Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   be Прыналежныя займеннікі 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [шэсцьдзесят сем]

67 [shests’dzesyat sem]

Прыналежныя займеннікі 2

[Prynalezhnyya zaymennіkі 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
наочале а--л-ры акуляры а-у-я-ы ------- акуляры 0
a----ary akulyary a-u-y-r- -------- akulyary
Он је заборавио своје наочале. Ён ---ы------ -к-л--ы. Ён забыў свае акуляры. Ё- з-б-ў с-а- а-у-я-ы- ---------------------- Ён забыў свае акуляры. 0
En-z---u --ae ----yar-. En zabyu svae akulyary. E- z-b-u s-a- a-u-y-r-. ----------------------- En zabyu svae akulyary.
Ма где су му наочале? Дз- ж---о а-у--ры? Дзе ж яго акуляры? Д-е ж я-о а-у-я-ы- ------------------ Дзе ж яго акуляры? 0
Dze -h ---- -k-lyary? Dze zh yago akulyary? D-e z- y-g- a-u-y-r-? --------------------- Dze zh yago akulyary?
сат г-дзі--ік гадзіннік г-д-і-н-к --------- гадзіннік 0
ga-zі---k gadzіnnіk g-d-і-n-k --------- gadzіnnіk
Његов сат је покварен. Яг- г---і--і---ла--ў-я. Яго гадзіннік зламаўся. Я-о г-д-і-н-к з-а-а-с-. ----------------------- Яго гадзіннік зламаўся. 0
Yag----d-----k-zlamau-y-. Yago gadzіnnіk zlamausya. Y-g- g-d-і-n-k z-a-a-s-a- ------------------------- Yago gadzіnnіk zlamausya.
Сат виси на зиду. Г----нн-к -ісіц- н- ---не. Гадзіннік вісіць на сцяне. Г-д-і-н-к в-с-ц- н- с-я-е- -------------------------- Гадзіннік вісіць на сцяне. 0
G--zіn----------’ -a sts-a-e. Gadzіnnіk vіsіts’ na stsyane. G-d-і-n-k v-s-t-’ n- s-s-a-e- ----------------------------- Gadzіnnіk vіsіts’ na stsyane.
пасош п--парт пашпарт п-ш-а-т ------- пашпарт 0
p-shp--t pashpart p-s-p-r- -------- pashpart
Он је изгубио свој пасош. Ён --у-іў св-й паш-ар-. Ён згубіў свой пашпарт. Ё- з-у-і- с-о- п-ш-а-т- ----------------------- Ён згубіў свой пашпарт. 0
En -g-b---s----------r-. En zgubіu svoy pashpart. E- z-u-і- s-o- p-s-p-r-. ------------------------ En zgubіu svoy pashpart.
Где је онда његов пасош? Д---ж яго-п-ш-ар-? Дзе ж яго пашпарт? Д-е ж я-о п-ш-а-т- ------------------ Дзе ж яго пашпарт? 0
Dz- -h---g- pas-----? Dze zh yago pashpart? D-e z- y-g- p-s-p-r-? --------------------- Dze zh yago pashpart?
они – њихов / њихова / њихово ян- ---х яны – іх я-ы – і- -------- яны – іх 0
ya---- --h yany – іkh y-n- – і-h ---------- yany – іkh
Деца не могу наћи њихове родитеље. Дз-ц--не -ог--ь з--й----с---х б-ць-оў. Дзеці не могуць знайсці сваіх бацькоў. Д-е-і н- м-г-ц- з-а-с-і с-а-х б-ц-к-ў- -------------------------------------- Дзеці не могуць знайсці сваіх бацькоў. 0
D--t-і-ne m--u--’--na---sі---aіk- bat-’kou. Dzetsі ne moguts’ znaystsі svaіkh bats’kou. D-e-s- n- m-g-t-’ z-a-s-s- s-a-k- b-t-’-o-. ------------------------------------------- Dzetsі ne moguts’ znaystsі svaіkh bats’kou.
Али ето долазе њихови родитељи! Ал- в-сь -д-ц--іх ба-ь-і! Але вось ідуць іх бацькі! А-е в-с- і-у-ь і- б-ц-к-! ------------------------- Але вось ідуць іх бацькі! 0
Ale-v-s’-і-ut-’ іkh bat-’-і! Ale vos’ іduts’ іkh bats’kі! A-e v-s- і-u-s- і-h b-t-’-і- ---------------------------- Ale vos’ іduts’ іkh bats’kі!
Ви – Ваш / Ваша / Ваше В- –---ш Вы – Ваш В- – В-ш -------- Вы – Ваш 0
Vy-–---sh Vy – Vash V- – V-s- --------- Vy – Vash
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Я- прай-ла-Ва-а--аездка, сп--ар М---р? Як прайшла Ваша паездка, спадар Мюлер? Я- п-а-ш-а В-ш- п-е-д-а- с-а-а- М-л-р- -------------------------------------- Як прайшла Ваша паездка, спадар Мюлер? 0
Y-k -r-y---- -as-----ez--a--s-ad-----uler? Yak prayshla Vasha paezdka, spadar Myuler? Y-k p-a-s-l- V-s-a p-e-d-a- s-a-a- M-u-e-? ------------------------------------------ Yak prayshla Vasha paezdka, spadar Myuler?
Где је Ваша жена, господине Милер? Д-е-В-ша--он--,--па----Мю--р? Дзе Ваша жонка, спадар Мюлер? Д-е В-ш- ж-н-а- с-а-а- М-л-р- ----------------------------- Дзе Ваша жонка, спадар Мюлер? 0
D-e V-s-a-zh-nk----p-d-r -yule-? Dze Vasha zhonka, spadar Myuler? D-e V-s-a z-o-k-, s-a-a- M-u-e-? -------------------------------- Dze Vasha zhonka, spadar Myuler?
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Вы-–-В-ш Вы – Ваш В- – В-ш -------- Вы – Ваш 0
V- – V-sh Vy – Vash V- – V-s- --------- Vy – Vash
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Я- --айш-а ---- п----ка- --а---ын- Ш-іт? Як прайшла Ваша паездка, спадарыня Шміт? Я- п-а-ш-а В-ш- п-е-д-а- с-а-а-ы-я Ш-і-? ---------------------------------------- Як прайшла Ваша паездка, спадарыня Шміт? 0
Ya--pray-h-- V-s---paezdk-- s--d-ryny--Shm--? Yak prayshla Vasha paezdka, spadarynya Shmіt? Y-k p-a-s-l- V-s-a p-e-d-a- s-a-a-y-y- S-m-t- --------------------------------------------- Yak prayshla Vasha paezdka, spadarynya Shmіt?
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Д-е В-ш-муж----а----н- --і-? Дзе Ваш муж, спадарыня Шміт? Д-е В-ш м-ж- с-а-а-ы-я Ш-і-? ---------------------------- Дзе Ваш муж, спадарыня Шміт? 0
Dz- V--h ---h,-sp---ry-ya ----t? Dze Vash muzh, spadarynya Shmіt? D-e V-s- m-z-, s-a-a-y-y- S-m-t- -------------------------------- Dze Vash muzh, spadarynya Shmіt?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!