Рјечник

sr У банци   »   ru В банке

60 [шездесет]

У банци

У банци

60 [шестьдесят]

60 [shestʹdesyat]

В банке

[V banke]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Ја желим отворити рачун. Я -оте------ хот-ла -- отк-ыт---ч--. Я х____ б_ / х_____ б_ о______ с____ Я х-т-л б- / х-т-л- б- о-к-ы-ь с-ё-. ------------------------------------ Я хотел бы / хотела бы открыть счёт. 0
Ya-k-ot---by / -hote-a b- o---y---s-h--. Y_ k_____ b_ / k______ b_ o______ s_____ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- o-k-y-ʹ s-h-t- ---------------------------------------- Ya khotel by / khotela by otkrytʹ schët.
Овде је мој пасош. Вот -ой -----рт. В__ м__ п_______ В-т м-й п-с-о-т- ---------------- Вот мой паспорт. 0
Vot --y----p--t. V__ m__ p_______ V-t m-y p-s-o-t- ---------------- Vot moy pasport.
А овде је моја адреса. Вот-мо- а--е-. В__ м__ а_____ В-т м-й а-р-с- -------------- Вот мой адрес. 0
V-t m-- ---e-. V__ m__ a_____ V-t m-y a-r-s- -------------- Vot moy adres.
Ја желим уплатити новац на мој рачун. Я -от------/ хо--л-----поло---ь -еньги------й--чё-. Я х____ б_ / х_____ б_ п_______ д_____ н_ м__ с____ Я х-т-л б- / х-т-л- б- п-л-ж-т- д-н-г- н- м-й с-ё-. --------------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы положить деньги на мой счёт. 0
Ya khote- b--/ ---tela--y polozh-tʹ--e-ʹg- -a-moy---h--. Y_ k_____ b_ / k______ b_ p________ d_____ n_ m__ s_____ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- p-l-z-i-ʹ d-n-g- n- m-y s-h-t- -------------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by polozhitʹ denʹgi na moy schët.
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. Я----ел--ы-/ хо-е-- бы сн------нь-и - ---г- -чё-а. Я х____ б_ / х_____ б_ с____ д_____ с м____ с_____ Я х-т-л б- / х-т-л- б- с-я-ь д-н-г- с м-е-о с-ё-а- -------------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы снять деньги с моего счёта. 0
Y- ---t-l -y-/ kh-t-la b- sn-a-----n--- s --y-go-s-h---. Y_ k_____ b_ / k______ b_ s_____ d_____ s m_____ s______ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- s-y-t- d-n-g- s m-y-g- s-h-t-. -------------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by snyatʹ denʹgi s moyego schëta.
Ја желим узети изводе са рачуна. Я-х-тел бы-/---тел--б--за---т- вып-ск--со --ёт-. Я х____ б_ / х_____ б_ з______ в______ с_ с_____ Я х-т-л б- / х-т-л- б- з-б-а-ь в-п-с-и с- с-ё-а- ------------------------------------------------ Я хотел бы / хотела бы забрать выписки со счёта. 0
Y--k-------- /--h-te-a ---z-brat--vy--s-i -- sc---a. Y_ k_____ b_ / k______ b_ z______ v______ s_ s______ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- z-b-a-ʹ v-p-s-i s- s-h-t-. ---------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by zabratʹ vypiski so schëta.
Ја желим уновчити путнички чек. Я х-ч- п--у--ть ден-ги-п- до-о---м--чеку. Я х___ п_______ д_____ п_ д________ ч____ Я х-ч- п-л-ч-т- д-н-г- п- д-р-ж-о-у ч-к-. ----------------------------------------- Я хочу получить деньги по дорожному чеку. 0
Y- k-o--u---------- den-g- p--d-r----o-u -h--u. Y_ k_____ p________ d_____ p_ d_________ c_____ Y- k-o-h- p-l-c-i-ʹ d-n-g- p- d-r-z-n-m- c-e-u- ----------------------------------------------- Ya khochu poluchitʹ denʹgi po dorozhnomu cheku.
Колики су трошкови? Ск--ьк- с-с---ит--оми-с-я? С______ с_______ к________ С-о-ь-о с-с-а-и- к-м-с-и-? -------------------------- Сколько составит комиссия? 0
Sko-ʹ-- s-stavit k-mi--i--? S______ s_______ k_________ S-o-ʹ-o s-s-a-i- k-m-s-i-a- --------------------------- Skolʹko sostavit komissiya?
