Рјечник

sr Постављати питања 1   »   he ‫לשאול שאלות 1‬

62 [шездесет и два]

Постављати питања 1

Постављати питања 1

‫62 [שישים ושתיים]‬

62 [shishim ushtaim]

‫לשאול שאלות 1‬

[lish'ol she'elot 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
учити ‫-ל-ו-‬ ‫ללמוד‬ ‫-ל-ו-‬ ------- ‫ללמוד‬ 0
li-m-d lilmod l-l-o- ------ lilmod
Уче ли ученици много? ‫ה---יד-- ל---י--הרבה-‬ ‫התלמידים לומדים הרבה?‬ ‫-ת-מ-ד-ם ל-מ-י- ה-ב-?- ----------------------- ‫התלמידים לומדים הרבה?‬ 0
h--almi-i---o---m --r-e-? hatalmidim lomdim harbeh? h-t-l-i-i- l-m-i- h-r-e-? ------------------------- hatalmidim lomdim harbeh?
Не, они уче мало. ‫--- -- ל--ד---מ-ט-‬ ‫לא, הם לומדים מעט.‬ ‫-א- ה- ל-מ-י- מ-ט-‬ -------------------- ‫לא, הם לומדים מעט.‬ 0
l-, -em-l-m----me'-t. lo, hem lomdim me'at. l-, h-m l-m-i- m-'-t- --------------------- lo, hem lomdim me'at.
питати ‫ל---ל‬ ‫לשאול‬ ‫-ש-ו-‬ ------- ‫לשאול‬ 0
lis---l lish'ol l-s-'-l ------- lish'ol
Питате ли често учитеља? ‫-ת - --ש--ל-/ --את-המ--ה --לות--עיתים קרו-ות-‬ ‫את / ה שואל / ת את המורה שאלות לעיתים קרובות?‬ ‫-ת / ה ש-א- / ת א- ה-ו-ה ש-ל-ת ל-י-י- ק-ו-ו-?- ----------------------------------------------- ‫את / ה שואל / ת את המורה שאלות לעיתים קרובות?‬ 0
a-----t--h----/s--'e-e- she-e-ot-et -a---eh--'---im-qr-vot? atah/at sho'el/sho'elet she'elot et hamureh l'eytim qrovot? a-a-/-t s-o-e-/-h-'-l-t s-e-e-o- e- h-m-r-h l-e-t-m q-o-o-? ----------------------------------------------------------- atah/at sho'el/sho'elet she'elot et hamureh l'eytim qrovot?
Не, не питам га често. ‫----אני--א--ואל /-ת א-------ת-ם -ר--ו--‬ ‫לא, אני לא שואל / ת אותו לעיתים קרובות.‬ ‫-א- א-י ל- ש-א- / ת א-ת- ל-י-י- ק-ו-ו-.- ----------------------------------------- ‫לא, אני לא שואל / ת אותו לעיתים קרובות.‬ 0
lo- a-i l---ho'el/--o'--e- o-o l-------qro-ot. lo, ani lo sho'el/sho'elet oto l'eytim qrovot. l-, a-i l- s-o-e-/-h-'-l-t o-o l-e-t-m q-o-o-. ---------------------------------------------- lo, ani lo sho'el/sho'elet oto l'eytim qrovot.
одговорити ‫לענו-‬ ‫לענות‬ ‫-ע-ו-‬ ------- ‫לענות‬ 0
l---not la'anot l-'-n-t ------- la'anot
Одговорите, молим Вас. ‫תע-- --- ---שה-‬ ‫תענה / י בבקשה.‬ ‫-ע-ה / י ב-ק-ה-‬ ----------------- ‫תענה / י בבקשה.‬ 0
t--aneh/-a'-n--b'---as---. ta'aneh/ta'ani b'vaqashah. t-'-n-h-t-'-n- b-v-q-s-a-. -------------------------- ta'aneh/ta'ani b'vaqashah.
Ја одговарам. ‫--- ע-נה-‬ ‫אני עונה.‬ ‫-נ- ע-נ-.- ----------- ‫אני עונה.‬ 0
a-- o--h/-na-. ani oneh/onah. a-i o-e-/-n-h- -------------- ani oneh/onah.
радити ‫לע---‬ ‫לעבוד‬ ‫-ע-ו-‬ ------- ‫לעבוד‬ 0
la'-v-d la'avod l-'-v-d ------- la'avod
Ради ли он управо? ‫-ו--ע-ב--כ-ת?‬ ‫הוא עובד כעת?‬ ‫-ו- ע-ב- כ-ת-‬ --------------- ‫הוא עובד כעת?‬ 0
h- --e- -a'--? hu oved ka'et? h- o-e- k-'-t- -------------- hu oved ka'et?
Да, управо ради. ‫כ-- -וא--וב-.‬ ‫כן, הוא עובד.‬ ‫-ן- ה-א ע-ב-.- --------------- ‫כן, הוא עובד.‬ 0
ke-, hu o-e-. ken, hu oved. k-n- h- o-e-. ------------- ken, hu oved.
долазити ‫ל--א‬ ‫לבוא‬ ‫-ב-א- ------ ‫לבוא‬ 0
la-o lavo l-v- ---- lavo
Долазите ли Ви? ‫-ת - ה ב--/-ה-‬ ‫את / ה בא / ה?‬ ‫-ת / ה ב- / ה-‬ ---------------- ‫את / ה בא / ה?‬ 0
ata-/at--a/---ah? atah/at va/va'ah? a-a-/-t v-/-a-a-? ----------------- atah/at va/va'ah?
Да, долазимо одмах. ‫כ-- א-ח-ו -ו- מע- באים.‬ ‫כן, אנחנו עוד מעט באים.‬ ‫-ן- א-ח-ו ע-ד מ-ט ב-י-.- ------------------------- ‫כן, אנחנו עוד מעט באים.‬ 0
ken, ana--- o- --'a-------. ken, anaxnu od me'at ba'im. k-n- a-a-n- o- m-'-t b-'-m- --------------------------- ken, anaxnu od me'at ba'im.
становати ‫לג--‬ ‫לגור‬ ‫-ג-ר- ------ ‫לגור‬ 0
l-gur lagur l-g-r ----- lagur
Станујете ли у Берлину? ‫את-/ ה-ג- --ה-ב--ל-ן-‬ ‫את / ה גר / ה בברלין?‬ ‫-ת / ה ג- / ה ב-ר-י-?- ----------------------- ‫את / ה גר / ה בברלין?‬ 0
a------ ga-/ga----b'-er-in? atah/at gar/garah b'berlin? a-a-/-t g-r-g-r-h b-b-r-i-? --------------------------- atah/at gar/garah b'berlin?
Да, ја станујем у Берлину. ‫כן, -ני גר-- ה בבר----‬ ‫כן, אני גר / ה בברלין.‬ ‫-ן- א-י ג- / ה ב-ר-י-.- ------------------------ ‫כן, אני גר / ה בברלין.‬ 0
k--- --- ga-/----- b---rl--. ken, ani gar/garah b'berlin. k-n- a-i g-r-g-r-h b-b-r-i-. ---------------------------- ken, ani gar/garah b'berlin.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко хоће да говори, мора и писати!

