Рјечник

sr У банци   »   ro La bancă

60 [шездесет]

У банци

У банци

60 [şaizeci]

La bancă

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Ја желим отворити рачун. Dor-s--s---e---i--un---n-. Doresc să deschid un cont. D-r-s- s- d-s-h-d u- c-n-. -------------------------- Doresc să deschid un cont. 0
Овде је мој пасош. A--- ---ţi-----p-rt---me-. Aici aveţi paşaportul meu. A-c- a-e-i p-ş-p-r-u- m-u- -------------------------- Aici aveţi paşaportul meu. 0
А овде је моја адреса. Ş----c--est---dre---mea. Şi aici este adresa mea. Ş- a-c- e-t- a-r-s- m-a- ------------------------ Şi aici este adresa mea. 0
Ја желим уплатити новац на мој рачун. D------să -e--n ba----n -o--u-----. Doresc să depun bani în contul meu. D-r-s- s- d-p-n b-n- î- c-n-u- m-u- ----------------------------------- Doresc să depun bani în contul meu. 0
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. Dor-sc -- ---i---an- ----c-n--l--eu. Doresc să ridic bani din contul meu. D-r-s- s- r-d-c b-n- d-n c-n-u- m-u- ------------------------------------ Doresc să ridic bani din contul meu. 0
Ја желим узети изводе са рачуна. D-resc------di---xtr--e----- con-. Doresc să ridic extrasele de cont. D-r-s- s- r-d-c e-t-a-e-e d- c-n-. ---------------------------------- Doresc să ridic extrasele de cont. 0
Ја желим уновчити путнички чек. D-r-sc să --casez--- -ec -- c--ăt--ie. Doresc să încasez un cec de călătorie. D-r-s- s- î-c-s-z u- c-c d- c-l-t-r-e- -------------------------------------- Doresc să încasez un cec de călătorie. 0
Колики су трошкови? Cât -- -ar- s--t co--sioanel-? Cât de mari sunt comisioanele? C-t d- m-r- s-n- c-m-s-o-n-l-? ------------------------------ Cât de mari sunt comisioanele? 0
Где морам потписати? U--- --------s--se-n--? Unde trebuie să semnez? U-d- t-e-u-e s- s-m-e-? ----------------------- Unde trebuie să semnez? 0
Ја очекујем дознаку из Немачке. A---pt un-tr-n-f---d---Germ---a. Aştept un transfer din Germania. A-t-p- u- t-a-s-e- d-n G-r-a-i-. -------------------------------- Aştept un transfer din Germania. 0
Овде је мој број рачуна. A--i e-t--n----u--me- -e co-t. Aici este numărul meu de cont. A-c- e-t- n-m-r-l m-u d- c-n-. ------------------------------ Aici este numărul meu de cont. 0
Да ли је новац стигао? A----un- --ni-? Au ajuns banii? A- a-u-s b-n-i- --------------- Au ajuns banii? 0
Ја желим заменити тај новац. Dor-----ă s-hi-b-ac--ti-ba--. Doresc să schimb aceşti bani. D-r-s- s- s-h-m- a-e-t- b-n-. ----------------------------- Doresc să schimb aceşti bani. 0
Ја требам америчке доларе. Am n-vo-e -- --l-ri a-e-i-a-i. Am nevoie de dolari americani. A- n-v-i- d- d-l-r- a-e-i-a-i- ------------------------------ Am nevoie de dolari americani. 0
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. V--r------m-----i -anc--t- m--i. Vă rog să-mi daţi bancnote mici. V- r-g s---i d-ţ- b-n-n-t- m-c-. -------------------------------- Vă rog să-mi daţi bancnote mici. 0
Има ли овде банкомат? A--ţ--a--- u--au-o-at de--ani? Aveţi aici un automat de bani? A-e-i a-c- u- a-t-m-t d- b-n-? ------------------------------ Aveţi aici un automat de bani? 0
Колико новца се може подигнути? Câ-----n- se-p-t retrage? Câţi bani se pot retrage? C-ţ- b-n- s- p-t r-t-a-e- ------------------------- Câţi bani se pot retrage? 0
Које кредитне картице се могу користити? Ce f------căr-- -e --edi- s--p-t------za? Ce fel de cărţi de credit se pot utiliza? C- f-l d- c-r-i d- c-e-i- s- p-t u-i-i-a- ----------------------------------------- Ce fel de cărţi de credit se pot utiliza? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.