Рјечник

sr нешто морати   »   ha bukatar wani abu

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [sabain da biyu]

bukatar wani abu

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хауса Игра Више
морати ya -amm-ta y_ k______ y- k-m-a-a ---------- ya kammata 0
Ја морам послати писмо. D-le ne i- aik- --sikar. D___ n_ i_ a___ w_______ D-l- n- i- a-k- w-s-k-r- ------------------------ Dole ne in aika wasikar. 0
Ја морам платити хотел. Do-e -- -n-b-ya----l D___ n_ i_ b___ o___ D-l- n- i- b-y- o-a- -------------------- Dole ne in biya otal 0
Ти мораш рано устати. Ku-------tar -ash---- ---i. K___ b______ t____ d_ w____ K-n- b-ƙ-t-r t-s-i d- w-r-. --------------------------- Kuna buƙatar tashi da wuri. 0
Ти мораш пуно радити. Do-- -e -- yi --k--d- ---a. D___ n_ k_ y_ a___ d_ y____ D-l- n- k- y- a-k- d- y-w-. --------------------------- Dole ne ku yi aiki da yawa. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. Do-e n- k- kasan-- ---n--okaci. D___ n_ k_ k______ a___ l______ D-l- n- k- k-s-n-e a-a- l-k-c-. ------------------------------- Dole ne ku kasance akan lokaci. 0
Он мора напунити резервоар. D-le -e y- cika. D___ n_ y_ c____ D-l- n- y- c-k-. ---------------- Dole ne ya cika. 0
Он мора поправити ауто. D--- -e y--gy--a--o-ar. D___ n_ y_ g____ m_____ D-l- n- y- g-a-a m-t-r- ----------------------- Dole ne ya gyara motar. 0
Он мора oпрати ауто. Dol- ya w---- -o--r. D___ y_ w____ m_____ D-l- y- w-n-e m-t-r- -------------------- Dole ya wanke motar. 0
Она мора куповати. Dole-----afi---y--y-. D___ t_ t___ s_______ D-l- t- t-f- s-y-y-a- --------------------- Dole ta tafi siyayya. 0
Она мора чистити стан. Do-- t- s-are -i-an. D___ t_ s____ g_____ D-l- t- s-a-e g-d-n- -------------------- Dole ta share gidan. 0
Она мора прати веш. D-l- -- yi-wa-ki. D___ t_ y_ w_____ D-l- t- y- w-n-i- ----------------- Dole ta yi wanki. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. D--e--e-mu-t--- m----ant---an -a --n. D___ n_ m_ t___ m________ n__ d_ n___ D-l- n- m- t-f- m-k-r-n-a n-n d- n-n- ------------------------------------- Dole ne mu tafi makaranta nan da nan. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. Do-- ne--- je a-ki n-n--a -a-. D___ n_ m_ j_ a___ n__ d_ n___ D-l- n- m- j- a-k- n-n d- n-n- ------------------------------ Dole ne mu je aiki nan da nan. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. Dole-n--m- j---ur-n l-kita---n----n-n. D___ n_ m_ j_ w____ l_____ n__ d_ n___ D-l- n- m- j- w-r-n l-k-t- n-n d- n-n- -------------------------------------- Dole ne mu je wurin likita nan da nan. 0
Ви морате чекати аутобус. D-----e -- j-r--bas. D___ n_ k_ j___ b___ D-l- n- k- j-r- b-s- -------------------- Dole ne ku jira bas. 0
Ви морате чекати воз. Do-- ne ku jira--i----. D___ n_ k_ j___ j______ D-l- n- k- j-r- j-r-i-. ----------------------- Dole ne ku jira jirgin. 0
Ви морате чекати такси. Do-- n--k- j-ra-t-k--. D___ n_ k_ j___ t_____ D-l- n- k- j-r- t-k-i- ---------------------- Dole ne ku jira taksi. 0

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...