Рјечник

sr Разгледање града   »   fa ‫بازدید از شهر‬

42 [четрдесет и два]

Разгледање града

Разгледање града

‫42 [چهل و دو]‬

42 [che-hel-o-do]

‫بازدید از شهر‬

[bâzdid az shahr]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски персијски Игра Више
Да ли je пијаца отворена недељом? ‫ب-زا- ----ب-‌-ا --ز-ا-ت؟‬ ‫بازار یکشنبه-ها باز است؟‬ ‫-ا-ا- ی-ش-ب-‌-ا ب-ز ا-ت-‬ -------------------------- ‫بازار یکشنبه‌ها باز است؟‬ 0
b-----ye--s--nb---â---z-ast? bâzâr yek-shanbe-hâ bâz ast? b-z-r y-k-s-a-b---â b-z a-t- ---------------------------- bâzâr yek-shanbe-hâ bâz ast?
Да ли је сајам отворен понедељком? ‫--ای-گا----شنبه----ب---ا---‬ ‫نمایشگاه دوشنبه-ها باز است؟‬ ‫-م-ی-گ-ه د-ش-ب-‌-ا ب-ز ا-ت-‬ ----------------------------- ‫نمایشگاه دوشنبه‌ها باز است؟‬ 0
nam-y--h-â- do-sh------- --z ast? namâyeshgâh do-shanbe-hâ bâz ast? n-m-y-s-g-h d---h-n-e-h- b-z a-t- --------------------------------- namâyeshgâh do-shanbe-hâ bâz ast?
Да ли је изложба отворена уторком? ‫ن-ای---- (--لر-)--- ش----ه---------؟‬ ‫نمایشگاه (گالری) سه شنبه-ها باز است؟‬ ‫-م-ی-گ-ه (-ا-ر-) س- ش-ب-‌-ا ب-ز ا-ت-‬ -------------------------------------- ‫نمایشگاه (گالری) سه شنبه‌ها باز است؟‬ 0
n-mâye---â- (----ry) -e-sh-nb--h- -âz ---? namâyeshgâh (gâlery) se-shanbe-hâ bâz ast? n-m-y-s-g-h (-â-e-y- s---h-n-e-h- b-z a-t- ------------------------------------------ namâyeshgâh (gâlery) se-shanbe-hâ bâz ast?
Да ли је зоолошки врт отворен средом? ‫ب-----ش -ه----ن-ه‌----از-ا-ت؟‬ ‫باغ وحش چهار شنبه-ها باز است؟‬ ‫-ا- و-ش چ-ا- ش-ب-‌-ا ب-ز ا-ت-‬ ------------------------------- ‫باغ وحش چهار شنبه‌ها باز است؟‬ 0
bâgh--vah-s--c-----r-s----e--- -âz a-t? bâghe vah-sh cha-hâr-shanbe-hâ bâz ast? b-g-e v-h-s- c-a-h-r-s-a-b---â b-z a-t- --------------------------------------- bâghe vah-sh cha-hâr-shanbe-hâ bâz ast?
Да ли је музеј отворен четвртком? ‫-و-ه پنج -نبه‌-ا ب-ز-است؟‬ ‫موزه پنج شنبه-ها باز است؟‬ ‫-و-ه پ-ج ش-ب-‌-ا ب-ز ا-ت-‬ --------------------------- ‫موزه پنج شنبه‌ها باز است؟‬ 0
muze--a-----anb---â -â- as-? muze panj-shanbe-hâ bâz ast? m-z- p-n---h-n-e-h- b-z a-t- ---------------------------- muze panj-shanbe-hâ bâz ast?
Да ли је галерија отворена петком? ‫گال---ج-عه------ز-اس--‬ ‫گالری جمعه-ها باز است؟‬ ‫-ا-ر- ج-ع-‌-ا ب-ز ا-ت-‬ ------------------------ ‫گالری جمعه‌ها باز است؟‬ 0
g--er------e--â-----a--? gâlery jom-e-hâ bâz ast? g-l-r- j-m-e-h- b-z a-t- ------------------------ gâlery jom-e-hâ bâz ast?
Да ли се сме фотографисати? ‫عک- گ-ف-- --از -س--‬ ‫عکس گرفتن مجاز است؟‬ ‫-ک- گ-ف-ن م-ا- ا-ت-‬ --------------------- ‫عکس گرفتن مجاز است؟‬ 0
a-- g----ta- m-j-- -st? aks gereftan mojâz ast? a-s g-r-f-a- m-j-z a-t- ----------------------- aks gereftan mojâz ast?
Мора ли се платити улаз? ‫-ا-د ورو-- -ا--‬ ‫باید ورودی داد؟‬ ‫-ا-د و-و-ی د-د-‬ ----------------- ‫باید ورودی داد؟‬ 0
b---d v-ru-- dâ-? bâyad vorudi dâd? b-y-d v-r-d- d-d- ----------------- bâyad vorudi dâd?
Колико кошта улаз? ‫-لی- و-و------ -ست-‬ ‫بلیط ورودی چند است؟‬ ‫-ل-ط و-و-ی چ-د ا-ت-‬ --------------------- ‫بلیط ورودی چند است؟‬ 0
be--t--v-r--i -ha-----t? belite vorudi chand ast? b-l-t- v-r-d- c-a-d a-t- ------------------------ belite vorudi chand ast?
Има ли попуст за групе? ‫--ا --ا- گر---ا ----- ---د---؟‬ ‫آیا برای گروهها تخفیف می-دهند؟‬ ‫-ی- ب-ا- گ-و-ه- ت-ف-ف م-‌-ه-د-‬ -------------------------------- ‫آیا برای گروهها تخفیف می‌دهند؟‬ 0
