Рјечник

sr Сати   »   lv Pulksteņa laiki

8 [осам]

Сати

Сати

8 [astoņi]

Pulksteņa laiki

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Извините! A--ai-----t- -ū---! A___________ l_____ A-v-i-o-i-t- l-d-u- ------------------- Atvainojiet, lūdzu! 0
Молим Вас, колико је сати? Cik- ----u,----pulksten-s? C___ l_____ i_ p__________ C-k- l-d-u- i- p-l-s-e-i-? -------------------------- Cik, lūdzu, ir pulkstenis? 0
Много хвала! Lie-s p-ldies. L____ p_______ L-e-s p-l-i-s- -------------- Liels paldies. 0
Један је сат. Pul----ni- -r v----. P_________ i_ v_____ P-l-s-e-i- i- v-e-s- -------------------- Pulkstenis ir viens. 0
Два су сата. P--k-t-nis--- d--i. P_________ i_ d____ P-l-s-e-i- i- d-v-. ------------------- Pulkstenis ir divi. 0
Три су сата. P---ste-is--r trīs. P_________ i_ t____ P-l-s-e-i- i- t-ī-. ------------------- Pulkstenis ir trīs. 0
Четири су сата. Pu---te----i- č-tri. P_________ i_ č_____ P-l-s-e-i- i- č-t-i- -------------------- Pulkstenis ir četri. 0
Пет је сати. Pul-ste-i---- p----. P_________ i_ p_____ P-l-s-e-i- i- p-e-i- -------------------- Pulkstenis ir pieci. 0
Шест је сати. Pu-ks-enis-ir--e--. P_________ i_ s____ P-l-s-e-i- i- s-š-. ------------------- Pulkstenis ir seši. 0
Седам је сати. P---st-nis--r-s---i--. P_________ i_ s_______ P-l-s-e-i- i- s-p-i-i- ---------------------- Pulkstenis ir septiņi. 0
Осам је сати. Pu--s-e--s -- a--o-i. P_________ i_ a______ P-l-s-e-i- i- a-t-ņ-. --------------------- Pulkstenis ir astoņi. 0
Девет је сати . Pul--te-i- -- --viņ-. P_________ i_ d______ P-l-s-e-i- i- d-v-ņ-. --------------------- Pulkstenis ir deviņi. 0
Десет је сати. Pu---t--is-ir----mi-. P_________ i_ d______ P-l-s-e-i- i- d-s-i-. --------------------- Pulkstenis ir desmit. 0
Једанаест је сати. P---ste--s i- -i-np-ds-i-. P_________ i_ v___________ P-l-s-e-i- i- v-e-p-d-m-t- -------------------------- Pulkstenis ir vienpadsmit. 0
Дванаест је сати. P--k-t-n---ir-d-v--ds---. P_________ i_ d__________ P-l-s-e-i- i- d-v-a-s-i-. ------------------------- Pulkstenis ir divpadsmit. 0
Једна минута има шездесет секунди. Minū-ē--- se-de-m---se--nd-s. M_____ i_ s________ s________ M-n-t- i- s-š-e-m-t s-k-n-e-. ----------------------------- Minūtē ir sešdesmit sekundes. 0
Један сат има шездесет минута. S-------- se-de-------nūt-s. S_____ i_ s________ m_______ S-u-d- i- s-š-e-m-t m-n-t-s- ---------------------------- Stundā ir sešdesmit minūtes. 0
Један дан има двадесет и четири сата. Di-----tī-ir d-vd-sm-------as -t----s. D________ i_ d________ č_____ s_______ D-e-n-k-ī i- d-v-e-m-t č-t-a- s-u-d-s- -------------------------------------- Diennaktī ir divdesmit četras stundas. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + летонски (1-100) МП3 летонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...