Рјечник

sr У банци   »   no I banken

60 [шездесет]

У банци

У банци

60 [seksti]

I banken

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Ја желим отворити рачун. J----i--å-n- en -----. Jeg vil åpne en konto. J-g v-l å-n- e- k-n-o- ---------------------- Jeg vil åpne en konto. 0
Овде је мој пасош. He- e- pa------it-. Her er passet mitt. H-r e- p-s-e- m-t-. ------------------- Her er passet mitt. 0
А овде је моја адреса. Og --r--r ---------m-n. Og her er adressen min. O- h-r e- a-r-s-e- m-n- ----------------------- Og her er adressen min. 0
Ја желим уплатити новац на мој рачун. Jeg--ns--r ----n---------n-e--p- ----oen -i-. Jeg ønsker å innbetale penger på kontoen min. J-g ø-s-e- å i-n-e-a-e p-n-e- p- k-n-o-n m-n- --------------------------------------------- Jeg ønsker å innbetale penger på kontoen min. 0
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. J-g-øns--r-å få u--e-al- ---ge--f-- ko-t--n-min. Jeg ønsker å få utbetalt penger fra kontoen min. J-g ø-s-e- å f- u-b-t-l- p-n-e- f-a k-n-o-n m-n- ------------------------------------------------ Jeg ønsker å få utbetalt penger fra kontoen min. 0
Ја желим узети изводе са рачуна. J-g ø---er-----o--ou-----f-. Jeg ønsker en kontoutskrift. J-g ø-s-e- e- k-n-o-t-k-i-t- ---------------------------- Jeg ønsker en kontoutskrift. 0
Ја желим уновчити путнички чек. Jeg øn-ker-å i-nl-s---n-re---sjekk. Jeg ønsker å innløse en reisesjekk. J-g ø-s-e- å i-n-ø-e e- r-i-e-j-k-. ----------------------------------- Jeg ønsker å innløse en reisesjekk. 0
Колики су трошкови? Hv-r -ye k-s-e- d-t - -----? Hvor mye koster det i gebyr? H-o- m-e k-s-e- d-t i g-b-r- ---------------------------- Hvor mye koster det i gebyr? 0
Где морам потписати? H-o- -k-l-je--s----e---d--? Hvor skal jeg skrive under? H-o- s-a- j-g s-r-v- u-d-r- --------------------------- Hvor skal jeg skrive under? 0
Ја очекујем дознаку из Немачке. J-- -e-ter ---ove--ør------a-------nd. Jeg venter en overføring fra Tyskland. J-g v-n-e- e- o-e-f-r-n- f-a T-s-l-n-. -------------------------------------- Jeg venter en overføring fra Tyskland. 0
Овде је мој број рачуна. Her-er ko-t--u--e-et m--t. Her er kontonummeret mitt. H-r e- k-n-o-u-m-r-t m-t-. -------------------------- Her er kontonummeret mitt. 0
Да ли је новац стигао? E---e--------m-e- frem? Er pengene kommet frem? E- p-n-e-e k-m-e- f-e-? ----------------------- Er pengene kommet frem? 0
Ја желим заменити тај новац. J-- ø---e- --v--sl- --s-e pe-g-ne. Jeg ønsker å veksle disse pengene. J-g ø-s-e- å v-k-l- d-s-e p-n-e-e- ---------------------------------- Jeg ønsker å veksle disse pengene. 0
Ја требам америчке доларе. J-- -reng-r -S-doll--. Jeg trenger US-dollar. J-g t-e-g-r U---o-l-r- ---------------------- Jeg trenger US-dollar. 0
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. K-n -----å d-- --s-- -edle-? Kan jeg få det i små sedler? K-n j-g f- d-t i s-å s-d-e-? ---------------------------- Kan jeg få det i små sedler? 0
Има ли овде банкомат? Finn-s -----i-ib-nk ---? Finnes det minibank her? F-n-e- d-t m-n-b-n- h-r- ------------------------ Finnes det minibank her? 0
Колико новца се може подигнути? H--r my- p-ng---kan-m-n-få---b-t-l-? Hvor mye penger kan man få utbetalt? H-o- m-e p-n-e- k-n m-n f- u-b-t-l-? ------------------------------------ Hvor mye penger kan man få utbetalt? 0
Које кредитне картице се могу користити? Hvil-- k---itt---t --n -an ---ke? Hvilke kredittkort kan man bruke? H-i-k- k-e-i-t-o-t k-n m-n b-u-e- --------------------------------- Hvilke kredittkort kan man bruke? 0

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.