Рјечник

sr Негација 2   »   am ግድየለሽነት 2

65 [шездесет и пет]

Негација 2

Негација 2

65 [ስልሳ አምስት]

65 [silisa āmisiti]

ግድየለሽነት 2

[tek’aranī 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
Да ли је прстен скуп? ቀ-በቱ ውድ-ነው? ቀ___ ው_ ነ__ ቀ-በ- ው- ነ-? ----------- ቀለበቱ ውድ ነው? 0
k-el----u-wid- -ew-? k________ w___ n____ k-e-e-e-u w-d- n-w-? -------------------- k’elebetu widi newi?
Не, он кошта само стотину евра. አይ-ለ- - ዋጋ- አ-ድ--ቶ --- -ቻ---። አ____ ፤ ዋ__ አ__ መ_ ኢ__ ብ_ ነ__ አ-ደ-ም ፤ ዋ-ው አ-ድ መ- ኢ-ሮ ብ- ነ-። ----------------------------- አይደለም ፤ ዋጋው አንድ መቶ ኢውሮ ብቻ ነው። 0
āy--e-e-- - wa---i ---di me-----i-o-----a -ew-. ā________ ; w_____ ā____ m___ ī____ b____ n____ ā-i-e-e-i ; w-g-w- ā-i-i m-t- ī-i-o b-c-a n-w-. ----------------------------------------------- āyidelemi ; wagawi ānidi meto īwiro bicha newi.
Али ја имам само педесет. ግ----ኝ-ሃም- -ቻ--ው። ግ_ ያ__ ሃ__ ብ_ ነ__ ግ- ያ-ኝ ሃ-ሳ ብ- ነ-። ----------------- ግን ያለኝ ሃምሳ ብቻ ነው። 0
g-ni-----------mi---b--ha ---i. g___ y______ h_____ b____ n____ g-n- y-l-n-i h-m-s- b-c-a n-w-. ------------------------------- gini yalenyi hamisa bicha newi.
Јеси ли већ готов / готовa? ጨ--ካል/-ሻል? ጨ_____ ሻ__ ጨ-ሰ-ል- ሻ-? ---------- ጨርሰካል/ ሻል? 0
c-’--is-k---- sh-li? c____________ s_____ c-’-r-s-k-l-/ s-a-i- -------------------- ch’erisekali/ shali?
Не, још не. አይ ---- ነኝ። አ_ ፤ ገ_ ነ__ አ- ፤ ገ- ነ-። ----------- አይ ፤ ገና ነኝ። 0
ā-- ;--e-- nenyi. ā__ ; g___ n_____ ā-i ; g-n- n-n-i- ----------------- āyi ; gena nenyi.
Али сам ускоро готов / готова. ግ- አ-ን--ጨ--ለው። ግ_ አ__ እ______ ግ- አ-ን እ-ር-ለ-። -------------- ግን አሁን እጨርሳለው። 0
g--- -hun--i-h’-r---le-i. g___ ā____ i_____________ g-n- ā-u-i i-h-e-i-a-e-i- ------------------------- gini āhuni ich’erisalewi.
Желиш ли још супе? ተ-ማ- --ባ-ት--ጋለ-/-ያለሽ? ተ___ ሾ__ ት___________ ተ-ማ- ሾ-ባ ት-ል-ለ-/-ያ-ሽ- --------------------- ተጨማሪ ሾርባ ትፈልጋለህ/ጊያለሽ? 0
t--h’e-ar- ---r-ba--i-e--g-lehi-g--a---hi? t_________ s______ t______________________ t-c-’-m-r- s-o-i-a t-f-l-g-l-h-/-ī-a-e-h-? ------------------------------------------ tech’emarī shoriba tifeligalehi/gīyaleshi?
Не, не желим више. አ- ፤-ተ--- --ፈ--ም። አ_ ፤ ተ___ አ______ አ- ፤ ተ-ማ- አ-ፈ-ግ-። ----------------- አይ ፤ ተጨማሪ አልፈልግም። 0
ā-i-; te-h’---rī-āl-fe-i-i-i. ā__ ; t_________ ā___________ ā-i ; t-c-’-m-r- ā-i-e-i-i-i- ----------------------------- āyi ; tech’emarī ālifeligimi.
Али још један сладолед. ግን ሌላ -ይስ-ክ-ም ግ_ ሌ_ አ__ ክ__ ግ- ሌ- አ-ስ ክ-ም ------------- ግን ሌላ አይስ ክሬም 0
gi-----la ā--s--ki-ē-i g___ l___ ā____ k_____ g-n- l-l- ā-i-i k-r-m- ---------------------- gini lēla āyisi kirēmi
Станујеш ли већ дуго овде? ለብዙ -----ህ ---/-? ለ__ ጊ_ እ__ ኖ_____ ለ-ዙ ጊ- እ-ህ ኖ-ክ-ሽ- ----------------- ለብዙ ጊዜ እዚህ ኖርክ/ሽ? 0
l----- gī-ē i---i --rik--s-i? l_____ g___ i____ n__________ l-b-z- g-z- i-ī-i n-r-k-/-h-? ----------------------------- lebizu gīzē izīhi noriki/shi?
Не, тек један месец. አ-ይ-፤ -ና-አ-ድ--- ብቻ አ__ ፤ ገ_ አ__ ወ_ ብ_ አ-ይ ፤ ገ- አ-ድ ወ- ብ- ------------------ አያይ ፤ ገና አንድ ወር ብቻ 0
āyayi-; -e-- ān-di---ri ----a ā____ ; g___ ā____ w___ b____ ā-a-i ; g-n- ā-i-i w-r- b-c-a ----------------------------- āyayi ; gena ānidi weri bicha
Али већ познајем много људи. ግን----ሰዎችን-አ-ቃ--። ግ_ ብ_ ሰ___ አ_____ ግ- ብ- ሰ-ች- አ-ቃ-ው- ----------------- ግን ብዙ ሰዎችን አውቃለው። 0
g-ni b-zu sew---i-i -w-k-a--w-. g___ b___ s________ ā__________ g-n- b-z- s-w-c-i-i ā-i-’-l-w-. ------------------------------- gini bizu sewochini āwik’alewi.
Путујеш ли сутра кући? ነ- -ደ----ትሄዳለ--ሽ? ነ_ ወ_ ቤ_ ት_______ ነ- ወ- ቤ- ት-ዳ-ህ-ሽ- ----------------- ነገ ወደ ቤት ትሄዳለህ/ሽ? 0
ne-- -ed--b-ti-t-h-d---hi-s--? n___ w___ b___ t______________ n-g- w-d- b-t- t-h-d-l-h-/-h-? ------------------------------ nege wede bēti tihēdalehi/shi?
Не, тек за викенд. አ-ይ-፤ -ሳም-ቱ -ጨረሻ-ቀኖች ብቻ-ነው። አ__ ፤ በ____ መ___ ቀ__ ብ_ ነ__ አ-ይ ፤ በ-ም-ቱ መ-ረ- ቀ-ች ብ- ነ-። --------------------------- አያይ ፤ በሳምንቱ መጨረሻ ቀኖች ብቻ ነው። 0
āyay--;-b-sa-i-----m--h’--es-a k’-no--i -ic-- -ewi. ā____ ; b_________ m__________ k_______ b____ n____ ā-a-i ; b-s-m-n-t- m-c-’-r-s-a k-e-o-h- b-c-a n-w-. --------------------------------------------------- āyayi ; besaminitu mech’eresha k’enochi bicha newi.
Али се враћам већ у недељу. ግን------መ-ሳ--። ግ_ እ__ እ______ ግ- እ-ድ እ-ለ-ለ-። -------------- ግን እሁድ እመለሳለው። 0
gi-i ih--- -m-l------i. g___ i____ i___________ g-n- i-u-i i-e-e-a-e-i- ----------------------- gini ihudi imelesalewi.
Да ли је твоја ћерка већ одрасла? ሴ-----/ሽ ለ-ቅመ---ን -ር--ች? ሴ_ ል____ ለ___ ሄ__ ደ_____ ሴ- ል-ህ-ሽ ለ-ቅ- ሄ-ን ደ-ሳ-ች- ------------------------ ሴት ልጅህ/ሽ ለአቅመ ሄዋን ደርሳለች? 0
sēti--i-i-i/s----e-āk’i-e-h-wa---der---lechi? s___ l_________ l________ h_____ d___________ s-t- l-j-h-/-h- l-’-k-i-e h-w-n- d-r-s-l-c-i- --------------------------------------------- sēti lijihi/shi le’āk’ime hēwani derisalechi?
Не, она има тек седамнаест година. አያ--- -- --ራ--ባ-------ው። አ__ ፣ እ_ አ__ ሰ__ አ__ ነ__ አ-ይ ፣ እ- አ-ራ ሰ-ት አ-ቷ ነ-። ------------------------ አያይ ፣ እሷ አስራ ሰባት አመቷ ነው። 0
ā-a---, --w- ā--r- -e------m--w- newi. ā____ , i___ ā____ s_____ ā_____ n____ ā-a-i , i-w- ā-i-a s-b-t- ā-e-w- n-w-. -------------------------------------- āyayi , iswa āsira sebati āmetwa newi.
Али она већ има момка. ግን-የወ-ድ--ደኛ አላ-። ግ_ የ___ ጋ__ አ___ ግ- የ-ን- ጋ-ኛ አ-ት- ---------------- ግን የወንድ ጋደኛ አላት። 0
g--i y-----di ga--n---ā---i. g___ y_______ g______ ā_____ g-n- y-w-n-d- g-d-n-a ā-a-i- ---------------------------- gini yewenidi gadenya ālati.

