Рјечник

sr Негација 2   »   bg Отрицание 2

65 [шездесет и пет]

Негација 2

Негација 2

65 [шейсет и пет]

65 [sheyset i pet]

Отрицание 2

Otritsanie 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Да ли је прстен скуп? Скъп ----------енъ-? С___ л_ е п_________ С-ъ- л- е п-ъ-т-н-т- -------------------- Скъп ли е пръстенът? 0
Sk-p l- -- -rys-eny-? S___ l_ y_ p_________ S-y- l- y- p-y-t-n-t- --------------------- Skyp li ye prystenyt?
Не, он кошта само стотину евра. Не----й--т-у-а с----с-о -вр-. Н__ т__ с_____ с___ с__ е____ Н-, т-й с-р-в- с-м- с-о е-р-. ----------------------------- Не, той струва само сто евро. 0
N-,---y-s-ru-a --mo-st- yevro. N__ t__ s_____ s___ s__ y_____ N-, t-y s-r-v- s-m- s-o y-v-o- ------------------------------ Ne, toy struva samo sto yevro.
Али ја имам само педесет. Но--з има с--о пе--есет. Н_ а_ и__ с___ п________ Н- а- и-а с-м- п-т-е-е-. ------------------------ Но аз има само петдесет. 0
N- ---im- s-m--pe--es-t. N_ a_ i__ s___ p________ N- a- i-a s-m- p-t-e-e-. ------------------------ No az ima samo petdeset.
Јеси ли већ готов / готовa? Г-т-в-/--о-ова ли с--веч-? Г____ / г_____ л_ с_ в____ Г-т-в / г-т-в- л- с- в-ч-? -------------------------- Готов / готова ли си вече? 0
Go----/ go-o-a -i--i --che? G____ / g_____ l_ s_ v_____ G-t-v / g-t-v- l- s- v-c-e- --------------------------- Gotov / gotova li si veche?
Не, још не. Не, още--е. Н__ о__ н__ Н-, о-е н-. ----------- Не, още не. 0
N-, o--c-----. N__ o_____ n__ N-, o-h-h- n-. -------------- Ne, oshche ne.
Али сам ускоро готов / готова. Но-ей с-га съ---о-ов /-го-ова. Н_ е_ с___ с__ г____ / г______ Н- е- с-г- с-м г-т-в / г-т-в-. ------------------------------ Но ей сега съм готов / готова. 0
N- --y-sega-s---g--o- - go----. N_ y__ s___ s__ g____ / g______ N- y-y s-g- s-m g-t-v / g-t-v-. ------------------------------- No yey sega sym gotov / gotova.
Желиш ли још супе? Иска---и --е-с---? И____ л_ о__ с____ И-к-ш л- о-е с-п-? ------------------ Искаш ли още супа? 0
I-k-sh li -s-che s-p-? I_____ l_ o_____ s____ I-k-s- l- o-h-h- s-p-? ---------------------- Iskash li oshche supa?
Не, не желим више. Н-, не------ -ове-е. Н__ н_ и____ п______ Н-, н- и-к-м п-в-ч-. -------------------- Не, не искам повече. 0
Ne, -e------ po--che. N__ n_ i____ p_______ N-, n- i-k-m p-v-c-e- --------------------- Ne, ne iskam poveche.
Али још један сладолед. Н- и-к-- -щ--един-с-а--ле-. Н_ и____ о__ е___ с________ Н- и-к-м о-е е-и- с-а-о-е-. --------------------------- Но искам още един сладолед. 0
N----kam--s-c----------l--ol-d. N_ i____ o_____ y____ s________ N- i-k-m o-h-h- y-d-n s-a-o-e-. ------------------------------- No iskam oshche yedin sladoled.
Станујеш ли већ дуго овде? От----- -и-ж-ве-ш т--? О______ л_ ж_____ т___ О-д-в-а л- ж-в-е- т-к- ---------------------- Отдавна ли живееш тук? 0
Ot-a--a-------vee-- --k? O______ l_ z_______ t___ O-d-v-a l- z-i-e-s- t-k- ------------------------ Otdavna li zhiveesh tuk?
Не, тек један месец. Не, --в- о---ди- -ес--. Н__ е___ о_ е___ м_____ Н-, е-в- о- е-и- м-с-ц- ----------------------- Не, едва от един месец. 0
Ne, yedv--o--yedin---s---. N__ y____ o_ y____ m______ N-, y-d-a o- y-d-n m-s-t-. -------------------------- Ne, yedva ot yedin mesets.
Али већ познајем много људи. Н--ве-е п--н--ам м-о-о хо-а. Н_ в___ п_______ м____ х____ Н- в-ч- п-з-а-а- м-о-о х-р-. ---------------------------- Но вече познавам много хора. 0
No ------p----v-m-mn-g---ho-a. N_ v____ p_______ m____ k_____ N- v-c-e p-z-a-a- m-o-o k-o-a- ------------------------------ No veche poznavam mnogo khora.
Путујеш ли сутра кући? Ще-п----аш -- ---е--- вк--и? Щ_ п______ л_ у___ з_ в_____ Щ- п-т-в-ш л- у-р- з- в-ъ-и- ---------------------------- Ще пътуваш ли утре за вкъщи? 0
Sh----py--va-h-l- -t-e -a--k--hc-i? S____ p_______ l_ u___ z_ v________ S-c-e p-t-v-s- l- u-r- z- v-y-h-h-? ----------------------------------- Shche pytuvash li utre za vkyshchi?
Не, тек за викенд. Н-, --к-в-к-а---- с-дм-----. Н__ ч__ в к___ н_ с_________ Н-, ч-к в к-а- н- с-д-и-а-а- ---------------------------- Не, чак в края на седмицата. 0
Ne, chak-v kr-ya -a ---mi-s---. N__ c___ v k____ n_ s__________ N-, c-a- v k-a-a n- s-d-i-s-t-. ------------------------------- Ne, chak v kraya na sedmitsata.
Али се враћам већ у недељу. Но---- - неде-- ще-се -ърн-. Н_ о__ в н_____ щ_ с_ в_____ Н- о-е в н-д-л- щ- с- в-р-а- ---------------------------- Но още в неделя ще се върна. 0
No o-h-h-----ede--a------ se --rna. N_ o_____ v n______ s____ s_ v_____ N- o-h-h- v n-d-l-a s-c-e s- v-r-a- ----------------------------------- No oshche v nedelya shche se vyrna.
Да ли је твоја ћерка већ одрасла? Дъ---я--и--ол----ли е в-ч-? Д_____ т_ г_____ л_ е в____ Д-щ-р- т- г-л-м- л- е в-ч-? --------------------------- Дъщеря ти голяма ли е вече? 0
D-s-c--rya-ti-goly--- -i y- -e-h-? D_________ t_ g______ l_ y_ v_____ D-s-c-e-y- t- g-l-a-a l- y- v-c-e- ---------------------------------- Dyshcherya ti golyama li ye veche?
Не, она има тек седамнаест година. Н-,-тя-е--д-а н- се-емнай--т. Н__ т_ е е___ н_ с___________ Н-, т- е е-в- н- с-д-м-а-с-т- ----------------------------- Не, тя е едва на седемнайсет. 0
Ne---y- ye yedva--- s--e---y--t. N__ t__ y_ y____ n_ s___________ N-, t-a y- y-d-a n- s-d-m-a-s-t- -------------------------------- Ne, tya ye yedva na sedemnayset.
Али она већ има момка. Но---че -ма-п--я---. Н_ в___ и__ п_______ Н- в-ч- и-а п-и-т-л- -------------------- Но вече има приятел. 0
N- v--h--i-- pr--atel. N_ v____ i__ p________ N- v-c-e i-a p-i-a-e-. ---------------------- No veche ima priyatel.

