Рјечник

sr Трговине   »   sl Opravki

53 [педесет и три]

Трговине

Трговине

53 [triinpetdeset]

Opravki

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Ми тражимо продавницу спортске опреме. I---m-----č--a)-t--ov-no s--po-t--m--p-t---š--na-i. I_____ (_______ t_______ s š________ p_____________ I-č-m- (-š-e-a- t-g-v-n- s š-o-t-i-i p-t-e-š-i-a-i- --------------------------------------------------- Iščemo (iščeva) trgovino s športnimi potrebščinami. 0
Ми тражимо месницу. I----o--i-čeva)-m--a----. I_____ (_______ m________ I-č-m- (-š-e-a- m-s-r-j-. ------------------------- Iščemo (iščeva) mesarijo. 0
Ми тражимо апотеку. Iš--mo-(iš-e-a- ----r-o. I_____ (_______ l_______ I-č-m- (-š-e-a- l-k-r-o- ------------------------ Iščemo (iščeva) lekarno. 0
Наиме, желимо купити фудбалску лопту. Rad--b- n-m-e- k--i-i-(--da b--k--ila- ---e--i ---i--) ---om---o---g-. R___ b_ n_____ k_____ (____ b_ k______ R___ b_ k______ n________ ž____ R-d- b- n-m-e- k-p-l- (-a-a b- k-p-l-, R-d- b- k-p-l-) n-g-m-t-o ž-g-. ---------------------------------------------------------------------- Radi bi namreč kupili (Rada bi kupila, Rade bi kupile) nogometno žogo. 0
Наиме, желимо купити саламу. Radi--- --m-e------li--Ra-a b--kupila,-Rad---i --p-l-- -alamo. R___ b_ n_____ k_____ (____ b_ k______ R___ b_ k______ s______ R-d- b- n-m-e- k-p-l- (-a-a b- k-p-l-, R-d- b- k-p-l-) s-l-m-. -------------------------------------------------------------- Radi bi namreč kupili (Rada bi kupila, Rade bi kupile) salamo. 0
Наиме, желимо купити лекове. R-d- -----m--- k--i-i--R-da-b- k----a- -----b----p-le- -d-av---. R___ b_ n_____ k_____ (____ b_ k______ R___ b_ k______ z________ R-d- b- n-m-e- k-p-l- (-a-a b- k-p-l-, R-d- b- k-p-l-) z-r-v-l-. ---------------------------------------------------------------- Radi bi namreč kupili (Rada bi kupila, Rade bi kupile) zdravila. 0
Ми тражимо продавницу спортске опреме да бисмо купили фудбалску лопту. I-če-- (-šče-a)----ovino s-šp-r-ni-i--o-r-bšč-n-mi--d- -i -u-i---(ku--l-- kupile)--o--m--no žog-. I_____ (_______ t_______ s š________ p_____________ d_ b_ k_____ (_______ k______ n________ ž____ I-č-m- (-š-e-a- t-g-v-n- s š-o-t-i-i p-t-e-š-i-a-i- d- b- k-p-l- (-u-i-i- k-p-l-) n-g-m-t-o ž-g-. ------------------------------------------------------------------------------------------------- Iščemo (iščeva) trgovino s športnimi potrebščinami, da bi kupili (kupili, kupile) nogometno žogo. 0
Ми тражимо месницу да бисмо купили саламу. I-č-m----š---a) --s----------b- kup-l- (--p-----sa-a--. I_____ (_______ m________ d_ b_ k_____ (_______ s______ I-č-m- (-š-e-a- m-s-r-j-, d- b- k-p-l- (-u-i-e- s-l-m-. ------------------------------------------------------- Iščemo (iščeva) mesarijo, da bi kupili (kupile) salamo. 0
Ми тражимо апотеку да бисмо купили лекове. I---mo -------) -ek-r-o- da b--k-pi-- (-u--le) -d-avil-. I_____ (_______ l_______ d_ b_ k_____ (_______ z________ I-č-m- (-š-e-a- l-k-r-o- d- b- k-p-l- (-u-i-e- z-r-v-l-. -------------------------------------------------------- Iščemo (iščeva) lekarno, da bi kupili (kupile) zdravila. 0
Ја тражим златарa. I-čem-z-a-a--a. I____ z________ I-č-m z-a-a-j-. --------------- Iščem zlatarja. 0
Ја тражим фото радњу. Iš--- --gov-no - f---m--er-alom. I____ t_______ s f______________ I-č-m t-g-v-n- s f-t-m-t-r-a-o-. -------------------------------- Iščem trgovino s fotomaterialom. 0
Ја тражим посластичарницу. I--e--s-ašč--ar-o. I____ s___________ I-č-m s-a-č-č-r-o- ------------------ Iščem slaščičarno. 0
Наиме, намеравам купити прстен. Hoče--n---eč ---i-i-p--t--. H____ n_____ k_____ p______ H-č-m n-m-e- k-p-t- p-s-a-. --------------------------- Hočem namreč kupiti prstan. 0
Наиме, намеравам купити филм. H-č-m -am--č --pit- f-lm. H____ n_____ k_____ f____ H-č-m n-m-e- k-p-t- f-l-. ------------------------- Hočem namreč kupiti film. 0
Наиме, намеравам купити торту. H--------reč --p-----ort-. H____ n_____ k_____ t_____ H-č-m n-m-e- k-p-t- t-r-o- -------------------------- Hočem namreč kupiti torto. 0
Ја тражим златарa да купим прстен. Iš--m-z-a-arja- --r-b- -ad---p-- -rs--n. I____ z________ k__ b_ r__ k____ p______ I-č-m z-a-a-j-, k-r b- r-d k-p-l p-s-a-. ---------------------------------------- Iščem zlatarja, ker bi rad kupil prstan. 0
Ја тражим фото радњу да купим филм. Iš--m-tr-ov-no-s f-----t---a-o-- ke- -----d--u--l-f--m. I____ t_______ s f______________ k__ b_ r__ k____ f____ I-č-m t-g-v-n- s f-t-m-t-r-a-o-, k-r b- r-d k-p-l f-l-. ------------------------------------------------------- Iščem trgovino s fotomaterialom, ker bi rad kupil film. 0
Ја тражим посластичарницу да купим торту. I-č-m --aš-iča--o, k-- b---ad -u-il--or-o. I____ s___________ k__ b_ r__ k____ t_____ I-č-m s-a-č-č-r-o- k-r b- r-d k-p-l t-r-o- ------------------------------------------ Iščem slaščičarno, ker bi rad kupil torto. 0

