr-s-e. H__ e_ m__ a_______ H-r e- m-n a-r-s-e- ------------------- Her er min adresse. 0
Хоћемо ли се сутра видети? Se-----i-m--g--? S__ v_ i m______ S-s v- i m-r-e-? ---------------- Ses vi i morgen? 0
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. J-g --r -----rre a---re-- e-----a-e. J__ h__ d_______ a_______ e_ a______ J-g h-r d-s-æ-r- a-l-r-d- e- a-t-l-. ------------------------------------ Jeg har desværre allerede en aftale. 0
Ћао! / Збогом! F-rv--! F______ F-r-e-! ------- Farvel! 0
Довиђења! På ------. P_ g______ P- g-n-y-. ---------- På gensyn. 0
До ускоро! V- s--! V_ s___ V- s-s- ------- Vi ses! 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + дански (1-100) МП3 дански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!