Рјечник

sr Годишња доба и време   »   sl Letni časi in vreme

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [šestnajst]

Letni časi in vreme

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Ово су годишња доба: T--s----tni --s-: T_ s_ l____ č____ T- s- l-t-i č-s-: ----------------- To so letni časi: 0
Пролеће, лето, po---d,-p-le--e, p______ p_______ p-m-a-, p-l-t-e- ---------------- pomlad, poletje, 0
jесен и зима. j-s-n -n z---. j____ i_ z____ j-s-n i- z-m-. -------------- jesen in zima. 0
Лето је вруће. Po-etj- je v-o-e. P______ j_ v_____ P-l-t-e j- v-o-e- ----------------- Poletje je vroče. 0
Лети сија сунце. Po-e---s--- --nce. P_____ s___ s_____ P-l-t- s-j- s-n-e- ------------------ Poleti sije sonce. 0
Лети радо идемо шетати. P-le-- s- ---i -p----j-m-. P_____ s_ r___ s__________ P-l-t- s- r-d- s-r-h-j-m-. -------------------------- Poleti se radi sprehajamo. 0
Зима је хладна. Zi-a -- m----. Z___ j_ m_____ Z-m- j- m-z-a- -------------- Zima je mrzla. 0
Зими пада снег или киша. P-zim- -n----a-i d-žu--. P_____ s____ a__ d______ P-z-m- s-e-i a-i d-ž-j-. ------------------------ Pozimi sneži ali dežuje. 0
Зими радо остајемо код куће. P-zi-- --di -s-a---o ----. P_____ r___ o_______ d____ P-z-m- r-d- o-t-j-m- d-m-. -------------------------- Pozimi radi ostajamo doma. 0
Хладно је. Mr--o-je. M____ j__ M-z-o j-. --------- Mrzlo je. 0
Пада киша. De-uje. D______ D-ž-j-. ------- Dežuje. 0
Ветровито је. Vet-ov---j-. V_______ j__ V-t-o-n- j-. ------------ Vetrovno je. 0
Топло је. To-lo--e. T____ j__ T-p-o j-. --------- Toplo je. 0
Сунчано је. S----o -e. S_____ j__ S-n-n- j-. ---------- Sončno je. 0
Ведро је. Jasn--je. J____ j__ J-s-o j-. --------- Jasno je. 0
Какво је време данас? Ka---o--e---nes-vr-m-? K_____ j_ d____ v_____ K-k-n- j- d-n-s v-e-e- ---------------------- Kakšno je danes vreme? 0
Данас је хладно. D-n-s--- -----. D____ j_ m_____ D-n-s j- m-z-o- --------------- Danes je mrzlo. 0
Данас је топло. D-ne- je ---l-. D____ j_ t_____ D-n-s j- t-p-o- --------------- Danes je toplo. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + словеначки (1-100) МП3 словеначки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...