Промењен језик= промењена личност

Наш језик је припада нама. Он је важан део наше личности. Но, многи људи говоре неколико језика. Значи ли то да они имају више личности? Истраживачи сматрају: Да! Кад променимо језик, мења се и личност. То ће рећи, понашамо се другачије. До овога су дошли амерички научници. Они су проучавали жене које говоре два језика. У питању су биле жене одрасле са шпанским и енглеским језиком. Оне су једнако добро познавале и оба језика и обе културе. Без обзира на то, понашање им се разликовало у зависности од језика којим су говориле. Када су говориле шпански, жене су имале више самопоуздања. Уколико су се налазиле у средини у којој се говорио шпански, такође су се пријатније осећале. Преласком на енглески, понашање им се изменило. Изгубиле су самопоуздање и често су биле несигурне. Научници су такође запазили да су жене наизглед биле усамљеније. Према томе - језик којим говоримо условљава наше понашање. Разлог томе још увек није откривен. Могуће је да се оријентирамо према културним нормама. Док говоримо известан језик, мислимо и на културу у којој се он употребљава. Ово се догађа аутоматски. Стога настојимо да се прилагодимо датој култури. Почињемо да се понашамо онако како нам норме дотичне културе налажу. Људи са кинеским матерњим језиком били су у експериментима врло резервисани. Кад су говорили енглески, били много су отворенији. Можда понашање мењамо не би ли се на тај начин лакше интегрисали. Желимо да будемо као они са којима комуницирамо...
Да ли си знао?
Белоруски спада у источнославенске језике. То је матерњии језик око осам милиона људи. Они наравно пре свега живе у Белорусији. И у Пољској има људи који говоре белоруски. Белоруски је у уском сродству с руским и украјинским. То значи да су ови језици веома слични. Развили су се из заједничког староруског језика. Ипак има неколико важних разлика. Белоруски правопис је на пример строго фонетски. То значи да изговор речи одлучује о њиховом начину писања. Ова особина чини разлику између белоруског и друга два сродника. И у бјелоруском има речи које потичу из пољског. У руском то није случај. Белоруска граматика је врло слична граматици других словенских језика. Ко воли ову породицу језика, треба обавезно дати прилику белоруском!