Я х-чу-к-ит---до М--р-да.
Я х___ к_____ д_ М_______
Я х-ч- к-и-о- д- М-д-и-а-
-------------------------
Я хочу квиток до Мадрида. 0 YA k-o----kv-to- do Madr--a.Y_ k_____ k_____ d_ M_______Y- k-o-h- k-y-o- d- M-d-y-a-----------------------------YA khochu kvytok do Madryda.
К--и----я- ----ува- - М--к--?
К___ п____ п_______ в М______
К-л- п-т-г п-и-у-а- в М-с-в-?
-----------------------------
Коли потяг прибуває в Москву? 0 Koly---t-a--p-y--vay----Moskv-?K___ p_____ p________ v M______K-l- p-t-a- p-y-u-a-e v M-s-v-?-------------------------------Koly potyah prybuvaye v Moskvu?
К-л- --тяг--риб-----в---с-ерд-м?
К___ п____ п_______ в А_________
К-л- п-т-г п-и-у-а- в А-с-е-д-м-
--------------------------------
Коли потяг прибуває в Амстердам? 0 Kol- p-t-a- -r---va-e-v ---t----m?K___ p_____ p________ v A_________K-l- p-t-a- p-y-u-a-e v A-s-e-d-m-----------------------------------Koly potyah prybuvaye v Amsterdam?
Чи ---п-----й-----н - -о--з-?
Ч_ є с_______ в____ у п______
Ч- є с-а-ь-и- в-г-н у п-т-з-?
-----------------------------
Чи є спальний вагон у потязі? 0 C-y-y---pal--yy̆ -aho- u-p-tya-i?C__ y_ s_______ v____ u p_______C-y y- s-a-ʹ-y-̆ v-h-n u p-t-a-i----------------------------------Chy ye spalʹnyy̆ vahon u potyazi?
Хтео / хтела бих само вожњу у једном правцу до Брисела.
Я------кв-ток-в один б-к-д---рю-----.
Я х___ к_____ в о___ б__ д_ Б________
Я х-ч- к-и-о- в о-и- б-к д- Б-ю-с-л-.
-------------------------------------
Я хочу квиток в один бік до Брюсселя. 0 YA k--c---kvytok---od-----k ---Br--sselya.Y_ k_____ k_____ v o___ b__ d_ B__________Y- k-o-h- k-y-o- v o-y- b-k d- B-y-s-e-y-.------------------------------------------YA khochu kvytok v odyn bik do Bryusselya.
Више језика
Кликните на заставу!
Хтео / хтела бих само вожњу у једном правцу до Брисела.
Я хотел бы / хотела бы обратный билет из Копенгагена.
Колико кошта место у колима за спавање?
С-------к-шт-- м---е---с-а--н-м--ваг---?
С______ к_____ м____ в с________ в______
С-і-ь-и к-ш-у- м-с-е в с-а-ь-о-у в-г-н-?
----------------------------------------
Скільки коштує місце в спальному вагоні? 0 Skilʹ-y k--h-u-----s----v----lʹ--m- v--oni?S______ k_______ m_____ v s________ v______S-i-ʹ-y k-s-t-y- m-s-s- v s-a-ʹ-o-u v-h-n-?-------------------------------------------Skilʹky koshtuye mistse v spalʹnomu vahoni?
Свет у којем живимо мења се из дана у дан.
Зато ни језик којим говоримо не може увек остати исти.
Он се развија заједно са нама и зато поседује динамику.
Овакве промене утичу на све области језика.
До промене о којој говоримо може доћи у разним аспектима језика.
Фонолошке промене утичу на звуковни систем језика.
Са семантичким променама се мења и значење речи.
Лексичке промене подразумевају промене у речнику.
Промене у граматици мењају граматичку структуру језика.
Разлози лингвистичког мењања су различити.
Често су узроци економске природе.
Говорници или писци желе да уштеде време или труд.
Уколико је ово случај, они поједностављују говор.
Иновације такође могу довести до промена у језику.
Ово је случај када се ради о новим изумима.
Потребно им је име па се морају измислити нове речи.
Лингвистичке промене се углавном не планирају.
У питању је природан процес до којег често долази аутоматски.
Но, говорници врло често могу и намерно мењати свој језик.
То чине када желе да постигну известан ефекат.
Утицај страних језика такође може довести до лингвистичких промена.
Ово је посебно видљиво у време глобализације.
Енглески језик у највећој мери утиче на друге језике.
Скоро у сваком језику наилазимо на енглеске речи.
Те речи називамо англицизмима.
Језичке промене су предмет критике и бојазни још од старих времена.
Истовремено су језичке промене и позитиван знак.
Оне нам показују да језик живи - баш као и ми!
Да ли си знао?
Перзијски језик спада у иранске језике.
Првенствено се говори у Ирану, Афганистану и у Таџикистану.
Али и у другим земљама је то важан језик.
Ту се убрајају Узбекистан, Туркменистан, Бахреин, Ирак и Индија.
За око 70 милиона људи перзијски је матерњи језик.
Њима се придружује још 50 милиона људи који владају перзијским као другим језиком.
У зависности од регије користе се различити дијалекти.
У Ирану техерански дијалект се сматра разговорним стандардним језиком.
Поред тога се мора још научити и службени перзијски као књижевни језик.
Перзијски систем знакова је варијанта арапске абецеде.
Персијски не познаје граматички члан.
Такође нема ни граматичког рода.
Некад је перзијски био најважнија лингуа франка оријента.
Ко учи перзијски, врло брзо открива фасцинантну културу.
А перзијска култура спада у најзначајније на свету...