Рјечник

sr Упознати   »   ps یو بل سره اشنا کیدل

3 [три]

Упознати

Упознати

3 [ درې ]

3 [ درې ]

یو بل سره اشنا کیدل

[yo bl sra āšnā kydl]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски паштунски Игра Више
Здраво! س-ام! س____ س-ا-! ----- سلام! 0
سل--! س____ س-ا-! ----- سلام!
Добар дан! ورځ م- پ--ر و__ م_ پ___ و-ځ م- پ-ی- ----------- ورځ مو پخیر 0
o-d- ---p-yr o___ m_ p___ o-d- m- p-y- ------------ ordz mo pǩyr
Како сте? / Како си? ت- څنګه -ا--؟ ت_ څ___ ی____ ت- څ-ګ- ی-س-؟ ------------- ته څنګه یاست؟ 0
ته--نګه -ا--؟ ت_ څ___ ی____ ت- څ-ګ- ی-س-؟ ------------- ته څنګه یاست؟
Јесте ли Ви из Европе? ایا----و-د-ار-پا-----ی--ت؟ ا__ ت___ د ا____ څ__ ی____ ا-ا ت-س- د ا-و-ا څ-ه ی-س-؟ -------------------------- ایا تاسو د اروپا څخه یاست؟ 0
ا-ا-ت--و---ار--- -خ- -ا--؟ ا__ ت___ د ا____ څ__ ی____ ا-ا ت-س- د ا-و-ا څ-ه ی-س-؟ -------------------------- ایا تاسو د اروپا څخه یاست؟
Јесте ли Ви из Америке? ا-ا -اسو - امر-کا ----ی--ت؟ ا__ ت___ د ا_____ څ__ ی____ ا-ا ت-س- د ا-ر-ک- څ-ه ی-س-؟ --------------------------- ایا تاسو د امریکا څخه یاست؟ 0
ای- --سو د--مری-----ه -اس-؟ ا__ ت___ د ا_____ څ__ ی____ ا-ا ت-س- د ا-ر-ک- څ-ه ی-س-؟ --------------------------- ایا تاسو د امریکا څخه یاست؟
Јесте ли Ви из Азије? ای- -ا-و --آ----څ-----س-؟ ا__ ت___ د آ___ څ__ ی____ ا-ا ت-س- د آ-ی- څ-ه ی-س-؟ ------------------------- ایا تاسو د آسیا څخه یاست؟ 0
ای- -اس- - -س-ا څ-ه --ست؟ ا__ ت___ د آ___ څ__ ی____ ا-ا ت-س- د آ-ی- څ-ه ی-س-؟ ------------------------- ایا تاسو د آسیا څخه یاست؟
У којем хотелу сте смештени? ت--وپه -وم--و-ل کې ----ږئ؟ ت_____ ک__ ه___ ک_ ا______ ت-س-پ- ک-م ه-ټ- ک- ا-س-ږ-؟ -------------------------- تاسوپه کوم هوټل کې اوسېږئ؟ 0
t----- --m-aoṯl----āo--g t_____ k__ a___ k_ ā____ t-s-p- k-m a-ṯ- k- ā-s-g ------------------------ tāsopa kom aoṯl kê āosêg
Колико дуго сте већ овде? څو-ره -خ- --ږ---ې تاس---ل-ه ی---؟ څ____ و__ ک___ چ_ ت___ د___ ی____ څ-م-ه و-ت ک-ږ- چ- ت-س- د-ت- ی-س-؟ --------------------------------- څومره وخت کیږی چې تاسو دلته یاست؟ 0
tsom---o-t k-g---ê tā-o--lt--yā-t t_____ o__ k___ ç_ t___ d___ y___ t-o-r- o-t k-g- ç- t-s- d-t- y-s- --------------------------------- tsomra oǩt kygy çê tāso dlta yāst
Колико дуго остајете? تاس--څ-مر- --ت -ا---ی---؟ ت___ څ____ و__ پ___ ی____ ت-س- څ-م-ه و-ت پ-ت- ی-س-؟ ------------------------- تاسو څومره وخت پاتې یاست؟ 0
