Рјечник

sr У робној кући   »   hy In the department store

52 [педесет и два]

У робној кући

У робној кући

52 [հիսուներկու]

52 [hisunerku]

In the department store

[hanrakhanut’um]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Идемо ли у једну робну кућу? Գ---------րախ--ութ: Գնա՞նք հանրախանութ: Գ-ա-ն- հ-ն-ա-ա-ո-թ- ------------------- Գնա՞նք հանրախանութ: 0
Gn-՞nk--ha--akh-nut’ Gna՞nk’ hanrakhanut’ G-a-n-’ h-n-a-h-n-t- -------------------- Gna՞nk’ hanrakhanut’
Ја морам обавити куповину. Ե- --տ--- գն--մնե- ա-ե-: Ես պետք է գնումներ անեմ: Ե- պ-տ- է գ-ո-մ-ե- ա-ե-: ------------------------ Ես պետք է գնումներ անեմ: 0
Y-- ----’ --g-u-n----n-m Yes petk’ e gnumner anem Y-s p-t-’ e g-u-n-r a-e- ------------------------ Yes petk’ e gnumner anem
Хоћу пуно тога да купим. Ես շ-- -ն-ւ-ներ-ո-----ա-ե--ւ: Ես շատ գնումներ ունեմ անելու: Ե- շ-տ գ-ո-մ-ե- ո-ն-մ ա-ե-ո-: ----------------------------- Ես շատ գնումներ ունեմ անելու: 0
Y-- shat---umne- u-em an--u Yes shat gnumner unem anelu Y-s s-a- g-u-n-r u-e- a-e-u --------------------------- Yes shat gnumner unem anelu
Где су канцеларијски артикли? Որ-ե-ղ ե--գր--ակ---պիտ-ւյ-----: Որտե՞ղ են գրենական պիտույքները: Ո-տ-՞- ե- գ-ե-ա-ա- պ-տ-ւ-ք-ե-ը- ------------------------------- Որտե՞ղ են գրենական պիտույքները: 0
Vo--e՞-h -----renaka--p--uy--n-ry Vorte՞gh yen grenakan pituyk’nery V-r-e-g- y-n g-e-a-a- p-t-y-’-e-y --------------------------------- Vorte՞gh yen grenakan pituyk’nery
Требам коверте и папир за писма. Ինձ--ր--նե- ե- թղթ-ր ---անհրա-ե-տ: Ինձ ծրարներ եվ թղթեր են անհրաժեշտ: Ի-ձ ծ-ա-ն-ր ե- թ-թ-ր ե- ա-հ-ա-ե-տ- ---------------------------------- Ինձ ծրարներ եվ թղթեր են անհրաժեշտ: 0
I-d- ts-ar-e----v -’-h-’-e--yen ----a-h---t Indz tsrarner yev t’ght’yer yen anhrazhesht I-d- t-r-r-e- y-v t-g-t-y-r y-n a-h-a-h-s-t ------------------------------------------- Indz tsrarner yev t’ght’yer yen anhrazhesht
Требам хемијске оловке и фломастере. Ին- --ի--ե--- --ո-աստ-րներ-ե- ա-հր--ե-տ: Ինձ գրիչներ և ֆլոմաստերներ են անհրաժեշտ: Ի-ձ գ-ի-ն-ր և ֆ-ո-ա-տ-ր-ե- ե- ա-հ-ա-ե-տ- ---------------------------------------- Ինձ գրիչներ և ֆլոմաստերներ են անհրաժեշտ: 0
I-d- --i-h’n-r---v--lo-ast-rner-yen a--ra-h---t Indz grich’ner yev flomasterner yen anhrazhesht I-d- g-i-h-n-r y-v f-o-a-t-r-e- y-n a-h-a-h-s-t ----------------------------------------------- Indz grich’ner yev flomasterner yen anhrazhesht
Где је намештај? Որտե-----կ-հ-ւ-քը: Որտե՞ղ է կահույքը: Ո-տ-՞- է կ-հ-ւ-ք-: ------------------ Որտե՞ղ է կահույքը: 0
V--t---h e -a-uy-’y Vorte՞gh e kahuyk’y V-r-e-g- e k-h-y-’- ------------------- Vorte՞gh e kahuyk’y
Требам ормар и комоду. Ինձ--ահ---- ---ար-աս-ղ-- - --հ------: Ինձ պահարան և զարդասեղան է անհրաժեշտ: Ի-ձ պ-հ-ր-ն և զ-ր-ա-ե-ա- է ա-հ-ա-ե-տ- ------------------------------------- Ինձ պահարան և զարդասեղան է անհրաժեշտ: 0
I-dz-p-har-n--ev-z-r---e-han-e a---az-e--t Indz paharan yev zardaseghan e anhrazhesht I-d- p-h-r-n y-v z-r-a-e-h-n e a-h-a-h-s-t ------------------------------------------ Indz paharan yev zardaseghan e anhrazhesht
Требам писаћи сто и регал. Ինձ գր--ե-ա- - ---ակ-ե- է ա-հ-ա-ե--: Ինձ գրասեղան և դարակներ է անհրաժեշտ: Ի-ձ գ-ա-ե-ա- և դ-ր-կ-ե- է ա-հ-ա-ե-տ- ------------------------------------ Ինձ գրասեղան և դարակներ է անհրաժեշտ: 0
