Рјечник

sr Годишња доба и време   »   ha yanayi da yanayi

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [goma sha shida]

yanayi da yanayi

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хауса Игра Више
Ово су годишња доба: W-ɗ-nn---------yana-i: W_______ s_ n_ y______ W-ɗ-n-a- s- n- y-n-y-: ---------------------- Waɗannan su ne yanayi: 0
Пролеће, лето, b----a, -a----, b______ b______ b-z-r-, b-z-r-, --------------- bazara, bazara, 0
jесен и зима. k-ka d- damina. k___ d_ d______ k-k- d- d-m-n-. --------------- kaka da damina. 0
Лето је вруће. L-k--i--za-- ya-a d--zafi. L______ z___ y___ d_ z____ L-k-c-n z-f- y-n- d- z-f-. -------------------------- Lokacin zafi yana da zafi. 0
Лети сија сунце. Ra-a--a ----a-aw--- -o-ac---r--i. R___ n_ h________ a l______ r____ R-n- n- h-s-a-a-a a l-k-c-n r-n-. --------------------------------- Rana na haskakawa a lokacin rani. 0
Лети радо идемо шетати. A ---ac-- -an---u-a--o----f----y--o. A l______ r___ m___ s__ t_____ y____ A l-k-c-n r-n- m-n- s-n t-f-y- y-w-. ------------------------------------ A lokacin rani muna son tafiya yawo. 0
Зима је хладна. Da------a-- sa--i. D_____ y___ s_____ D-m-n- y-y- s-n-i- ------------------ Damina yayi sanyi. 0
Зими пада снег или киша. A--ik-n --nt-r----sa--ƙa-ƙa-- ----o --wa- ----. A c____ h______ d____ ƙ______ c_ k_ r____ s____ A c-k-n h-n-u-u d-s-r ƙ-n-a-a c- k- r-w-n s-m-. ----------------------------------------------- A cikin hunturu dusar ƙanƙara ce ko ruwan sama. 0
Зими радо остајемо код куће. A-----n -u------mu-- --n----- a -i--. A c____ h______ m___ s__ z___ a g____ A c-k-n h-n-u-u m-n- s-n z-m- a g-d-. ------------------------------------- A cikin hunturu muna son zama a gida. 0
Хладно је. Ya-i-sanyi. Y___ s_____ Y-y- s-n-i- ----------- Yayi sanyi. 0
Пада киша. A-a-r--a. A__ r____ A-a r-w-. --------- Ana ruwa. 0
Ветровито је. A-- -ska. A__ i____ A-a i-k-. --------- Ana iska. 0
Топло је. Yana--- -umi. Y___ d_ d____ Y-n- d- d-m-. ------------- Yana da dumi. 0
Сунчано је. A-wa- ----. A____ r____ A-w-i r-n-. ----------- Akwai rana. 0
Ведро је. Y- y- -i-iya. Y_ y_ k______ Y- y- k-l-y-. ------------- Ya yi kiliya. 0
Какво је време данас? Ya-a--ana-i--------? Y___ y______ y__ n__ Y-y- y-n-y-n y-u n-? -------------------- Yaya yanayin yau ne? 0
Данас је хладно. Ya-- -a--i ya-. Y___ s____ y___ Y-y- s-n-i y-u- --------------- Yayi sanyi yau. 0
Данас је топло. Ya-a--- -um---a-. Y___ d_ d___ y___ Y-n- d- d-m- y-u- ----------------- Yana da dumi yau. 0

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...