Рјечник

sr У ресторану 1   »   ro La restaurant 1

29 [двадесет и девет]

У ресторану 1

У ресторану 1

29 [douăzeci şi nouă]

La restaurant 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Да ли је сто слободан? E--e liberă ----? E___ l_____ m____ E-t- l-b-r- m-s-? ----------------- Este liberă masa? 0
Молим Вас, хтео / хтела бих јеловник. Î-----uc-ţi v--r-g--n -eniu. Î__ a______ v_ r__ u_ m_____ Î-i a-u-e-i v- r-g u- m-n-u- ---------------------------- Îmi aduceţi vă rog un meniu. 0
Шта можете препоручити? Ce---i -u-eţ- re---a-da? C_ î__ p_____ r_________ C- î-i p-t-ţ- r-c-m-n-a- ------------------------ Ce îmi puteţi recomanda? 0
Радо бих пиво. A--d--- o -ere. A_ d___ o b____ A- d-r- o b-r-. --------------- Aş dori o bere. 0
Радо бих минералну воду. Aş-d-------pă m-----lă. A_ d___ o a__ m________ A- d-r- o a-ă m-n-r-l-. ----------------------- Aş dori o apă minerală. 0
Радо бих сок од поморанџе. A- ---i--- s---d----rt-cal-. A_ d___ u_ s__ d_ p_________ A- d-r- u- s-c d- p-r-o-a-e- ---------------------------- Aş dori un suc de portocale. 0
Радо бих кафу. Aş---ri-o--afe-. A_ d___ o c_____ A- d-r- o c-f-a- ---------------- Aş dori o cafea. 0
Радо бих кафу са млеком. A--d--i---ca-ea -u--apte. A_ d___ o c____ c_ l_____ A- d-r- o c-f-a c- l-p-e- ------------------------- Aş dori o cafea cu lapte. 0
Са шећером, молим. C--z---r, v- ---. C_ z_____ v_ r___ C- z-h-r- v- r-g- ----------------- Cu zahăr, vă rog. 0
Хтео / хтела бих чај. Do-e-- -- c-a-. D_____ u_ c____ D-r-s- u- c-a-. --------------- Doresc un ceai. 0
Хтео / хтела бих чај са лимуном. Doresc -n-ce-i-cu-lăm-i-. D_____ u_ c___ c_ l______ D-r-s- u- c-a- c- l-m-i-. ------------------------- Doresc un ceai cu lămâie. 0
Хтео / хтела бих чај са млеком. D---s--un-c--i-cu-l--te. D_____ u_ c___ c_ l_____ D-r-s- u- c-a- c- l-p-e- ------------------------ Doresc un ceai cu lapte. 0
Имате ли цигарете? Ave-- ţigă-i? A____ ţ______ A-e-i ţ-g-r-? ------------- Aveţi ţigări? 0
Имате ли пепељару? Av-ţ- - -crum-er-? A____ o s_________ A-e-i o s-r-m-e-ă- ------------------ Aveţi o scrumieră? 0
Имате ли ватре? A--ţ--f--? A____ f___ A-e-i f-c- ---------- Aveţi foc? 0
Недостаје ми виљушка. Î-- -ip----e o fu-cu----. Î__ l_______ o f_________ Î-i l-p-e-t- o f-r-u-i-ă- ------------------------- Îmi lipseşte o furculiţă. 0
Недостаје ми нож. Î-- --p-e-te -n c-ţ-t. Î__ l_______ u_ c_____ Î-i l-p-e-t- u- c-ţ-t- ---------------------- Îmi lipseşte un cuţit. 0
Недостаје ми кашика. Îm- ---s---- - ----u-ă. Î__ l_______ o l_______ Î-i l-p-e-t- o l-n-u-ă- ----------------------- Îmi lipseşte o lingură. 0

Граматика спречава лажи!

Сваки језик има посебне одлике. Неки језици имају карактеристике које су јединствене. У такве језике спада трио. Трио је језик којим се споразумевају урођеници у Јужној Америци. Око 2.000 људи из Бразила и Суринама говоре овим језиком. То што трио чини особитим је његова граматика. Зато што оне који се њиме служе приморава да увек говоре истину. Ово се може захвалити такозваном фрустративном завршетку. То је наставак којим завршава сваки глагол. Он нам показује до које мере је реченица истинита. Ево једноставног примера како ово функционише. Узмимо реченицу Дете је отишло у школу. У језику трио се глагол мора завршити на одређени начин. Захваљујући том завршетку види се да ли смо дете лично видели како је отишло у школу. Особа такође може казати да је чула да је дете отишло у школу. Или може уз помоћ извесног завршетка тог истог глагола изразити да зна да је у питању лаж. Значи, онај ко се овим језиком служи мора се у тренутку говора обавезати. Односно, он мора другима саопштити у коликој мери је његов исказ истинит. Захваљујући томе, он ништа не може прећутати или улепшати. Уколико онај који говори трио изостави овај завршетак, сматраће га лажовом. Званични језик Суринама је холандски. Превођење са холандског на трио је врло проблематично. Ово стога што је већина језика много мање прецизна. Тиме се омогућују нејасноће око изговореног. Зато преводиоци не воде увек рачуна о томе да се обавежу. Ово отежава комуникацију са људима који говоре трио. Можда овај фрустратив не би био лош и у другим језицима?! И не само у језику политике...
Да ли си знао?
Македонски је матерњи језик око 2 милиона људи. Спада у јужнословенске језике. Највише је сродан с бугарским. Говорници ова два језика могу без проблема разговарати једни с другима. У писаном облику ова два језика се више међусобно разликују. У Македонији је одувек живело пуно различитих народности. То се, наравно, одразило и на језик земље. На језик је утицало пуно других језика. Суседна Србија је током дугих година оставила посебно снажан печат на македонски језик. Лексички фонд садржи пуно појмова из руског, турског и енглеског. Једна тако велика језичка разноликост не постоји у пуно земаља. Зато је македонском требало дуго времена да га се призна као посебан језик. И македонска књижевност је из овог разлога пуно трпела. У међувремену се македонски етаблирао као стандардни језик. Па је стога важан део македонског идентитета.