t-kh-i---arây---o-u- v-jud-dâ-a-? takhfif barâye goruh vojud dârad? t-k-f-f b-r-y- g-r-h v-j-d d-r-d- --------------------------------- takhfif barâye goruh vojud dârad?
Има ли попуст за децу? ‫آ----ر-ی--چه--- -خ-یف می---ن--‬ ‫آیا برای بچه-ها تخفیف می-دهند؟‬ ‫-ی- ب-ا- ب-ه-ه- ت-ف-ف م-‌-ه-د-‬ -------------------------------- ‫آیا برای بچه‌ها تخفیف می‌دهند؟‬ 0
ta---if ba--ye----h--h--v--u- d-ra-? takhfif barâye bache-hâ vojud dârad? t-k-f-f b-r-y- b-c-e-h- v-j-d d-r-d- ------------------------------------ takhfif barâye bache-hâ vojud dârad?
Има ли попуст за студенте? ‫آی- ب---ان--وها -خفی- م----ند؟‬ ‫آیا به دانشجوها تخفیف می-دهند؟‬ ‫-ی- ب- د-ن-ج-ه- ت-ف-ف م-‌-ه-د-‬ -------------------------------- ‫آیا به دانشجوها تخفیف می‌دهند؟‬ 0
t--hf-- ------ -ân---j---ân-vojud--ârad? takhfif barâye dâneshju-yân vojud dârad? t-k-f-f b-r-y- d-n-s-j---â- v-j-d d-r-d- ---------------------------------------- takhfif barâye dâneshju-yân vojud dârad?
Каква је то зграда? ‫ای- چ- ج-- ----مانی ا--؟‬ ‫این چه جور ساختمانی است؟‬ ‫-ی- چ- ج-ر س-خ-م-ن- ا-ت-‬ -------------------------- ‫این چه جور ساختمانی است؟‬ 0
in---- -â-ht-mân--ast? in che sâkhtemâni ast? i- c-e s-k-t-m-n- a-t- ---------------------- in che sâkhtemâni ast?
Колико је стара та зграда? ‫ق--- ای---نا -قد--ا---‬ ‫قدمت این بنا چقدر است؟‬ ‫-د-ت ا-ن ب-ا چ-د- ا-ت-‬ ------------------------ ‫قدمت این بنا چقدر است؟‬ 0
ghe-------âk---mâ--c-e--a-r ---? ghedmate sâkhtemân cheghadr ast? g-e-m-t- s-k-t-m-n c-e-h-d- a-t- -------------------------------- ghedmate sâkhtemân cheghadr ast?
Тко је саградио ту зграду? ‫---ای- -اخ-م-- ر- -نا-ک--- -س----اخ-ه ا---؟‬ ‫کی این ساختمان را بنا کرده است (ساخته است)؟‬ ‫-ی ا-ن س-خ-م-ن ر- ب-ا ک-د- ا-ت (-ا-ت- ا-ت-؟- --------------------------------------------- ‫کی این ساختمان را بنا کرده است (ساخته است)؟‬ 0
c---kas- -â--tem-n r--b-n- kar-e --t--s-kh-------? che kasi sâkhtemân râ banâ karde ast (sâkhte ast)? c-e k-s- s-k-t-m-n r- b-n- k-r-e a-t (-â-h-e a-t-? -------------------------------------------------- che kasi sâkhtemân râ banâ karde ast (sâkhte ast)?
Ја се интересујем за архитектуру. ‫م--به م-م-ری--لا---م-د--‬ ‫من به معماری علاقه مندم.‬ ‫-ن ب- م-م-ر- ع-ا-ه م-د-.- -------------------------- ‫من به معماری علاقه مندم.‬ 0
ma- be me----r--alâ--e-an-a-. man be me-emâri alâghemandam. m-n b- m---m-r- a-â-h-m-n-a-. ----------------------------- man be me-emâri alâghemandam.
Ја се интересујем за уметност. ‫م--علا-ه-من---ه -ن- --تم-‬ ‫من علاقه مند به هنر هستم.‬ ‫-ن ع-ا-ه م-د ب- ه-ر ه-ت-.- --------------------------- ‫من علاقه مند به هنر هستم.‬ 0
man -lâg--m--d -e --n-- --sta-. man alâghemand be honar hastam. m-n a-â-h-m-n- b- h-n-r h-s-a-. ------------------------------- man alâghemand be honar hastam.
Ја се интересујем за сликарство. ‫-- -لاقه -ند -- --اشی--ستم.‬ ‫من علاقه مند به نقاشی هستم.‬ ‫-ن ع-ا-ه م-د ب- ن-ا-ی ه-ت-.- ----------------------------- ‫من علاقه مند به نقاشی هستم.‬ 0
man-alâg--m--d-b----g-â--i -a-t-m. man alâghemand be naghâshi hastam. m-n a-â-h-m-n- b- n-g-â-h- h-s-a-. ---------------------------------- man alâghemand be naghâshi hastam.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Брзи језици, спори језици

