Рјечник

sr У хотелу – долазак   »   uz Mehmonxonada - kelish

27 [двадесет и седам]

У хотелу – долазак

У хотелу – долазак

27 [yigirma yetti]

Mehmonxonada - kelish

Изаберите како желите да видите превод:   
српски узбечки Игра Више
Имате ли слободну собу? S-z-a----- -o-a -orm-? S____ b___ x___ b_____ S-z-a b-s- x-n- b-r-i- ---------------------- Sizda bosh xona bormi? 0
Резервисао / Резервисала сам једну собу. Men----- b--d---ldim. M__ x___ b___ q______ M-n x-n- b-n- q-l-i-. --------------------- Men xona band qildim. 0
Моје име је Милер. Meni-g-i---- M--lle-. M_____ i____ M_______ M-n-n- i-m-m M-u-l-r- --------------------- Mening ismim Myuller. 0
Требам једнокреветну собу. M---- -i-t--x-na -er-k M____ b____ x___ k____ M-n-a b-t-a x-n- k-r-k ---------------------- Menga bitta xona kerak 0
Требам двокреветну собу. Men-- i-k- -i-hil---xo-- --r-k M____ i___ k_______ x___ k____ M-n-a i-k- k-s-i-i- x-n- k-r-k ------------------------------ Menga ikki kishilik xona kerak 0
Колико кошта соба за једну ноћ? B---kech---chu--xo----an-ha -urad-? B__ k____ u____ x___ q_____ t______ B-r k-c-a u-h-n x-n- q-n-h- t-r-d-? ----------------------------------- Bir kecha uchun xona qancha turadi? 0
Хтео / хтела бих једну собу са купатилом. Me------om-i -o---i x-hla-m-n. M__ h_______ x_____ x_________ M-n h-m-o-l- x-n-n- x-h-a-m-n- ------------------------------ Men hammomli xonani xohlayman. 0
Хтео / хтела бих једну собу са тушем. M-n -us---on--ig- eg------da -o--a-------ima-. M__ d___ x_______ e__ x_____ j________________ M-n d-s- x-n-s-g- e-a x-n-d- j-y-a-h-o-c-i-a-. ---------------------------------------------- Men dush xonasiga ega xonada joylashmoqchiman. 0
Могу ли видети собу? X-n-----oris-im -u--i-m-? X_____ k_______ m________ X-n-n- k-r-s-i- m-m-i-m-? ------------------------- Xonani korishim mumkinmi? 0
Има ли овде гаража? Bu--e--- -a--j---r-i? B_ y____ g____ b_____ B- y-r-a g-r-j b-r-i- --------------------- Bu yerda garaj bormi? 0
Има ли овде сеф? Bu--e-da s--- bormi? B_ y____ s___ b_____ B- y-r-a s-y- b-r-i- -------------------- Bu yerda seyf bormi? 0
Има ли овде факс? B- ye--- f-----o--i? B_ y____ f___ b_____ B- y-r-a f-k- b-r-i- -------------------- Bu yerda faks bormi? 0
Добро, узећу собу. Y------ me- --na-i o-a---. Y______ m__ x_____ o______ Y-x-h-, m-n x-n-n- o-a-a-. -------------------------- Yaxshi, men xonani olaman. 0
Овде су кључеви. Man--kali-l--. M___ k________ M-n- k-l-t-a-. -------------- Mana kalitlar. 0
Овде је мој пртљаг. M--a ---ing yu-i-. M___ m_____ y_____ M-n- m-n-n- y-k-m- ------------------ Mana mening yukim. 0
У колико часова је доручак? N-n--h-a--o-t ne---d-? N_______ s___ n_______ N-n-s-t- s-a- n-c-a-a- ---------------------- Nonushta soat nechada? 0
У колико часова је ручак? Tushl-k-s-a----chad-? T______ s___ n_______ T-s-l-k s-a- n-c-a-a- --------------------- Tushlik soat nechada? 0
У колико часова је вечера? Kec----ov--t-s------c-a-a? K_____ o____ s___ n_______ K-c-k- o-q-t s-a- n-c-a-a- -------------------------- Kechki ovqat soat nechada? 0

Паузе су важне за успешно учење

Они који желе да имају успеха у учењу, треба да чешће праве паузу. До овога су дошле најновије научне студије. Научници су испитивали фазе процеса учења. При том су симулирали различите ситуације учења. Информацију најбоље апсорбујемо у малим деловима. Ово нам каже да не би требало да одједном много учимо. Између наставних јединица увек треба да се кратко одморимо. Успех у учењу такође зависи од биохемијских процеса. Ради се о биохемијским процесима у мозгу. Они одређују оптимални темпо учења. Док учимо нешто ново, у мозгу се излучују извесни ензими. Они утичу на активност наших можданих ћелија. У том процесу посебну улогу имају два одређена ензима Они се излучују када се савлађују нови садржаји. Но, они се не излучују једновремено. Њихово дејство се развија са извесним временским размаком. Најбоље резултате у учењу постижемо када су оба ензима присутна. Уколико се чешће одмарамо, успех се увећава. Зато има смисла варирати дужину трајања појединих фаза учења. Дужина одмора такође треба да варира. Оптимално је правити две паузе, не дуже од десет минута. После тога, једну паузу од пет минута. Онда треба да се одморимо барем пола сата. Током ових пауза наш мозак боље памти нове садржаје. Док се одмарате, треба да напустите радно место. Добра идеја је и да се у паузама крећете. Према томе: кад учите, прошетајте! При том немојте имати грижу савести - ви и даље учите!
Да ли си знао?
Литвански спада у балтичке језике. Говори га више од 3 милиона људи. Они живе у Литванији, Белорусији и Пољској. Литвански је у ближем сродству само с латвијским. Иако је Литванија заиста мала земља, језик се дијели на пуно дијалеката. Литвански користи латинична слова, али има и неколико посебних знакова. Типична црта овог језика је пуно дуплих вокала. А такође има више варијаната вокала као на пример кратки, дуги и назални. Изговор литванског није тежак. Пуно тежи је нагласак јер је флексибилан. То значи да се он оријентиše према граматичком облику слова. Занимљиво је да је литвански веома архаичан језик. Сматра се да је то језик који се најмање удаљио од родитељског језика. То значи да још увек веома личи првом индоевропском језику. Ко жели да зан како су наши преци говорили, треба да учи литвански…