Рјечник

sr У банци   »   hu A bankban

60 [шездесет]

У банци

У банци

60 [hatvan]

A bankban

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
Ја желим отворити рачун. S--r-t-ék egy ----s-ám----nyit--. S________ e__ b__________ n______ S-e-e-n-k e-y b-n-s-á-l-t n-i-n-. --------------------------------- Szeretnék egy bankszámlát nyitni. 0
Овде је мој пасош. I-t-v-- -z--tl-v-lem. I__ v__ a_ ú_________ I-t v-n a- ú-l-v-l-m- --------------------- Itt van az útlevelem. 0
А овде је моја адреса. É- -tt--a--- c-m--. É_ i__ v__ a c_____ É- i-t v-n a c-m-m- ------------------- És itt van a címem. 0
Ја желим уплатити новац на мој рачун. S---e--ék b-fi---ni pénz--a -a-k-z--l-m-a. S________ b________ p____ a b_____________ S-e-e-n-k b-f-z-t-i p-n-t a b-n-s-á-l-m-a- ------------------------------------------ Szeretnék befizetni pénzt a bankszámlámra. 0
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. Sz---t--k-k--e-ni p-nzt --b---s-ámlám---. S________ k______ p____ a b______________ S-e-e-n-k k-v-n-i p-n-t a b-n-s-á-l-m-ó-. ----------------------------------------- Szeretnék kivenni pénzt a bankszámlámról. 0
Ја желим узети изводе са рачуна. Sz-----é--a-s----akivon---t-m-gk-p-i. S________ a s______________ m________ S-e-e-n-m a s-á-l-k-v-n-t-t m-g-a-n-. ------------------------------------- Szeretném a számlakivonatot megkapni. 0
Ја желим уновчити путнички чек. S-e--tnék --y-u-i--ek--t ----lta--. S________ e__ u_________ b_________ S-e-e-n-k e-y u-i-s-k-e- b-v-l-a-i- ----------------------------------- Szeretnék egy uticsekket beváltani. 0
Колики су трошкови? M---yi a kez---si----? M_____ a k_______ d___ M-n-y- a k-z-l-s- d-j- ---------------------- Mennyi a kezelési díj? 0
Где морам потписати? Ho--ke-l -lá-rn--? H__ k___ a________ H-l k-l- a-á-r-o-? ------------------ Hol kell aláírnom? 0
Ја очекујем дознаку из Немачке. V-r---egy-átu-a-á-t----et--szágb--. V____ e__ á________ N______________ V-r-k e-y á-u-a-á-t N-m-t-r-z-g-ó-. ----------------------------------- Várok egy átutalást Németországból. 0
Овде је мој број рачуна. Itt--an - --ám-----m--. I__ v__ a s____________ I-t v-n a s-á-l-s-á-o-. ----------------------- Itt van a számlaszámom. 0
Да ли је новац стигао? M-g-rk-ze-t---p-n-? M__________ a p____ M-g-r-e-e-t a p-n-? ------------------- Megérkezett a pénz? 0
Ја желим заменити тај новац. Be-----e-n-m---lt-ni -zt---p----. B_ s________ v______ e__ a p_____ B- s-e-e-n-m v-l-a-i e-t a p-n-t- --------------------------------- Be szeretném váltani ezt a pénzt. 0
Ја требам америчке доларе. Ame-ikai -o---r-a v-n sz--s--e-. A_______ d_______ v__ s_________ A-e-i-a- d-l-á-r- v-n s-ü-s-g-m- -------------------------------- Amerikai dollárra van szükségem. 0
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. K--e------n ----- k--cí---tű-ba-k---ye-e-. K____ a____ n____ k_________ b____________ K-r-m a-j-n n-k-m k-s-í-l-t- b-n-j-g-e-e-. ------------------------------------------ Kérem adjon nekem kiscímletű bankjegyeket. 0
Има ли овде банкомат? Van -t- -g--p-n-kiad- aut-mata? V__ i__ e__ p________ a________ V-n i-t e-y p-n-k-a-ó a-t-m-t-? ------------------------------- Van itt egy pénzkiadó automata? 0
Колико новца се може подигнути? Me--yi-----t-l---------e-n-? M_____ p____ l____ f________ M-n-y- p-n-t l-h-t f-l-e-n-? ---------------------------- Mennyi pénzt lehet felvenni? 0
Које кредитне картице се могу користити? Me---k hi-el--rty-t leh-t -----álni? M_____ h___________ l____ h_________ M-l-i- h-t-l-á-t-á- l-h-t h-s-n-l-i- ------------------------------------ Melyik hitelkártyát lehet használni? 0

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.