Рјечник

sr У банци   »   tr Bankada

60 [шездесет]

У банци

У банци

60 [altmış]

Bankada

Изаберите како желите да видите превод:   
српски турски Игра Више
Ја желим отворити рачун. B-- -esa--aç--rmak -s---orum. B__ h____ a_______ i_________ B-r h-s-p a-t-r-a- i-t-y-r-m- ----------------------------- Bir hesap açtırmak istiyorum. 0
Овде је мој пасош. İş-e ---a----u-. İ___ p__________ İ-t- p-s-p-r-u-. ---------------- İşte pasaportum. 0
А овде је моја адреса. Ve-iş-- -dr-s-m. V_ i___ a_______ V- i-t- a-r-s-m- ---------------- Ve işte adresim. 0
Ја желим уплатити новац на мој рачун. Hesa---- p-ra-yat---ak--stiyo-u-. H_______ p___ y_______ i_________ H-s-b-m- p-r- y-t-r-a- i-t-y-r-m- --------------------------------- Hesabıma para yatırmak istiyorum. 0
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. He----md-n-par----k----is--yor-m. H_________ p___ ç_____ i_________ H-s-b-m-a- p-r- ç-k-e- i-t-y-r-m- --------------------------------- Hesabımdan para çekmek istiyorum. 0
Ја желим узети изводе са рачуна. H-s----k--r-ler--- a------s-i--ru-. H____ e___________ a____ i_________ H-s-p e-s-r-l-r-n- a-m-k i-t-y-r-m- ----------------------------------- Hesap ekstrelerini almak istiyorum. 0
Ја желим уновчити путнички чек. S-y---t-çe-i bo-d-rm-k i--iy---m. S______ ç___ b________ i_________ S-y-h-t ç-k- b-z-u-m-k i-t-y-r-m- --------------------------------- Seyahat çeki bozdurmak istiyorum. 0
Колики су трошкови? M-s-af-a-ı----ka--r? M_________ n_ k_____ M-s-a-l-r- n- k-d-r- -------------------- Masrafları ne kadar? 0
Где морам потписати? N---y---mz--a--m --re-i-or? N_____ i________ g_________ N-r-y- i-z-l-m-m g-r-k-y-r- --------------------------- Nereyi imzalamam gerekiyor? 0
Ја очекујем дознаку из Немачке. A-ma-y-’d-n-bi- -av-le-b-----oru-. A__________ b__ h_____ b__________ A-m-n-a-d-n b-r h-v-l- b-k-i-o-u-. ---------------------------------- Almanya’dan bir havale bekliyorum. 0
Овде је мој број рачуна. He--p-nu-a-a--bur-d-. H____ n______ b______ H-s-p n-m-r-m b-r-d-. --------------------- Hesap numaram burada. 0
Да ли је новац стигао? Para------ m-? P___ g____ m__ P-r- g-l-i m-? -------------- Para geldi mi? 0
Ја желим заменити тај новац. Bu ----yı -o---rmak------or-m. B_ p_____ b________ i_________ B- p-r-y- b-z-u-m-k i-t-y-r-m- ------------------------------ Bu parayı bozdurmak istiyorum. 0
Ја требам америчке доларе. Am-rika----la--na--htiyac-- v--. A_______ d_______ i________ v___ A-e-i-a- d-l-r-n- i-t-y-c-m v-r- -------------------------------- Amerikan dolarına ihtiyacım var. 0
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. Lü-fen----a --çük--a-knot-a- v---niz. L_____ b___ k____ b_________ v_______ L-t-e- b-n- k-ç-k b-n-n-t-a- v-r-n-z- ------------------------------------- Lütfen bana küçük banknotlar veriniz. 0
Има ли овде банкомат? B--a---bir---r--m-k--e-- v----ı? B_____ b__ p___ m_______ v__ m__ B-r-d- b-r p-r- m-k-n-s- v-r m-? -------------------------------- Burada bir para makinesi var mı? 0
Колико новца се може подигнути? Ne -ad-r-pa-------l------? N_ k____ p___ ç___________ N- k-d-r p-r- ç-k-l-b-l-r- -------------------------- Ne kadar para çekilebilir? 0
Које кредитне картице се могу користити? Hang--k-ed---ar---rı---l--n-----l-r? H____ k____ k_______ k______________ H-n-i k-e-i k-r-l-r- k-l-a-ı-a-i-i-? ------------------------------------ Hangi kredi kartları kullanılabilir? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + турски (1-100) МП3 турски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.