Рјечник

sr Годишња доба и време   »   sl Letni časi in vreme

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [šestnajst]

Letni časi in vreme

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Ово су годишња доба: T- s----t-i--a--: To so letni časi: T- s- l-t-i č-s-: ----------------- To so letni časi: 0
Пролеће, лето, pomla-- -ole-je, pomlad, poletje, p-m-a-, p-l-t-e- ---------------- pomlad, poletje, 0
jесен и зима. j--en -n-zi--. jesen in zima. j-s-n i- z-m-. -------------- jesen in zima. 0
Лето је вруће. P-l-t---j- -r-č-. Poletje je vroče. P-l-t-e j- v-o-e- ----------------- Poletje je vroče. 0
Лети сија сунце. P-le-i-s-j--s-nc-. Poleti sije sonce. P-l-t- s-j- s-n-e- ------------------ Poleti sije sonce. 0
Лети радо идемо шетати. Po-e-i-se--a-i----e----mo. Poleti se radi sprehajamo. P-l-t- s- r-d- s-r-h-j-m-. -------------------------- Poleti se radi sprehajamo. 0
Зима је хладна. Zi-a -e---z--. Zima je mrzla. Z-m- j- m-z-a- -------------- Zima je mrzla. 0
Зими пада снег или киша. Po-im- sn-ž--al--de-u--. Pozimi sneži ali dežuje. P-z-m- s-e-i a-i d-ž-j-. ------------------------ Pozimi sneži ali dežuje. 0
Зими радо остајемо код куће. Pozim---a-i -staja-o---m-. Pozimi radi ostajamo doma. P-z-m- r-d- o-t-j-m- d-m-. -------------------------- Pozimi radi ostajamo doma. 0
Хладно је. M---- --. Mrzlo je. M-z-o j-. --------- Mrzlo je. 0
Пада киша. D----e. Dežuje. D-ž-j-. ------- Dežuje. 0
Ветровито је. V--rov-o---. Vetrovno je. V-t-o-n- j-. ------------ Vetrovno je. 0
Топло је. Topl---e. Toplo je. T-p-o j-. --------- Toplo je. 0
Сунчано је. So---o-je. Sončno je. S-n-n- j-. ---------- Sončno je. 0
Ведро је. Jasno --. Jasno je. J-s-o j-. --------- Jasno je. 0
Какво је време данас? Ka-š-o-je da-es -r-me? Kakšno je danes vreme? K-k-n- j- d-n-s v-e-e- ---------------------- Kakšno je danes vreme? 0
Данас је хладно. Da-e- j--mr-l-. Danes je mrzlo. D-n-s j- m-z-o- --------------- Danes je mrzlo. 0
Данас је топло. D--e- j--t-pl-. Danes je toplo. D-n-s j- t-p-o- --------------- Danes je toplo. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...