Шта нам речи говоре

на свету постојe милиони књига. Колико их је до данас написано, тачно се не зна. У њима се налази огромно знање. Када би их неко све прочитао, знао би о животу много тога. Зато што нам књиге показују на који начин се мења свет у коме живимо. Свака време има своје књиге. Из њих се може сазнати шта је људима важно. На жалост, нема никога ко би могао прочитати сваку књигу. Али, модерна технологија нам може помоћи у анализи књига. Путем дигитализације књиге се могу чувати електронским путем - као и подаци. Потом се њихов садржај може анализирати. На тај начин лингвисти долазе до тога како се језик мењао. Још је занимљивије бројати колико се често поједине речи употребљавају. На тај начин се може препознати значај извесних ствари. Научници су проучили преко пет милиона књига. У питању су биле књиге из последњих пет векова. При том је анализирано 500 милијарди речи. Фреквентност речи показала је како су људи некада живели, а како живе данас. У језику се огледају идеје и трендови. Реч мушкарци , на пример, је изгубила на значењу. У данашње време користи се много ређе него у прошлости. Употреба речи жене , напротив, све више добија на значају. Кад посматрамо речи, такође можемо доћи до тога шта радо једемо. Педесетих година је реч сладолед била врло важна. Онда су на популарности добиле речи пица и паста . Већ неколико година је популаран појам суши . За све који воле језике има једна добра вест ... Из године у годину, језик добија све више речи!