ت--و ----- و-ت -----ی--ت؟ ت___ څ____ و__ پ___ ی____ ت-س- څ-م-ه و-ت پ-ت- ی-س-؟ ------------------------- تاسو څومره وخت پاتې یاست؟
Допада ли Вам се овде? دل-ه ی- -وښوې؟ د___ ی_ خ_____ د-ت- ی- خ-ښ-ې- -------------- دلته یې خوښوې؟ 0
دلت--ی- -وښو-؟ د___ ی_ خ_____ د-ت- ی- خ-ښ-ې- -------------- دلته یې خوښوې؟
Јесте ли овде на годишњем одмору? ا-ا-ت-سو-په --صت- -ا-ت؟ ا__ ت___ پ_ ر____ ی____ ا-ا ت-س- پ- ر-ص-ۍ ی-س-؟ ----------------------- ایا تاسو په رخصتۍ یاست؟ 0
ای- ---و پ----ص-ۍ ---ت؟ ا__ ت___ پ_ ر____ ی____ ا-ا ت-س- پ- ر-ص-ۍ ی-س-؟ ----------------------- ایا تاسو په رخصتۍ یاست؟
Посетите ме једном! ی-ه---ځ-د--- -م- -ر--ل---ه و-ړئ ی__ و__ د___ ز__ س__ ل____ و___ ی-ه و-ځ د-ت- ز-ا س-ه ل-د-ه و-ړ- ------------------------------- یوه ورځ دلته زما سره لیدنه وکړئ 0
yoa -rd- dl-- -m---r- lyd-a o-ṟ y__ o___ d___ z__ s__ l____ o__ y-a o-d- d-t- z-ā s-a l-d-a o-ṟ ------------------------------- yoa ordz dlta zmā sra lydna okṟ
Ово је моја адреса. د- -م--پت- -ه. د_ ز__ پ__ د__ د- ز-ا پ-ه د-. -------------- دا زما پته ده. 0
dā-----pt- -a d_ z__ p__ d_ d- z-ā p-a d- ------------- dā zmā pta da
Хоћемо ли се сутра видети? س-ا ب--یو بل-وی-و؟ س__ ب_ ی_ ب_ و____ س-ا ب- ی- ب- و-ن-؟ ------------------ سبا به یو بل وینو؟ 0
s-ā ba yo-b--o--o s__ b_ y_ b_ o___ s-ā b- y- b- o-n- ----------------- sbā ba yo bl oyno
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. ب-ښ-ه --ا-----ه د-خ- --ا-ونه ---. ب____ غ_____ ز_ د___ پ______ ل___ ب-ښ-ه غ-ا-م- ز- د-خ- پ-ا-و-ه ل-م- --------------------------------- بخښنه غواړم، زه دمخه پلانونه لرم. 0
b-ǩ-a--oā----a --ǩ- --ānona lrm b____ ǧ____ z_ d___ p______ l__ b-ǩ-a ǧ-ā-m z- d-ǩ- p-ā-o-a l-m ------------------------------- bǩǩna ǧoāṟm za dmǩa plānona lrm
Ћао! / Збогом! د خ--ی په-امان! د خ___ پ_ ا____ د خ-ا- پ- ا-ا-! --------------- د خدای په امان! 0
د-خ--ی په ----! د خ___ پ_ ا____ د خ-ا- پ- ا-ا-! --------------- د خدای په امان!
Довиђења! په-مخه-مو-ښه! پ_ م__ م_ ښ__ پ- م-ه م- ښ-! ------------- په مخه مو ښه! 0
پ---خ--مو -ه! پ_ م__ م_ ښ__ پ- م-ه م- ښ-! ------------- په مخه مو ښه!
До ускоро! د -ر-ل-دل---ه ه-له د ژ_ ل____ پ_ ه___ د ژ- ل-د-و پ- ه-ل- ------------------ د ژر لیدلو په هیله 0
d-ž- ly-----a ay-a d ž_ l____ p_ a___ d ž- l-d-o p- a-l- ------------------ d žr lydlo pa ayla

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!