Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   be Прыналежныя займеннікі 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [шэсцьдзесят сем]

67 [shests’dzesyat sem]

Прыналежныя займеннікі 2

[Prynalezhnyya zaymennіkі 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
наочале а-ул--ы а______ а-у-я-ы ------- акуляры 0
a-u--ary a_______ a-u-y-r- -------- akulyary
Он је заборавио своје наочале. Ё- --быў --а--ак-ляр-. Ё_ з____ с___ а_______ Ё- з-б-ў с-а- а-у-я-ы- ---------------------- Ён забыў свае акуляры. 0
En---b----v----ku-ya--. E_ z____ s___ a________ E- z-b-u s-a- a-u-y-r-. ----------------------- En zabyu svae akulyary.
Ма где су му наочале? Дзе-- яг- а--л--ы? Д__ ж я__ а_______ Д-е ж я-о а-у-я-ы- ------------------ Дзе ж яго акуляры? 0
Dz--zh--ago-aku--ary? D__ z_ y___ a________ D-e z- y-g- a-u-y-r-? --------------------- Dze zh yago akulyary?
сат га-з----к г________ г-д-і-н-к --------- гадзіннік 0
g-d-і---k g________ g-d-і-n-k --------- gadzіnnіk
Његов сат је покварен. Я-----д--------ла-аўс-. Я__ г________ з________ Я-о г-д-і-н-к з-а-а-с-. ----------------------- Яго гадзіннік зламаўся. 0
Y--- -a-z---і- -la-a--ya. Y___ g________ z_________ Y-g- g-d-і-n-k z-a-a-s-a- ------------------------- Yago gadzіnnіk zlamausya.
Сат виси на зиду. Г--зі--ік-ві-і-ь-н- --я--. Г________ в_____ н_ с_____ Г-д-і-н-к в-с-ц- н- с-я-е- -------------------------- Гадзіннік вісіць на сцяне. 0
G--zі-n-k vі--ts- -a s---ane. G________ v______ n_ s_______ G-d-і-n-k v-s-t-’ n- s-s-a-e- ----------------------------- Gadzіnnіk vіsіts’ na stsyane.
пасош па--а-т п______ п-ш-а-т ------- пашпарт 0
pashp-rt p_______ p-s-p-r- -------- pashpart
Он је изгубио свој пасош. Ё--з--б----в---па-пар-. Ё_ з_____ с___ п_______ Ё- з-у-і- с-о- п-ш-а-т- ----------------------- Ён згубіў свой пашпарт. 0
E--z-u----s--y-p-shpa-t. E_ z_____ s___ p________ E- z-u-і- s-o- p-s-p-r-. ------------------------ En zgubіu svoy pashpart.
Где је онда његов пасош? Дзе -------а-п---? Д__ ж я__ п_______ Д-е ж я-о п-ш-а-т- ------------------ Дзе ж яго пашпарт? 0
Dz- zh ya-- -a------? D__ z_ y___ p________ D-e z- y-g- p-s-p-r-? --------------------- Dze zh yago pashpart?
они – њихов / њихова / њихово я-ы ---х я__ – і_ я-ы – і- -------- яны – іх 0
y-n-----kh y___ – і__ y-n- – і-h ---------- yany – іkh
Деца не могу наћи њихове родитеље. Д-ец--не м--у-- з-а--ц---в-і- ба--к-ў. Д____ н_ м_____ з______ с____ б_______ Д-е-і н- м-г-ц- з-а-с-і с-а-х б-ц-к-ў- -------------------------------------- Дзеці не могуць знайсці сваіх бацькоў. 0
Dz--sі --------s’ zna-----------h--ats--o-. D_____ n_ m______ z_______ s_____ b________ D-e-s- n- m-g-t-’ z-a-s-s- s-a-k- b-t-’-o-. ------------------------------------------- Dzetsі ne moguts’ znaystsі svaіkh bats’kou.
Али ето долазе њихови родитељи! А-е --сь--ду-ь-і- б-ць-і! А__ в___ і____ і_ б______ А-е в-с- і-у-ь і- б-ц-к-! ------------------------- Але вось ідуць іх бацькі! 0
Ale-vo-’---uts’-іkh---t----! A__ v___ і_____ і__ b_______ A-e v-s- і-u-s- і-h b-t-’-і- ---------------------------- Ale vos’ іduts’ іkh bats’kі!
Ви – Ваш / Ваша / Ваше В- – В-ш В_ – В__ В- – В-ш -------- Вы – Ваш 0
V--– Vash V_ – V___ V- – V-s- --------- Vy – Vash
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Як-п-ай-ла-В-ша-п-ез-к-- -пад----ю--р? Я_ п______ В___ п_______ с_____ М_____ Я- п-а-ш-а В-ш- п-е-д-а- с-а-а- М-л-р- -------------------------------------- Як прайшла Ваша паездка, спадар Мюлер? 0
Yak p----hla ------p-ez-k-- -pada---yu-er? Y__ p_______ V____ p_______ s_____ M______ Y-k p-a-s-l- V-s-a p-e-d-a- s-a-a- M-u-e-? ------------------------------------------ Yak prayshla Vasha paezdka, spadar Myuler?
Где је Ваша жена, господине Милер? Д----аша жо--а--с---ар --л-р? Д__ В___ ж_____ с_____ М_____ Д-е В-ш- ж-н-а- с-а-а- М-л-р- ----------------------------- Дзе Ваша жонка, спадар Мюлер? 0
D-e Vas-----o---,--pa--r-My-ler? D__ V____ z______ s_____ M______ D-e V-s-a z-o-k-, s-a-a- M-u-e-? -------------------------------- Dze Vasha zhonka, spadar Myuler?
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Вы - В-ш В_ – В__ В- – В-ш -------- Вы – Ваш 0
V----V--h V_ – V___ V- – V-s- --------- Vy – Vash
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Я---ра-шл- ---а ----д--- с-ада---- Шм--? Я_ п______ В___ п_______ с________ Ш____ Я- п-а-ш-а В-ш- п-е-д-а- с-а-а-ы-я Ш-і-? ---------------------------------------- Як прайшла Ваша паездка, спадарыня Шміт? 0
Yak p--y-hl- --s-- -a--dk-----a--r------h---? Y__ p_______ V____ p_______ s_________ S_____ Y-k p-a-s-l- V-s-a p-e-d-a- s-a-a-y-y- S-m-t- --------------------------------------------- Yak prayshla Vasha paezdka, spadarynya Shmіt?
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Дзе-В---му-, -па---ын---мі-? Д__ В__ м___ с________ Ш____ Д-е В-ш м-ж- с-а-а-ы-я Ш-і-? ---------------------------- Дзе Ваш муж, спадарыня Шміт? 0
D-- V-s---------pad-----a-S----? D__ V___ m____ s_________ S_____ D-e V-s- m-z-, s-a-a-y-y- S-m-t- -------------------------------- Dze Vash muzh, spadarynya Shmіt?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + белоруски (1-100) МП3 белоруски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!