Учење страних језика није увек једноставно. Ученицима страног језика говор на почетку иде врло тешко. Многи немају храбрости да говоре на страном језику. Боје се да не праве грешке. За овакве ученике решење лежи у писању. Онај ко жели да савлада један језик мора да пише што је могуће више. Писање нам помаже да се прилагодимо новом језику. За ово има многo разлога. Писање функционише другачије од говора. У питању је много комплекснији процес. Када пишемо, имамо више времена да бирамо речи. То чинећи, наш мозак се много интензивније бави страним језиком. При писању смо такође и много опуштенији. Поред нас нема никога ко чека на одговор. На тај начин полако губимо страх од језика. Сем тога, писање унапређује креативност. Осећамо се слободнијим и боље се играмо новим језиком. При писању такође имамо и више времена. Оно такође подржава памћење! Ипак, највећа предност је та што је у питању дистанцирани облик. То значи да на миру можемо размотрити резултат. Имамо све јасно пред собом. У могућности смо да исправимо грешке, па тиме и учимо. О чему на новом језику пишемо је, теоретски гледано, небитно. Важно је само да се редовно формулишу реченице у писаном облику. Ако желите да усавршите језик, дописујте се с неким из иностранства. А онда треба да ту особу и упознате. И видећете: говор ће вам много лакше пасти!