I--z----seg-a--ye- dar-kne--e --hr---esht Indz graseghan yev darakner e anhrazhesht I-d- g-a-e-h-n y-v d-r-k-e- e a-h-a-h-s-t ----------------------------------------- Indz graseghan yev darakner e anhrazhesht
Где су играчке? Որ-ե՞--ե--խա-----նե--: Որտե՞ղ են խաղալիքները: Ո-տ-՞- ե- խ-ղ-լ-ք-ե-ը- ---------------------- Որտե՞ղ են խաղալիքները: 0
Vor-e--h -e--k-----l---nery Vorte՞gh yen khaghalik’nery V-r-e-g- y-n k-a-h-l-k-n-r- --------------------------- Vorte՞gh yen khaghalik’nery
Требам лутку и медведића. Ի-ձ ---ր-ժե-տ-է -ի---կ և ----ւկ: Ինձ անհրաժեշտ է տիկնիկ և արջուկ: Ի-ձ ա-հ-ա-ե-տ է տ-կ-ի- և ա-ջ-ւ-: -------------------------------- Ինձ անհրաժեշտ է տիկնիկ և արջուկ: 0
Indz---h-az-e-h--e--iknik --- arj-k Indz anhrazhesht e tiknik yev arjuk I-d- a-h-a-h-s-t e t-k-i- y-v a-j-k ----------------------------------- Indz anhrazhesht e tiknik yev arjuk
Требам фудбалску лопту и шах. Ին- --հ--ժե-տ-է ----բ-լի գ-դակ-և---խմատ: Ինձ անհրաժեշտ է ֆուտբոլի գնդակ և շախմատ: Ի-ձ ա-հ-ա-ե-տ է ֆ-ւ-բ-լ- գ-դ-կ և շ-խ-ա-: ---------------------------------------- Ինձ անհրաժեշտ է ֆուտբոլի գնդակ և շախմատ: 0
I--z-an---zh-s-t-- f-tb--i--n----ye--s-a-h--t Indz anhrazhesht e futboli gndak yev shakhmat I-d- a-h-a-h-s-t e f-t-o-i g-d-k y-v s-a-h-a- --------------------------------------------- Indz anhrazhesht e futboli gndak yev shakhmat
Где је алат? Որ---- -ն -որ--ք---ը: Որտե՞ղ են գործիքները: Ո-տ-՞- ե- գ-ր-ի-ն-ր-: --------------------- Որտե՞ղ են գործիքները: 0
V---e-g- yen------------y Vorte՞gh yen gortsik’nery V-r-e-g- y-n g-r-s-k-n-r- ------------------------- Vorte՞gh yen gortsik’nery
Trebam čekić i kliješta. Ի-ձ --րկավո- է-մ---- --աք-ա-: Ինձ հարկավոր է մուրճ և աքցան: Ի-ձ հ-ր-ա-ո- է մ-ւ-ճ և ա-ց-ն- ----------------------------- Ինձ հարկավոր է մուրճ և աքցան: 0
I--- h-rk-v-r e -urc----v--k---’an Indz harkavor e murch yev ak’ts’an I-d- h-r-a-o- e m-r-h y-v a-’-s-a- ---------------------------------- Indz harkavor e murch yev ak’ts’an
Trebam bušilicu i odvijač. Ի-ձ--ա-կ-վ-- է-- պ----ա-ա--ն: Ինձ հարկավոր է և պտուտակահան: Ի-ձ հ-ր-ա-ո- է և պ-ո-տ-կ-հ-ն- ----------------------------- Ինձ հարկավոր է և պտուտակահան: 0
Indz har--vo- - yev-pt---ka-an Indz harkavor e yev ptutakahan I-d- h-r-a-o- e y-v p-u-a-a-a- ------------------------------ Indz harkavor e yev ptutakahan
Где је накит? Ո-տ-՞- ------դեր-: Որտե՞ղ են զարդերը: Ո-տ-՞- ե- զ-ր-ե-ը- ------------------ Որտե՞ղ են զարդերը: 0
Vo-te՞g- --n -ard-ry Vorte՞gh yen zardery V-r-e-g- y-n z-r-e-y -------------------- Vorte՞gh yen zardery
Требам огрлицу и наруквицу. Ի-ձ-հա---վո- ե- շղթ- - ա-ար--ջ--: Ինձ հարկավոր են շղթա և ապարանջան: Ի-ձ հ-ր-ա-ո- ե- շ-թ- և ա-ա-ա-ջ-ն- --------------------------------- Ինձ հարկավոր են շղթա և ապարանջան: 0
I-dz-h-rk--o- -e---hgh------v-apa---jan Indz harkavor yen shght’a yev aparanjan I-d- h-r-a-o- y-n s-g-t-a y-v a-a-a-j-n --------------------------------------- Indz harkavor yen shght’a yev aparanjan
Требам прстен и наушнице. Ինձ հ----վ-ր են --տա-- --ա-ա-ջ--եր: Ինձ հարկավոր են մատանի և ականջողեր: Ի-ձ հ-ր-ա-ո- ե- մ-տ-ն- և ա-ա-ջ-ղ-ր- ----------------------------------- Ինձ հարկավոր են մատանի և ականջողեր: 0
I-d- -a-----r -en--at-n------akanjog-er Indz harkavor yen matani yev akanjogher I-d- h-r-a-o- y-n m-t-n- y-v a-a-j-g-e- --------------------------------------- Indz harkavor yen matani yev akanjogher

