आ-म----च --ा--- औ--मुस-कु-ा--हा है
आ__ ना_ र_ है औ_ मु___ र_ है
आ-म- न-च र-ा ह- औ- म-स-क-र- र-ा ह-
----------------------------------
आदमी नाच रहा है और मुस्कुरा रहा है 0 a-d-mee--a-c- ------a- a-- -us---- ra-a --ia______ n____ r___ h__ a__ m______ r___ h__a-d-m-e n-a-h r-h- h-i a-r m-s-u-a r-h- h-i-------------------------------------------aadamee naach raha hai aur muskura raha hai
उसके---थ-- मे---क--ड़- -ै
उ__ हा_ में ए_ छ_ है
उ-क- ह-थ-ं म-ं ए- छ-ी ह-
------------------------
उसके हाथों में एक छड़ी है 0 usa---h--t-o--m--- e-------e--h-iu____ h______ m___ e_ c______ h__u-a-e h-a-h-n m-i- e- c-h-d-e h-i---------------------------------usake haathon mein ek chhadee hai
जा-े-क- समय--ै औ-------ठण्---ै
जा_ का स__ है औ_ का_ ठ__ है
ज-ड़- क- स-य ह- औ- क-फ़- ठ-्- ह-
------------------------------
जाड़े का समय है और काफ़ी ठण्ड है 0 jaad---a samay--ai -u----af-- ----d-haij____ k_ s____ h__ a__ k_____ t____ h__j-a-e k- s-m-y h-i a-r k-a-e- t-a-d h-i---------------------------------------jaade ka samay hai aur kaafee thand hai
य---- -ि--म-न---ै
य_ ए_ हि_____ है
य- ए- ह-म-म-न- ह-
-----------------
यह एक हिम-मानव है 0 y---ek-him---a-a--h-iy__ e_ h_________ h__y-h e- h-m-m-a-a- h-i---------------------yah ek him-maanav hai
लेक-- -से --्दी----- ल---ही--ै
ले__ उ_ स__ न_ ल_ र_ है
ल-क-न उ-े स-्-ी न-ी- ल- र-ी ह-
------------------------------
लेकिन उसे सर्दी नहीं लग रही है 0 l---- u---s---e- -a-in lag ra-ee-h-il____ u__ s_____ n____ l__ r____ h__l-k-n u-e s-r-e- n-h-n l-g r-h-e h-i------------------------------------lekin use sardee nahin lag rahee hai
यह -क -ि-------है
य_ ए_ हि_____ है
य- ए- ह-म-म-न- ह-
-----------------
यह एक हिम-मानव है 0 yah e--h---m-a--v-h-iy__ e_ h_________ h__y-h e- h-m-m-a-a- h-i---------------------yah ek him-maanav hai
Лингвисти могу да анализирају модерне језике.
При томе се користе различити методи.
Али, како су људи говорили пре неколико хиљада гидина?
На ово питање много је теже дати одговор.
Ипак се научници већ годинама баве тражењем одговора на ово питање.
Они желе да сазнају како се раније говорило.
Да би ово установили, они покушавају да реконструишу старе језичке форме.
Недавно су амерички научници дошли до једног узбудљивог открића.
Анализирали су преко 2000 језика.
Посебна пажња била је посвећена анализи реченичне структуре језика.
Резултат до којег су дошли био је врло занимљив.
Скоро половина језика има структуру С-О-Г.
Принцип је, дакле, субјекат-објекат-глагол.
Ова шема присутна је у преко 700 језика.
Око 60 језика има структуру Г-С-О.
Само 40 има структуру Г-О-С.
120 језика имају мешовити облик.
О-Г-С и О-С-Г је релативно ретко заступљена структура.
Већина анализираних језика функционише по принципу С-О-Г.
Добар пример су персијски, јапански и турски језик.
Већина живих језика, с друге стране, има структуру С-Г-О.
Оваква реченична структура доминира индоевропским језицима данашњице.
Научници су мишљења да се раније користио принцип С-О-Г.
Сви језици су се заснивали на овом систему.
А онда су се језици разгранали.
Још увек није објашњено како је дошло до тога.
Ипак, ова варијација у реченичној структури морала је имати разлог.
Јер у еволуцији само оно што је у предности преживљава.