Рјечник

sr Ћаскање 1   »   af Geselsies 1

20 [двадесет]

Ћаскање 1

Ћаскање 1

20 [twintig]

Geselsies 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
Раскомотите се! Ma-k -o----f gema--i-! M___ j______ g________ M-a- j-u-e-f g-m-k-i-! ---------------------- Maak jouself gemaklik! 0
Осећајте се као код куће! Ma-k--o--e-- tu--! M___ j______ t____ M-a- j-u-e-f t-i-! ------------------ Maak jouself tuis! 0
Шта желите попити? W-t-w------r---? W__ w__ u d_____ W-t w-l u d-i-k- ---------------- Wat wil u drink? 0
Волите ли музику? H---u -a--mu-i--? H__ u v__ m______ H-u u v-n m-s-e-? ----------------- Hou u van musiek? 0
Ја волим класичну музику. Ek-----v-- k-ass-e-e-musiek. E_ h__ v__ k________ m______ E- h-u v-n k-a-s-e-e m-s-e-. ---------------------------- Ek hou van klassieke musiek. 0
Овде су моји ЦД-ови. H-e- is-----Ds. H___ i_ m_ C___ H-e- i- m- C-s- --------------- Hier is my CDs. 0
Свирате ли неки инструмент? Sp--- u-’n -u-i-- -n-tr-men-? S____ u ’_ m_____ i__________ S-e-l u ’- m-s-e- i-s-r-m-n-? ----------------------------- Speel u ’n musiek instrument? 0
Овде је моја гитара. Hier is--y-ki-aa-. H___ i_ m_ k______ H-e- i- m- k-t-a-. ------------------ Hier is my kitaar. 0
Певате ли радо? S--g u g-aa-? S___ u g_____ S-n- u g-a-g- ------------- Sing u graag? 0
Имате ли деце? H-----kin---s? H__ u k_______ H-t u k-n-e-s- -------------- Het u kinders? 0
Имате ли пса? He- u-’- ho-d? H__ u ’_ h____ H-t u ’- h-n-? -------------- Het u ’n hond? 0
Имате ли мачку? Het u--n ---? H__ u ’_ k___ H-t u ’- k-t- ------------- Het u ’n kat? 0
Овде су моје књиге. Hi-r-is-m---o---. H___ i_ m_ b_____ H-e- i- m- b-e-e- ----------------- Hier is my boeke. 0
Управо читам ову књигу. Ek --e- op d-e o---lik -i-r----b---. E_ l___ o_ d__ o______ h______ b____ E- l-e- o- d-e o-m-l-k h-e-d-e b-e-. ------------------------------------ Ek lees op die oomblik hierdie boek. 0
Шта радо читате? W-t-lee- - ---ag? W__ l___ u g_____ W-t l-e- u g-a-g- ----------------- Wat lees u graag? 0
Идете ли радо на концерт? G--- - gr-a-----kon---t- t-e? G___ u g____ n_ k_______ t___ G-a- u g-a-g n- k-n-e-t- t-e- ----------------------------- Gaan u graag na konserte toe? 0
Идете ли радо у позориште? Gaan u--ra-g-t-ater t--? G___ u g____ t_____ t___ G-a- u g-a-g t-a-e- t-e- ------------------------ Gaan u graag teater toe? 0
Идете ли радо у оперу? G-an u g--ag----r- t--? G___ u g____ o____ t___ G-a- u g-a-g o-e-a t-e- ----------------------- Gaan u graag opera toe? 0

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!
Да ли си знао?
Италијански спада у романске језике. То значи да се развио из латинског. Италијански је матерњи језик за око 70 милиона људи. Већина њих живи у Италији. Али италијански се разуме и у Словенији и Хрватској. Колонијалном политиком језик се пре проширио до Африке. У Либији, Сомалији и Еритреји и данас пуно старијих људи разуме италијански. И бројни исељеници доносе овај језик у нову домовину. Пр свега у Јужној Америци има пуно заједница које говоре италијански. Тамо се често италијански помешао са шпанским па су се створили нови језици. Посебност италијанског је пуно различитих дијалеката. Неки научници говоре при томе чак о посебним језицима. Правопис италијанског није тежак, он се ослања на изговор. За многе је италијански најлепши језик на свету! Можда и зато што је то језик музике, дизајна и кулинарства?