Шта нам речи говоре

на свету постојe милиони књига. Колико их је до данас написано, тачно се не зна. У њима се налази огромно знање. Када би их неко све прочитао, знао би о животу много тога. Зато што нам књиге показују на који начин се мења свет у коме живимо. Свака време има своје књиге. Из њих се може сазнати шта је људима важно. На жалост, нема никога ко би могао прочитати сваку књигу. Али, модерна технологија нам може помоћи у анализи књига. Путем дигитализације књиге се могу чувати електронским путем - као и подаци. Потом се њихов садржај може анализирати. На тај начин лингвисти долазе до тога како се језик мењао. Још је занимљивије бројати колико се често поједине речи употребљавају. На тај начин се може препознати значај извесних ствари. Научници су проучили преко пет милиона књига. У питању су биле књиге из последњих пет векова. При том је анализирано 500 милијарди речи. Фреквентност речи показала је како су људи некада живели, а како живе данас. У језику се огледају идеје и трендови. Реч мушкарци , на пример, је изгубила на значењу. У данашње време користи се много ређе него у прошлости. Употреба речи жене , напротив, све више добија на значају. Кад посматрамо речи, такође можемо доћи до тога шта радо једемо. Педесетих година је реч сладолед била врло важна. Онда су на популарности добиле речи пица и паста . Већ неколико година је популаран појам суши . За све који воле језике има једна добра вест ... Из године у годину, језик добија све више речи!