Ш-о--ён-- --еча-ы -а-азваю-- у к---?
Ш__ с____ ў______ п_________ у к____
Ш-о с-н-я ў-е-а-ы п-к-з-а-ц- у к-н-?
------------------------------------
Што сёння ўвечары паказваюць у кіно? 0 S--o -e--ya-u-e-h----pa-a-------- --kіno?S___ s_____ u_______ p___________ u k____S-t- s-n-y- u-e-h-r- p-k-z-a-u-s- u k-n-?-----------------------------------------Shto sennya uvechary pakazvayuts’ u kіno?
Ёсц--я-ч- біл-т--- т--т-?
Ё___ я___ б_____ ў т_____
Ё-ц- я-ч- б-л-т- ў т-а-р-
-------------------------
Ёсць яшчэ білеты ў тэатр? 0 Ests’-yas-c-e-b-l-------eat-?E____ y______ b_____ u t_____E-t-’ y-s-c-e b-l-t- u t-a-r------------------------------Ests’ yashche bіlety u teatr?
Ёс---яш-э--ілет-----і-о?
Ё___ я___ б_____ ў к____
Ё-ц- я-ч- б-л-т- ў к-н-?
------------------------
Ёсць яшчэ білеты ў кіно? 0 Es--- y-s-c-e bіl--y-u-k-no?E____ y______ b_____ u k____E-t-’ y-s-c-e b-l-t- u k-n-?----------------------------Ests’ yashche bіlety u kіno?
Я-ж-да---я-з-ц- -з--н-б-дзь-у ся-----не.
Я ж____ с______ д__________ у с_________
Я ж-д-ю с-д-е-ь д-е-н-б-д-ь у с-р-д-і-е-
----------------------------------------
Я жадаю сядзець дзе-небудзь у сярэдзіне. 0 Y- z-a---- s--dz--s--d-e--eb--z--u s---e----e.Y_ z______ s________ d__________ u s__________Y- z-a-a-u s-a-z-t-’ d-e-n-b-d-’ u s-a-e-z-n-.----------------------------------------------Ya zhadayu syadzets’ dze-nebudz’ u syaredzіne.
Вы -- маглі - -а-таць-д-я --не---ле-?
В_ н_ м____ б д______ д__ м___ б_____
В- н- м-г-і б д-с-а-ь д-я м-н- б-л-т-
-------------------------------------
Вы не маглі б дастаць для мяне білет? 0 Vy----m-gl- b d-st-t-- ---- -y--- -іlet?V_ n_ m____ b d_______ d___ m____ b_____V- n- m-g-і b d-s-a-s- d-y- m-a-e b-l-t-----------------------------------------Vy ne maglі b dastats’ dlya myane bіlet?
Ці ё--- -ут --бач-п--цоў-----я--у-ь-і-ў г--ьф?
Ц_ ё___ т__ п____ п_______ д__ г_____ ў г_____
Ц- ё-ц- т-т п-б-ч п-я-о-к- д-я г-л-н- ў г-л-ф-
----------------------------------------------
Ці ёсць тут побач пляцоўка для гульні ў гольф? 0 Tsі---sts--t-- p-ba-h-p-y-t-o----dlya----’n----go---?T__ y_____ t__ p_____ p_________ d___ g_____ u g_____T-і y-s-s- t-t p-b-c- p-y-t-o-k- d-y- g-l-n- u g-l-f------------------------------------------------------Tsі yosts’ tut pobach plyatsouka dlya gul’nі u gol’f?
Више језика
Кликните на заставу!
Је ли овде у близини игралиште за голф?
Ці ёсць тут побач пляцоўка для гульні ў гольф?
Tsі yosts’ tut pobach plyatsouka dlya gul’nі u gol’f?
Многи Европљани који желе да усаврше свој енглески путују на Малту.
Зато што је енглески званични језик народа овог јужноевропског острава.
Малта је такође позната по својим многобројним језичким школама.
Но ово није разлог због којег се лингвисти занимају за Малту.
У питању је сасвим други разлог.
Република Малта има још један званични језик: малтешки, односно малти.
Овај се језик развио из једног арапског дијалекта.
Тиме је малти једини семитски језик Европе.
Међутим, његова синтакса и фонологија разликују од арапске.
Малтешки се такође пише латиницом.
Али, њихов алфабет садржи и неколико посебних знакова.
С друге стране, слово “ц” и “ипсилон” уопште не постоје.
Њихов речник садржи елементе многих језика.
Осим арапског ту се убрајају пре свега италијански и енглески.
Феничани и Картагињани су такође имали утицаја на овај језик.
Зато поједини истраживачи сматрају малти арапским креолским језиком.
Малта је кроз историју била под окупацијом разних власти.
И све оне су оставиле трага на острвима Малта, Гозо и Комино.
Малти је дуже време био само једна врста локалног говорног језика.
Ипак, увек је остајао матерњи језик “правих” Малтежана.
И он је преношен искључиво усменим путем.
Тек почетком 19. века људи су почели да пишу на њему.
Према неким проценама, данас га говори 330.000 људи.
Малта је члан Европске заједнице од 2004. године.
Тиме је малти и један од званичних европских језика.
За Малтежане њихов језик је само део њихове културе.
И врло им је драго кад странци желе да уче њихов језик.
Школа за учење језика има довољно ...
Да ли си знао?
Тамилски спада у дравидске језике.
То је матерњи језик око 70 милиона људи.
Првенствено се говори у јужној Индији и на Шри Ланки.
Тамилски има најдужу традицију међу свим савременим индијским језицима.
У Индији се зато признаје као класични језик.
То је такође један од 22 службена језика потконтинента.
Књижевни језик се јако разликује од разговорног језика.
У зависности ок контекстне ситуације бира се, значи, друга варијанта језика.
Ово стриктно раздвајање је важно обележје тамилског језика.
За језик су типични и многи дијалекти.
Дијалекти који се говоре у Шри Ланки су углавном конзервативнији.
Тамилски се пише властитом мешавином абецеде и слоговног писма.
Не зна се тачно како је настао тамилски.
Међутим, сигурно је да је језик старији од 2000 година.
Ко учи тамилски, много учи и о Индији!