Рјечник

sr Обављање потрепштина   »   uz topshiriqlarni bajarish

51 [педесет и један]

Обављање потрепштина

Обављање потрепштина

51 [ellik bir]

topshiriqlarni bajarish

Изаберите како желите да видите превод:   
српски узбечки Игра Више
Хоћу у библиотеку. M----ut-bxo---a--o--o--h--a-. M__ k__________ b____________ M-n k-t-b-o-a-a b-r-o-c-i-a-. ----------------------------- Men kutubxonaga bormoqchiman. 0
Хоћу у књижару. M-n k-tob-doko-----bor-oqc-----. M__ k____ d_______ b____________ M-n k-t-b d-k-n-g- b-r-o-c-i-a-. -------------------------------- Men kitob dokoniga bormoqchiman. 0
Хоћу до трафике. Me--k--sk-- borm-q-h--a-. M__ k______ b____________ M-n k-o-k-a b-r-o-c-i-a-. ------------------------- Men kioskka bormoqchiman. 0
Ја хоћу да изнајмим књигу. M-n-k---b ---o---i---. M__ k____ o___________ M-n k-t-b o-m-q-h-m-n- ---------------------- Men kitob olmoqchiman. 0
Ја хоћу да купим књигу. M-n kit---s--ib -lm-qch---n. M__ k____ s____ o___________ M-n k-t-b s-t-b o-m-q-h-m-n- ---------------------------- Men kitob sotib olmoqchiman. 0
Ја хоћу да купим новине. M-n -aze---so-ib--------iman. M__ g_____ s____ o___________ M-n g-z-t- s-t-b o-m-q-h-m-n- ----------------------------- Men gazeta sotib olmoqchiman. 0
Ја хоћу у библиотеку да изнајмим књигу. K--ob-----h --h-n-------o---a bo-m--ch----. K____ o____ u____ k__________ b____________ K-t-b o-i-h u-h-n k-t-b-o-a-a b-r-o-c-i-a-. ------------------------------------------- Kitob olish uchun kutubxonaga bormoqchiman. 0
Ја хоћу у књижару да купим књигу. M-- -i--b -o‘--nig- kito----tib o-m---h---n. M__ k____ d________ k____ s____ o___________ M-n k-t-b d-‘-o-i-a k-t-b s-t-b o-m-q-h-m-n- -------------------------------------------- Men kitob do‘koniga kitob sotib olmoqchiman. 0
Ја хоћу до трафике да купим новине. Me- gaze-a s-t-b-o-i---u-----kio--aga--or-------an. M__ g_____ s____ o____ u____ k_______ b____________ M-n g-z-t- s-t-b o-i-h u-h-n k-o-k-g- b-r-o-c-i-a-. --------------------------------------------------- Men gazeta sotib olish uchun kioskaga bormoqchiman. 0
Ја хоћу до оптичара. M----p--k-----o-m--c--m--. M__ o_______ b____________ M-n o-t-k-g- b-r-o-c-i-a-. -------------------------- Men optikaga bormoqchiman. 0
Ја хоћу до супермаркета. Men --p--ma-k--ga b-r-o--him-n. M__ s____________ b____________ M-n s-p-r-a-k-t-a b-r-o-c-i-a-. ------------------------------- Men supermarketga bormoqchiman. 0
Ја хоћу до пекара. Me- ---voy-----a----m-qch-man. M__ n___________ b____________ M-n n-n-o-x-n-g- b-r-o-c-i-a-. ------------------------------ Men nonvoyxonaga bormoqchiman. 0
Ја хоћу да купим наочале. M-n ----y--k ----- o-moq-h---n. M__ k_______ s____ o___________ M-n k-z-y-a- s-t-b o-m-q-h-m-n- ------------------------------- Men kozoynak sotib olmoqchiman. 0
Ја хоћу да купим воће и поврће. M----e---v--s---a-ot-ar s-t-b--lmoq--i-a-. M__ m___ v_ s__________ s____ o___________ M-n m-v- v- s-b-a-o-l-r s-t-b o-m-q-h-m-n- ------------------------------------------ Men meva va sabzavotlar sotib olmoqchiman. 0
Ја хоћу да купим земичке и хлеб. M---ru--n--- no---ot-b -lmo-c----n. M__ r____ v_ n__ s____ o___________ M-n r-l-n v- n-n s-t-b o-m-q-h-m-n- ----------------------------------- Men rulon va non sotib olmoqchiman. 0
Ја хоћу до оптичара да купим наочале. M-n ----ynak-sot-b--l--h uchu---ptik-ga-b--m----i-a-. M__ k_______ s____ o____ u____ o_______ b____________ M-n k-z-y-a- s-t-b o-i-h u-h-n o-t-k-g- b-r-o-c-i-a-. ----------------------------------------------------- Men kozoynak sotib olish uchun optikaga bormoqchiman. 0
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће. Me-a va --bz-v--la--s-ti- ------uch-n-s-pe----k--ga---rmo-ch--a-. M___ v_ s__________ s____ o____ u____ s____________ b____________ M-v- v- s-b-a-o-l-r s-t-b o-i-h u-h-n s-p-r-a-k-t-a b-r-o-c-i-a-. ----------------------------------------------------------------- Meva va sabzavotlar sotib olish uchun supermarketga bormoqchiman. 0
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб. Me--b-lo--va---n-sotib -------c--- -ov---x---g- ----o-ch--a-. M__ b____ v_ n__ s____ o____ u____ n___________ b____________ M-n b-l-n v- n-n s-t-b o-i-h u-h-n n-v-o-x-n-g- b-r-o-c-i-a-. ------------------------------------------------------------- Men bulon va non sotib olish uchun novvoyxonaga bormoqchiman. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 узбечки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Мањински језици Европе

У Европи се говори много различитих језика. Већина њих спада у идноевропске језике. Осим већих националних језика, постоје и много мањи. У питању су језици мањина. Језици мањина се разликују од званичних језика. Али, они нису дијалекти. Они такође нису ни језици имиграната. Мањински језици су увек етнички обојени. То значи да су у питању језици одређених етничких група. Скоро свака европска земља има своје мањинске језике. У Европској унији овај број износи четрдесет. Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи. У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој. Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе. Мањински језици имају посебан статус. Ово стога што њима говори релативно мала група људи. Такве групе нису у стању да граде сопствене школе. За њих је такође проблем издавање сопствених књига. Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање. Европска унија настоји да заштити мањинске језике. Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе. Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине. Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика. Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група. Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати. У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији. Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи. Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика. Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава. Урду је матерњи језик око 60 милиона људи. У Пакистану је то национални језик. И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље. Урду је у уском сродству с хинду језиком. Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика. Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика. Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог. Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју. Оно што се јасно разликује су знаковни системи. Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не. Као књижевни језик је урду од изузетног значаја. Користи се често и у великим филмским продукцијама. Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!