У свету постоји преко 6.000 језика. Сви они имају исту функцију. Језици нам помажу да разменимо информације. Ово се у сваком језику дешава на различит начин. Зато што се сваки језик понаша у складу са сопственим правилима. Они се такође разликују и према брзини којом се говоре. Ово је доказано разним лингвистичким студијама. Неколико краћих текстова било је преведено на различите језике. Потом су текстови гласно читани - свако је наглас читао текст на свом матерњем језику. Резултат је био јасан. Јапански и шпански су најбржи језици. У овим језицима, у секунду се изговори осам слогова. Кинези говоре далеко спорије. Само пет слогова у секунду. Брзина говора зависи од комплексности слогова. Уколико су слогови комплексни, говорење траје дуже. Немачки слог, на пример, садржи три звука. Зато се говори релативно споро. Брзо говорење уопште не значи да има много тога да се саопшти. Баш напротив! У слоговима који се брзо изговарају садржано је врло мало информацијa. Иако Јапанци говоре брзо, они саопштавају врло мало садржаја. Супротно томе, “спори” кинески каже много са само неколико речи. Енглески слогови такође садрже много информација. У целој тој ствари је најинтересантније да су испитивани језици подједнако ефикасни! Ово значи да онај који спорије говори, саопштава више. Ономе ко говори брзо потребан је већи број речи. Ипак, на крају крајева, сви они стигну скоро истовремено на циљ.
Да ли си знао?
Словенски спада у јужнословенске језике. То је матерњи језик око 2 милиона људи. Они живе у Словенији, Хрватској, Србији, Аустрији, Италији и Мађарској. Доста је сличан чешком и словачком. Али велики је утицај и српскохрватског. Иако је Словенија мала земља, тамо има доста различитих дијалеката. Разлог томе је што је на том говорном подручју било мноштво историјских догађаја. То се види по лексичком фонду који садржи пуно израза из страних језика. Словенски користи латинична слова. Граматика познаје шест падежа и три рода. У изговору постоје два службена гласовна система. Један од њих тачно разликује између високих и ниских тонова. Још једна посебност овог језика је његова архаична структура. Према другим језицима су Словенци одувек били веома отворени. Зато се још више радују када се неко занима за њихов језик!