Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   cs Drobné vyřizování

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [padesát jedna]

Drobné vyřizování

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Хоћу у библиотеку. Ch-i---t -o--nih---y. C___ j__ d_ k________ C-c- j-t d- k-i-o-n-. --------------------- Chci jít do knihovny. 0
Хоћу у књижару. Chc- --- -o -nih----c---. C___ j__ d_ k____________ C-c- j-t d- k-i-k-p-c-v-. ------------------------- Chci jít do knihkupectví. 0
Хоћу до трафике. Chc- ----ke--tánk-. C___ j__ k_ s______ C-c- j-t k- s-á-k-. ------------------- Chci jít ke stánku. 0
Ја хоћу да изнајмим књигу. Ch-i-s---ů---- n-j-ko---ni--. C___ s_ p_____ n______ k_____ C-c- s- p-j-i- n-j-k-u k-i-u- ----------------------------- Chci si půjčit nějakou knihu. 0
Ја хоћу да купим књигу. C-c---oup-t--ěj---u---ih-. C___ k_____ n______ k_____ C-c- k-u-i- n-j-k-u k-i-u- -------------------------- Chci koupit nějakou knihu. 0
Ја хоћу да купим новине. Chc--si k--p-- n-vi-y. C___ s_ k_____ n______ C-c- s- k-u-i- n-v-n-. ---------------------- Chci si koupit noviny. 0
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. C-c- -o-kni-ov----------si ---h-. C___ d_ k_______ p_____ s_ k_____ C-c- d- k-i-o-n- p-j-i- s- k-i-u- --------------------------------- Chci do knihovny půjčit si knihu. 0
Ја хоћу у књижару да купим књигу. C-c- do kn-hku-ec----k-upit-s--knihu. C___ d_ k___________ k_____ s_ k_____ C-c- d- k-i-k-p-c-v- k-u-i- s- k-i-u- ------------------------------------- Chci do knihkupectví koupit si knihu. 0
Ја хоћу до трафике да купим новине. Chci ------n-u ko-pit s- no-i--. C___ k_ s_____ k_____ s_ n______ C-c- k- s-á-k- k-u-i- s- n-v-n-. -------------------------------- Chci ke stánku koupit si noviny. 0
Ја хоћу до оптичара. C--- -- -ptik-. C___ d_ o______ C-c- d- o-t-k-. --------------- Chci do optiky. 0
Ја хоћу до супермаркета. Chci--o su--r---k-t-. C___ d_ s____________ C-c- d- s-p-r-a-k-t-. --------------------- Chci do supermarketu. 0
Ја хоћу до пекара. C--i-----eká-ny. C___ d_ p_______ C-c- d- p-k-r-y- ---------------- Chci do pekárny. 0
Ја хоћу да купим наочале. C-c- -i --up---brýl-. C___ s_ k_____ b_____ C-c- s- k-u-i- b-ý-e- --------------------- Chci si koupit brýle. 0
Ја хоћу да купим воће и поврће. C-c- --upi----oc- a z-l--in-. C___ k_____ o____ a z________ C-c- k-u-i- o-o-e a z-l-n-n-. ----------------------------- Chci koupit ovoce a zeleninu. 0
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. Ch-i ko-p-- ho-sky-- ch--b. C___ k_____ h_____ a c_____ C-c- k-u-i- h-u-k- a c-l-b- --------------------------- Chci koupit housky a chléb. 0
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. C-ci-do o--iky -o-----si ---l-. C___ d_ o_____ k_____ s_ b_____ C-c- d- o-t-k- k-u-i- s- b-ý-e- ------------------------------- Chci do optiky koupit si brýle. 0
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. C-c- d- s-p---a---t--k---it si ovo-e --zele----. C___ d_ s___________ k_____ s_ o____ a z________ C-c- d- s-p-r-a-k-t- k-u-i- s- o-o-e a z-l-n-n-. ------------------------------------------------ Chci do supermarketu koupit si ovoce a zeleninu. 0
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. C-c--d----kařst-í -o---t -i-housky-a----éb. C___ d_ p________ k_____ s_ h_____ a c_____ C-c- d- p-k-ř-t-í k-u-i- s- h-u-k- a c-l-b- ------------------------------------------- Chci do pekařství koupit si housky a chléb. 0

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!