Рјечник

sr У робној кући   »   sk V obchodnom dome

52 [педесет и два]

У робној кући

У робној кући

52 [päťdesiatdva]

V obchodnom dome

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Идемо ли у једну робну кућу? I---e d- -bch-d-----d-mu? Ideme do obchodného domu? I-e-e d- o-c-o-n-h- d-m-? ------------------------- Ideme do obchodného domu? 0
Ја морам обавити куповину. M-s-m-----iť -e-a-- n-ku--. Musím urobiť nejaké nákupy. M-s-m u-o-i- n-j-k- n-k-p-. --------------------------- Musím urobiť nejaké nákupy. 0
Хоћу пуно тога да купим. C-c-m-toho -eľa--a-ú---. Chcem toho veľa nakúpiť. C-c-m t-h- v-ľ- n-k-p-ť- ------------------------ Chcem toho veľa nakúpiť. 0
Где су канцеларијски артикли? K-- -ú-kanc--á-s-e po---b-? Kde sú kancelárske potreby? K-e s- k-n-e-á-s-e p-t-e-y- --------------------------- Kde sú kancelárske potreby? 0
Требам коверте и папир за писма. Po----uje- p-št-v---b-l-y a-----er. Potrebujem poštové obálky a papier. P-t-e-u-e- p-š-o-é o-á-k- a p-p-e-. ----------------------------------- Potrebujem poštové obálky a papier. 0
Требам хемијске оловке и фломастере. P--reb-j---p----a z-ýra-ň---če. Potrebujem perá a zvýrazňovače. P-t-e-u-e- p-r- a z-ý-a-ň-v-č-. ------------------------------- Potrebujem perá a zvýrazňovače. 0
Где је намештај? Kde--- -á--to-? Kde je nábytok? K-e j- n-b-t-k- --------------- Kde je nábytok? 0
Требам ормар и комоду. P---ebuj-m-sk-iňu - ---od-. Potrebujem skriňu a komodu. P-t-e-u-e- s-r-ň- a k-m-d-. --------------------------- Potrebujem skriňu a komodu. 0
Требам писаћи сто и регал. Potrebuje---ísa-í --ô- - --lic-. Potrebujem písací stôl a policu. P-t-e-u-e- p-s-c- s-ô- a p-l-c-. -------------------------------- Potrebujem písací stôl a policu. 0
Где су играчке? K---sú----č-y? Kde sú hračky? K-e s- h-a-k-? -------------- Kde sú hračky? 0
Требам лутку и медведића. P-treb---- -á-i---- me-v--ík-. Potrebujem bábiku a medvedíka. P-t-e-u-e- b-b-k- a m-d-e-í-a- ------------------------------ Potrebujem bábiku a medvedíka. 0
Требам фудбалску лопту и шах. P-tr--u-e- fu-b-lov- lo--u-a -a---. Potrebujem futbalovú loptu a šachy. P-t-e-u-e- f-t-a-o-ú l-p-u a š-c-y- ----------------------------------- Potrebujem futbalovú loptu a šachy. 0
Где је алат? K-e -e -á-----? Kde je náradie? K-e j- n-r-d-e- --------------- Kde je náradie? 0
Trebam čekić i kliješta. Potr-b--------di-o-a-k---š-e. Potrebujem kladivo a kliešte. P-t-e-u-e- k-a-i-o a k-i-š-e- ----------------------------- Potrebujem kladivo a kliešte. 0
Trebam bušilicu i odvijač. Po-reb---m v---k-a s---tko-ač. Potrebujem vrták a skrutkovač. P-t-e-u-e- v-t-k a s-r-t-o-a-. ------------------------------ Potrebujem vrták a skrutkovač. 0
Где је накит? Kd--s- -per--? Kde sú šperky? K-e s- š-e-k-? -------------- Kde sú šperky? 0
Требам огрлицу и наруквицу. P--re-u-e- -e--az--------a-ok. Potrebujem retiazku a náramok. P-t-e-u-e- r-t-a-k- a n-r-m-k- ------------------------------ Potrebujem retiazku a náramok. 0
Требам прстен и наушнице. P--re---em-----------á--ni-e. Potrebujem prsteň a náušnice. P-t-e-u-e- p-s-e- a n-u-n-c-. ----------------------------- Potrebujem prsteň a náušnice. 0

Жене су лингвистички надареније од мушкараца!

Жене су подједнако интелигентне као и мушкарци. И једни и други имају у просеку једанк коефицијент интелигениције. Ипак, компетентност им се у вези појединих ствари разликује. Мушкарци, на пример, боље тродимензионално мисле. Они такође лакше решавају математичке проблеме. Жене, с друге стране, имају бољу меморију. Оне такође боље владају језицима. Жене праве много мањи број грешака и у правопису и у граматици. Оне такође имају богатији речник и читају течније. Због тога у просеку постижу боље резултате на тестовима језика. Разлог ове предности је у мозгу. Мушки мозак је другачије организован од женског. За језике је одговорна лева половина мозга. Овај мождани регион контролише лингвистичке процесе. Осим тога, жене у прерађивању језика користе обе половине мозга. Што је још важније, њихове мождане половине боље размењују информације. Зато је женски мозак много активнији у обради језика. Тако жене могу пуно ефикасније да прерађују говор. Још увек није познато зашто се њихов мозак разликује. Неки научници сматрају да је узрок овоме биолошке природе. Мушки и женски гени утичу на развој мозга. Разлика такође постоји и због различитих хормона. Други тврде да васпитање условљава развој. Зато што се женским бебама више чита и са њима се чешће разговара. Дечаци, насупрот томе, чешће добијају техничке играчке. Зато би могло бити тачно да околина такође утиче на обликовање мозга. Противаргумент је да извесне разлике постоје свуда у свету. У свакој култури деца се другачије одгајају.
Да ли си знао?
Вијетнамски спада у мон-кмерске језике. То је матерњи језик више од 80 милиона људи. Није у сродству с кинеским. Велики део језичког фонда је, међутим, кинеског порекла. Разлог томе је што је Вијетнам био 1000 година под доминацијом Кине. У доба колонијализма француски је имао велики утицај на развој вијетнамског. Вијетнамски је тонски језик. То значи да висина тона слогова одлучује о њиховом значењу. Погрешан изговор може изговорено потпуно променити или чак обесмислити. У вијетнамском се укупно разликује шест висина тонова. Језик данас користи латинична слова. Некад су се користили кинески писани знакови. Пошто је вијетнамски изолирајући језик, речи се не деклинирају. Језик је још увек недовољно истражен… Откријте га, заиста се исплати!