Жене су лингвистички надареније од мушкараца!

Жене су подједнако интелигентне као и мушкарци. И једни и други имају у просеку једанк коефицијент интелигениције. Ипак, компетентност им се у вези појединих ствари разликује. Мушкарци, на пример, боље тродимензионално мисле. Они такође лакше решавају математичке проблеме. Жене, с друге стране, имају бољу меморију. Оне такође боље владају језицима. Жене праве много мањи број грешака и у правопису и у граматици. Оне такође имају богатији речник и читају течније. Због тога у просеку постижу боље резултате на тестовима језика. Разлог ове предности је у мозгу. Мушки мозак је другачије организован од женског. За језике је одговорна лева половина мозга. Овај мождани регион контролише лингвистичке процесе. Осим тога, жене у прерађивању језика користе обе половине мозга. Што је још важније, њихове мождане половине боље размењују информације. Зато је женски мозак много активнији у обради језика. Тако жене могу пуно ефикасније да прерађују говор. Још увек није познато зашто се њихов мозак разликује. Неки научници сматрају да је узрок овоме биолошке природе. Мушки и женски гени утичу на развој мозга. Разлика такође постоји и због различитих хормона. Други тврде да васпитање условљава развој. Зато што се женским бебама више чита и са њима се чешће разговара. Дечаци, насупрот томе, чешће добијају техничке играчке. Зато би могло бити тачно да околина такође утиче на обликовање мозга. Противаргумент је да извесне разлике постоје свуда у свету. У свакој култури деца се другачије одгајају.
Да ли си знао?
Вијетнамски спада у мон-кмерске језике. То је матерњи језик више од 80 милиона људи. Није у сродству с кинеским. Велики део језичког фонда је, међутим, кинеског порекла. Разлог томе је што је Вијетнам био 1000 година под доминацијом Кине. У доба колонијализма француски је имао велики утицај на развој вијетнамског. Вијетнамски је тонски језик. То значи да висина тона слогова одлучује о њиховом значењу. Погрешан изговор може изговорено потпуно променити или чак обесмислити. У вијетнамском се укупно разликује шест висина тонова. Језик данас користи латинична слова. Некад су се користили кинески писани знакови. Пошто је вијетнамски изолирајући језик, речи се не деклинирају. Језик је још увек недовољно истражен… Откријте га, заиста се исплати!