Рјечник

sr У банци   »   sl Na banki

60 [шездесет]

У банци

У банци

60 [šestdeset]

Na banki

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Ја желим отворити рачун. Rad(-- -i ---------r----. Rad(a) bi odprl(a) račun. R-d-a- b- o-p-l-a- r-č-n- ------------------------- Rad(a) bi odprl(a) račun. 0
Овде је мој пасош. Tu-a- je -oj -otn---i--. Tukaj je moj potni list. T-k-j j- m-j p-t-i l-s-. ------------------------ Tukaj je moj potni list. 0
А овде је моја адреса. I- t-k---je m-- -as--v. In tukaj je moj naslov. I- t-k-j j- m-j n-s-o-. ----------------------- In tukaj je moj naslov. 0
Ја желим уплатити новац на мој рачун. Ra-(-)-b- ---a-al(a) --n-r na--v-j r-ču-. Rad(a) bi uplačal(a) denar na svoj račun. R-d-a- b- u-l-č-l-a- d-n-r n- s-o- r-č-n- ----------------------------------------- Rad(a) bi uplačal(a) denar na svoj račun. 0
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. Rad--) b---v--n----)--enar-- --------r---n-. Rad(a) bi dvignil(a) denar s svojega računa. R-d-a- b- d-i-n-l-a- d-n-r s s-o-e-a r-č-n-. -------------------------------------------- Rad(a) bi dvignil(a) denar s svojega računa. 0
Ја желим узети изводе са рачуна. Pr-š-- -pri-l-------po izp--ek --a-j- na ra-u--. Prišel (prišla) sem po izpisek stanja na računu. P-i-e- (-r-š-a- s-m p- i-p-s-k s-a-j- n- r-č-n-. ------------------------------------------------ Prišel (prišla) sem po izpisek stanja na računu. 0
Ја желим уновчити путнички чек. Ra---)-b- u-o-čil----po-o-aln- -e-. Rad(a) bi unovčil(a) potovalni ček. R-d-a- b- u-o-č-l-a- p-t-v-l-i č-k- ----------------------------------- Rad(a) bi unovčil(a) potovalni ček. 0
Колики су трошкови? K-k--v--oke--- p-----i-e? Kako visoke so provizije? K-k- v-s-k- s- p-o-i-i-e- ------------------------- Kako visoke so provizije? 0
Где морам потписати? Kj- -------o--isa-i? Kje moram podpisati? K-e m-r-m p-d-i-a-i- -------------------- Kje moram podpisati? 0
Ја очекујем дознаку из Немачке. Pri-a----m---k-zil-----N----je. Pričakujem nakazilo iz Nemčije. P-i-a-u-e- n-k-z-l- i- N-m-i-e- ------------------------------- Pričakujem nakazilo iz Nemčije. 0
Овде је мој број рачуна. T--a- -- m-ja-števi--a -ačun-. Tukaj je moja številka računa. T-k-j j- m-j- š-e-i-k- r-č-n-. ------------------------------ Tukaj je moja številka računa. 0
Да ли је новац стигао? Je-den-- -ri--e-? Je denar prispel? J- d-n-r p-i-p-l- ----------------- Je denar prispel? 0
Ја желим заменити тај новац. R----- zame-j---ta-----r. Rad bi zamenjal ta denar. R-d b- z-m-n-a- t- d-n-r- ------------------------- Rad bi zamenjal ta denar. 0
Ја требам америчке доларе. Potr-bujem-a-er--ke-dol--j-. Potrebujem ameriške dolarje. P-t-e-u-e- a-e-i-k- d-l-r-e- ---------------------------- Potrebujem ameriške dolarje. 0
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. Da--e -i--p-os----d--bn----n--vc-. Dajte mi, prosim, drobne bankovce. D-j-e m-, p-o-i-, d-o-n- b-n-o-c-. ---------------------------------- Dajte mi, prosim, drobne bankovce. 0
Има ли овде банкомат? A-- j- t-k-j-kak-e--ban-om-t? Ali je tukaj kakšen bankomat? A-i j- t-k-j k-k-e- b-n-o-a-? ----------------------------- Ali je tukaj kakšen bankomat? 0
Колико новца се може подигнути? Ko-i-o --n--j---e l-h-o-dv-gn-? Koliko denarja se lahko dvigne? K-l-k- d-n-r-a s- l-h-o d-i-n-? ------------------------------- Koliko denarja se lahko dvigne? 0
Које кредитне картице се могу користити? Ka-šn- -r-d-t-e--art-c- -e--- u-orabi--? Kakšne kreditne kartice se da uporabiti? K-k-n- k-e-i-n- k-r-i-e s- d- u-o-a-i-i- ---------------------------------------- Kakšne kreditne kartice se da uporabiti? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.