Рјечник

sr У банци   »   lv Bankā

60 [шездесет]

У банци

У банци

60 [sešdesmit]

Bankā

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Ја желим отворити рачун. E---ē---------t-k-n-u. E_ v____ a_____ k_____ E- v-l-s a-v-r- k-n-u- ---------------------- Es vēlos atvērt kontu. 0
Овде је мој пасош. Te -- ---- p-se. T_ i_ m___ p____ T- i- m-n- p-s-. ---------------- Te ir mana pase. 0
А овде је моја адреса. U--t- -r m-n------se. U_ t_ i_ m___ a______ U- t- i- m-n- a-r-s-. --------------------- Un te ir mana adrese. 0
Ја желим уплатити новац на мој рачун. E----l-s--emak-ā- nau-- ---ā-k--tā. E_ v____ i_______ n____ s___ k_____ E- v-l-s i-m-k-ā- n-u-u s-v- k-n-ā- ----------------------------------- Es vēlos iemaksāt naudu savā kontā. 0
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. E---ēlos-i-------------o-s------n--. E_ v____ i_____ n____ n_ s___ k_____ E- v-l-s i-ņ-m- n-u-u n- s-v- k-n-a- ------------------------------------ Es vēlos izņemt naudu no sava konta. 0
Ја желим узети изводе са рачуна. Es v--o- -aņ-m- ---t- --raks-us. E_ v____ s_____ k____ i_________ E- v-l-s s-ņ-m- k-n-a i-r-k-t-s- -------------------------------- Es vēlos saņemt konta izrakstus. 0
Ја желим уновчити путнички чек. Es-vēlo---z-irkt -e-o--ma č--u. E_ v____ i______ c_______ č____ E- v-l-s i-p-r-t c-ļ-j-m- č-k-. ------------------------------- Es vēlos izpirkt ceļojuma čeku. 0
Колики су трошкови? Ci--li-la-ir---k-a p-r-p-ka---j-m-? C__ l____ i_ m____ p__ p___________ C-k l-e-a i- m-k-a p-r p-k-l-o-u-u- ----------------------------------- Cik liela ir maksa par pakalpojumu? 0
Где морам потписати? K-r-m-- -āpa-aks-ās? K__ m__ j___________ K-r m-n j-p-r-k-t-s- -------------------- Kur man jāparakstās? 0
Ја очекујем дознаку из Немачке. E--g--d--p-r-----u----Vā---as. E_ g____ p________ n_ V_______ E- g-i-u p-r-e-u-u n- V-c-j-s- ------------------------------ Es gaidu pārvedumu no Vācijas. 0
Овде је мој број рачуна. T---r----s kon-a--umu--. T_ i_ m___ k____ n______ T- i- m-n- k-n-a n-m-r-. ------------------------ Te ir mans konta numurs. 0
Да ли је новац стигао? Vai----da-ir -ie-āk---? V__ n____ i_ p_________ V-i n-u-a i- p-e-ā-u-i- ----------------------- Vai nauda ir pienākusi? 0
Ја желим заменити тај новац. E----l-s sama---t--o-na-du. E_ v____ s_______ š_ n_____ E- v-l-s s-m-i-ī- š- n-u-u- --------------------------- Es vēlos samainīt šo naudu. 0
Ја требам америчке доларе. Ma- v-j-g-AS--d--ārus. M__ v____ A__ d_______ M-n v-j-g A-V d-l-r-s- ---------------------- Man vajag ASV dolārus. 0
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. Lū-z-- -edod-et-man na--u -ī-------au--s-īm--! L_____ i_______ m__ n____ s______ n___________ L-d-u- i-d-d-e- m-n n-u-u s-k-k-s n-u-a-z-m-s- ---------------------------------------------- Lūdzu, iedodiet man naudu sīkākās naudaszīmēs! 0
Има ли овде банкомат? V----e-ir -a-ko--ts? V__ t_ i_ b_________ V-i t- i- b-n-o-ā-s- -------------------- Vai te ir bankomāts? 0
Колико новца се може подигнути? C-- --u-z na-das v-r izņemt? C__ d____ n_____ v__ i______ C-k d-u-z n-u-a- v-r i-ņ-m-? ---------------------------- Cik daudz naudas var izņemt? 0
Које кредитне картице се могу користити? K-d-s--r-d-tk--t-- ---? K____ k___________ d___ K-d-s k-e-ī-k-r-e- d-r- ----------------------- Kādas kredītkartes der? 0

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.