Рјечник

sr У банци   »   sk V banke

60 [шездесет]

У банци

У банци

60 [šesťdesiat]

V banke

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Ја желим отворити рачун. C-cel -y--om s---tvori- --et. C____ b_ s__ s_ o______ ú____ C-c-l b- s-m s- o-v-r-ť ú-e-. ----------------------------- Chcel by som si otvoriť účet. 0
Овде је мој пасош. T- j- --- p-s. T_ j_ m__ p___ T- j- m-j p-s- -------------- Tu je môj pas. 0
А овде је моја адреса. A -- -e m--a-adr-s-. A t_ j_ m___ a______ A t- j- m-j- a-r-s-. -------------------- A tu je moja adresa. 0
Ја желим уплатити новац на мој рачун. C---l--y-----n- s--- ú-et-vl-ži- pe--a-e. C____ b_ s__ n_ s___ ú___ v_____ p_______ C-c-l b- s-m n- s-o- ú-e- v-o-i- p-n-a-e- ----------------------------------------- Chcel by som na svoj účet vložiť peniaze. 0
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. Ch-el--- -o--zo --ojho úč---v-b--ť --ni--e. C____ b_ s__ z_ s_____ ú___ v_____ p_______ C-c-l b- s-m z- s-o-h- ú-t- v-b-a- p-n-a-e- ------------------------------------------- Chcel by som zo svojho účtu vybrať peniaze. 0
Ја желим узети изводе са рачуна. C--el -y-s-m si v--d-ih--- výpi-y-- ---u. C____ b_ s__ s_ v_________ v_____ z ú____ C-c-l b- s-m s- v-z-v-h-ú- v-p-s- z ú-t-. ----------------------------------------- Chcel by som si vyzdvihnúť výpisy z účtu. 0
Ја желим уновчити путнички чек. Ch-e---y-so---yp-a--ť --s-ov-----k. C____ b_ s__ v_______ c_______ š___ C-c-l b- s-m v-p-a-i- c-s-o-n- š-k- ----------------------------------- Chcel by som vyplatiť cestovný šek. 0
Колики су трошкови? Ak- v--k- ---p---a-ky? A__ v____ s_ p________ A-é v-ľ-é s- p-p-a-k-? ---------------------- Aké veľké sú poplatky? 0
Где морам потписати? Kd- -- mu--m p-dpí---? K__ s_ m____ p________ K-e s- m-s-m p-d-í-a-? ---------------------- Kde sa musím podpísať? 0
Ја очекујем дознаку из Немачке. Oča--v-m pr-v-d-- Ne-ec-a. O_______ p_____ z N_______ O-a-á-a- p-e-o- z N-m-c-a- -------------------------- Očakávam prevod z Nemecka. 0
Овде је мој број рачуна. T---e -ísl--môjh- účtu. T_ j_ č____ m____ ú____ T- j- č-s-o m-j-o ú-t-. ----------------------- Tu je číslo môjho účtu. 0
Да ли је новац стигао? P----- ---p-n-aze? P_____ u_ p_______ P-i-l- u- p-n-a-e- ------------------ Prišli už peniaze? 0
Ја желим заменити тај новац. Ch-e--by --m z-meniť -iet- --n-a--. C____ b_ s__ z______ t____ p_______ C-c-l b- s-m z-m-n-ť t-e-o p-n-a-e- ----------------------------------- Chcel by som zameniť tieto peniaze. 0
Ја требам америчке доларе. Pot---ujem-amer-c-é -o--re. P_________ a_______ d______ P-t-e-u-e- a-e-i-k- d-l-r-. --------------------------- Potrebujem americké doláre. 0
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. D--------pr---m-malé -a--o--y. D____ m_ p_____ m___ b________ D-j-e m- p-o-í- m-l- b-n-o-k-. ------------------------------ Dajte mi prosím malé bankovky. 0
Има ли овде банкомат? J- t----ek------k---t? J_ t_ n_____ b________ J- t- n-e-d- b-n-o-a-? ---------------------- Je tu niekde bankomat? 0
Колико новца се може подигнути? Koľ-----ňa-í----em--y-r--? K____ p_____ m____ v______ K-ľ-o p-ň-z- m-ž-m v-b-a-? -------------------------- Koľko peňazí môžem vybrať? 0
Које кредитне картице се могу користити? A-é k--ditn-----t- -a-môž---ou-í-a-? A__ k_______ k____ s_ m___ p________ A-é k-e-i-n- k-r-y s- m-ž- p-u-í-a-? ------------------------------------ Aké kreditné karty sa môžu používať? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + словачки (1-100) МП3 словачки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.