Где морам потписати? Г-е-м-- -а-пис--ь-я? Г__ м__ р___________ Г-е м-е р-с-и-а-ь-я- -------------------- Где мне расписаться? 0
G---m---r-s--s----ya? G__ m__ r____________ G-e m-e r-s-i-a-ʹ-y-? --------------------- Gde mne raspisatʹsya?
Ја очекујем дознаку из Немачке. Я--жи--ю-ден-ж--- --р--о- из -е--а---. Я о_____ д_______ п______ и_ Г________ Я о-и-а- д-н-ж-ы- п-р-в-д и- Г-р-а-и-. -------------------------------------- Я ожидаю денежный перевод из Германии. 0
Ya ozh----u de-ezh--y pe-e--- i---er-an-i. Y_ o_______ d________ p______ i_ G________ Y- o-h-d-y- d-n-z-n-y p-r-v-d i- G-r-a-i-. ------------------------------------------ Ya ozhidayu denezhnyy perevod iz Germanii.
Овде је мој број рачуна. Во- -о-е- -о-г- --ета. В__ н____ м____ с_____ В-т н-м-р м-е-о с-е-а- ---------------------- Вот номер моего счета. 0
V-t-n---r-m----- s---ta. V__ n____ m_____ s______ V-t n-m-r m-y-g- s-h-t-. ------------------------ Vot nomer moyego scheta.
Да ли је новац стигао? Ден-ги пр---и? Д_____ п______ Д-н-г- п-и-л-? -------------- Деньги пришли? 0
D--ʹ---pr-s-li? D_____ p_______ D-n-g- p-i-h-i- --------------- Denʹgi prishli?
Ја желим заменити тај новац. Я--от-л бы / -о-ела-бы п--е--т--э-и----ьги. Я х____ б_ / х_____ б_ п_______ э__ д______ Я х-т-л б- / х-т-л- б- п-м-н-т- э-и д-н-г-. ------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы поменять эти деньги. 0
Y- k-o--- by-----ot-la -y -omen---ʹ-e-i denʹ-i. Y_ k_____ b_ / k______ b_ p________ e__ d______ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- p-m-n-a-ʹ e-i d-n-g-. ----------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by pomenyatʹ eti denʹgi.
Ја требам америчке доларе. Мне ну-ны до--ар- США. М__ н____ д______ С___ М-е н-ж-ы д-л-а-ы С-А- ---------------------- Мне нужны доллары США. 0
Mn--nu-hny dol-ary--S--. M__ n_____ d______ S____ M-e n-z-n- d-l-a-y S-H-. ------------------------ Mne nuzhny dollary SSHA.
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. Д-йте мне-----ал-й--а,---л--е-ба------. Д____ м___ п__________ м_____ б________ Д-й-е м-е- п-ж-л-й-т-, м-л-и- б-н-н-т-. --------------------------------------- Дайте мне, пожалуйста, мелкие банкноты. 0
D-y-e ---- po---lu---a,---l-iye--ankn-ty. D____ m___ p___________ m______ b________ D-y-e m-e- p-z-a-u-s-a- m-l-i-e b-n-n-t-. ----------------------------------------- Dayte mne, pozhaluysta, melkiye banknoty.
Има ли овде банкомат? З--сь-есть---н-ом-т? З____ е___ б________ З-е-ь е-т- б-н-о-а-? -------------------- Здесь есть банкомат? 0
Zdes---es-- ban-o--t? Z____ y____ b________ Z-e-ʹ y-s-ʹ b-n-o-a-? --------------------- Zdesʹ yestʹ bankomat?
Колико новца се може подигнути? С-ол-ко де--г мо--о-с-я--? С______ д____ м____ с_____ С-о-ь-о д-н-г м-ж-о с-я-ь- -------------------------- Сколько денег можно снять? 0
Sk-lʹ-o--e--g-moz--o-s-y-tʹ? S______ d____ m_____ s______ S-o-ʹ-o d-n-g m-z-n- s-y-t-? ---------------------------- Skolʹko deneg mozhno snyatʹ?
Које кредитне картице се могу користити? Какими--реди---ми ---то----и----но------оват-с-? К_____ к_________ к_________ м____ п____________ К-к-м- к-е-и-н-м- к-р-о-к-м- м-ж-о п-л-з-в-т-с-? ------------------------------------------------ Какими кредитными карточками можно пользоваться? 0
K-ki-- -red-tn-m-----to-h-am- -o-h-- -ol--ov-t-sy-? K_____ k_________ k__________ m_____ p_____________ K-k-m- k-e-i-n-m- k-r-o-h-a-i m-z-n- p-l-z-v-t-s-a- --------------------------------------------------- Kakimi kreditnymi kartochkami mozhno polʹzovatʹsya?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.