Рјечник

sr У банци   »   lt Banke

60 [шездесет]

У банци

У банци

60 [šešiasdešimt]

Banke

Изаберите како желите да видите превод:   
српски литвански Игра Више
Ја желим отворити рачун. N--ėč--u-a------ti sąs-a--ą. N_______ a________ s________ N-r-č-a- a-i-a-y-i s-s-a-t-. ---------------------------- Norėčiau atidaryti sąskaitą. 0
Овде је мој пасош. Šta- m--o -asas. Š___ m___ p_____ Š-a- m-n- p-s-s- ---------------- Štai mano pasas. 0
А овде је моја адреса. Ir š--i -an- ------s. I_ š___ m___ a_______ I- š-a- m-n- a-r-s-s- --------------------- Ir štai mano adresas. 0
Ја желим уплатити новац на мој рачун. N-r---a- ----ėti pi-i-- ---avo -ą--a-tą. N_______ į______ p_____ į s___ s________ N-r-č-a- į-o-ė-i p-n-g- į s-v- s-s-a-t-. ---------------------------------------- Norėčiau įmokėti pinigų į savo sąskaitą. 0
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. N---čiau-nusiimt- --nig--iš-s--- ---kai--s. N_______ n_______ p_____ i_ s___ s_________ N-r-č-a- n-s-i-t- p-n-g- i- s-v- s-s-a-t-s- ------------------------------------------- Norėčiau nusiimti pinigų iš savo sąskaitos. 0
Ја желим узети изводе са рачуна. Nor-či-u g-uti----ašą ---s--k--t--. N_______ g____ i_____ i_ s_________ N-r-č-a- g-u-i i-r-š- i- s-s-a-t-s- ----------------------------------- Norėčiau gauti išrašą iš sąskaitos. 0
Ја желим уновчити путнички чек. Norėči-u išp-r-ti k-li-n-s---kiu-. N_______ i_______ k_______ č______ N-r-č-a- i-p-r-t- k-l-o-ė- č-k-u-. ---------------------------------- Norėčiau išpirkti kelionės čekius. 0
Колики су трошкови? K-k-e yr--mok-----i? K____ y__ m_________ K-k-e y-a m-k-s-i-i- -------------------- Kokie yra mokesčiai? 0
Где морам потписати? K-----n pa--r-š--i? K__ m__ p__________ K-r m-n p-s-r-š-t-? ------------------- Kur man pasirašyti? 0
Ја очекујем дознаку из Немачке. (A-)-la--i------gų----ve--mo -š -ok---ij-s. (___ l_____ p_____ p________ i_ V__________ (-š- l-u-i- p-n-g- p-r-e-i-o i- V-k-e-i-o-. ------------------------------------------- (Aš) laukiu pinigų pervedimo iš Vokietijos. 0
Овде је мој број рачуна. Štai ---- -ąska-t-s n-me--s. Š___ m___ s________ n_______ Š-a- m-n- s-s-a-t-s n-m-r-s- ---------------------------- Štai mano sąskaitos numeris. 0
Да ли је новац стигао? A- pi-i--i --rv--t-? A_ p______ p________ A- p-n-g-i p-r-e-t-? -------------------- Ar pinigai pervesti? 0
Ја желим заменити тај новац. (-š)-norėč-au -š-ik---ti---uos p-nig-s. (___ n_______ i_________ š____ p_______ (-š- n-r-č-a- i-s-k-i-t- š-u-s p-n-g-s- --------------------------------------- (Aš) norėčiau išsikeisti šiuos pinigus. 0
Ја требам америчке доларе. Man -----a-A--ri-os--ole-ių. M__ r_____ A_______ d_______ M-n r-i-i- A-e-i-o- d-l-r-ų- ---------------------------- Man reikia Amerikos dolerių. 0
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. P--š-m-du--i-ma--smul-i-mi----pi-rom--. P_____ d____ m__ s_________ k__________ P-a-o- d-o-i m-n s-u-k-o-i- k-p-ū-o-i-. --------------------------------------- Prašom duoti man smulkiomis kupiūromis. 0
Има ли овде банкомат? A- č---y-- b-n-om-tas? A_ č__ y__ b__________ A- č-a y-a b-n-o-a-a-? ---------------------- Ar čia yra bankomatas? 0
Колико новца се може подигнути? K-ek ---i-ų--al-ma-p---im--? K___ p_____ g_____ p________ K-e- p-n-g- g-l-m- p-s-i-t-? ---------------------------- Kiek pinigų galima pasiimti? 0
Које кредитне картице се могу користити? Ko-i-m---kr-di-o---r---ėmis -al--a-n---oti-? K_______ k______ k_________ g_____ n________ K-k-o-i- k-e-i-o k-r-e-ė-i- g-l-m- n-u-o-i-? -------------------------------------------- Kokiomis kredito kortelėmis galima naudotis? 0

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.